Piše: Nikola Vrzić Preti li nam rasplamsavanje sukoba civilizacija? Predstavlja li veću opasnost za Evropu islamski ekstremizam, ili pak odbijanje vladajućih, liberalnih elita da se s njime suoče? Zašto integracija muslimana u evropska društva nikako ne uspeva?
Teško da je pre 25 godina iko mogao da pretpostavi koliko će se proročanskim ispostaviti tadašnje upozorenje ruskog pesnika Josifa Brodskog: „Naš svet postaje potpuno paganski. I razmišljam hoće li to paganstvo dovesti do sudara, – strašno se toga plašim – do vrlo žestokog religioznog sudara između islamskog sveta i sveta u kome su na hrišćanstvo ostala samo nejasna sećanja. Hrišćanski svet se neće moći odbraniti, a islamski će ga ozbiljno pritiskati. To se objašnjava jednostavnim odnosom broja stanovnika, čisto demografski. I meni se taj sudar čini sasvim realnim…“
Liberalni, politički korektni krugovi koji i dalje veruju u multikulturalizam – iako je i nemačka kancelarka Angela Merkel, u trenutku iskrenosti, još 2010. priznala da je on mrtav – zaziru od razgovora o „sukobu civilizacija“, od takvog je razgovora zapravo nemoguće pobeći ukoliko želimo da razumemo uzroke i posledice terorističkih napada džihadista u Evropi, zaključno sa poslednjim, minulog ponedeljka, kada je Tunišanin Anis Amri kamionom na božićnom vašaru u Berlinu usmrtio 12 osoba.
Preti li nam, dakle, rasplamsavanje sukoba civilizacija? Predstavlja li veću opasnost za Evropu islamski ekstremizam, ili pak odbijanje vladajućih, liberalnih elita da se s njime suoče? Zašto integracija muslimana u evropska društva nikako ne uspeva, zašto je u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj… stvoreno na desetine takozvanih no-go zona, zona praktično zabranjenih za policiju i druge državne službe?
Ovo su bile teme intervjua sa dr Miroljubom Jevtićem, redovnim profesorom Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i istoričarem i publicistom dr Srđom Trifkovićem.
Poruka berlinskog napada na božićni vašar, ocenjuje dr Jevtić, „nesumnjivo je islamska, ona dolazi od radikalizovanih muslimana. Božić je drugi najvažniji hrišćanski praznik. Napadom na božićni vašar radikalizovani muslimani želeli su da demonstriraju trijumf svoje religije nad hrišćanstvom“.
Cilj ovakvih napada, kaže Jevtić, sastoji se u unošenju straha, u osveti za dešavanja u Siriji i Iraku, „i treće, da se situacija radikalizuje do krajnjih granica, ne bi li se došlo do jednog pravog konflikta, konflikta armagedonskog tipa koji bi trebalo, kako oni veruju, da dovede do trijumfa njihove religije i do nestanka svih drugih religija osim islama“.
Za razliku od hrišćanstva, objašnjava naš sagovornik, „islam je pravno-politička religija, on se ostvaruje kroz stvaranje pravnog poretka, a za to je potrebna država. Islam mora da spasi svakog čoveka, a da bi se on spasao, mora da se ostvaruje islamsko pravo. Za to je potrebno ukidanje svih drugih prava (britanskog, nemačkog, francuskog…) i uspostavljanje vladavine šerijatskog prava koje je izraz božje volje. Kroz provođenje šerijatskog prava, dakle, vi ispunjavate naloge koje je pred vas postavila vera, da biste sutra otišli u raj“.
Slučaj je udesio tako da je berlinski napad usledio samo nekoliko dana pošto su nemački mediji objavili izveštaje o talasu skrnavljenja hrišćanskih spomenika u toj zemlji. Četrdeset i osam takvih slučajeva registrovano je samo od 24. oktobra, a Mirko Štajn, portparol policije, rekao je: „Ovde nije reč o pukoj materijalnoj šteti, neko stoji iza ovih napada, ko sasvim sigurno ima nešto protiv hrišćanstva“.
Ipak, kaže dr Trifković, nisu radikalizovani muslimani glavni problem, već se „najopasniji protivnici hrišćanstva nalaze u sedištu Evropske unije u Briselu i u vladinim ustanovama u Berlinu, Londonu, Parizu…“ Reč je „o eliti koja je otuđena od sopstvenog naroda, opsednuta samomržnjom. Oni su omogućili bujanje džihada u Evropi, bez njih bi džihad bio nemoćan… Ovo je nesveti savez između džihada i hristofobnog liberalnog establišmenta. Već četvrt veka prisustvujemo izdaji elita koje negiraju hrišćanske korene Evrope, a istovremeno vrata Evrope otvaraju muslimanima koji ne žele da se asimiluju“.
Zbilja, skoro da je usamljen bio glas Roberta Fica, premijera Slovačke, koji je izjavio da berlinski napad predstavlja napad na kulturni identitet Evrope. Takve poruke nisu se, međutim, čule u samoj Nemačkoj – kada je reč o vladajućim i etabliranim partijama – a pojedini poslanici vladajućeg CDU-a, poput Roderika Kizevetera, čak su izrazili zabrinutost zbog moguće radikalizacije raspoloženja među samim Nemcima.
- Isto se desilo i posle napada na "Šarli ebdo" u Parizu, kada je (francuski predsednik) Fransoa Oland upozorio na tobožnju manipulaciju tog napada od strane onih koje on naziva ekstremistima - podseća Trifković.
Odbijanje vladajućih elita da se suoče sa problemom možda je najuočljivije na primeru negiranja postojanja tzv. no-go zona, zona praktično zabranjenih za policiju i druge državne službe u predgrađima gradova s većinskim muslimanskim stanovništvom. Istina, ipak, konačno počinje da prodire i u mejnstrim medije. Nemački državni radio naveo je nedavno da postoji 50 takvih zona u Švedskoj, bulevarski „Bild“, ali i ozbiljni „Fokus“, tvrde da je barem 40 „zabranjenih“ zona u Nemačkoj, „Špigl“ citira poverljivi policijski izveštaj koji opisuje detalje tog problema, a u Francuskoj, tamošnji Centar za kriminološka istraživanja detektovao je desetine no-go zona.
Problem, dakle, nesumnjivo postoji, ali različita su tumačenja njegovih uzroka. Da li su oni ekonomske prirode, ili religijske? Uzrok je religija, uveren je dr Miroljub Jevtić. - Podsećam, islam predstavlja kompletan pogled na svet kome se treba povinovati od rođenja do smrti, u svakom aspektu života. Zašto se prave te no-go zone? Pa upravo zato što su drugi delovi grada nesaglasni s islamskim učenjem - kaže Jevtić, ukazujući da su se u ovim urbanim getoima pojavile i šerijatske policije, zadužene za sprovođenje šerijatskog prava u njima.
Ako takva pojava, zbog svega izrečenog, više i ne predstavlja potpuno iznenađenje, iznenađenje jeste predstavljala odluka suda u Vupertalu u Nemačkoj koji je, kako je preneo britanski „Gardijan“ 21. novembra, presudio da delovanje šerijatske policije nije suprotno zakonima Nemačke. - Pre tačno deset godina tadašnji holandski premijer (Jan Peter) Balkenende rekao je da bi, ukoliko bi većina u lokalnim zajednicama glasala za uvođenje šerijata, bilo u suprotnosti sa demokratskim tradicijama Holandije da ih vlada u tome spreči - nadovezuje se Srđa Trifković.
S tim u vezi, važan aspekt priče predstavljaju i demografski trendovi. Danas, preko 20 odsto muške populacije mlađe od 30 godina u Nemačkoj čine muslimani. „Pju riserč centar“ navodi da procenat muslimanske populacije u Evropi konstantno raste, oko jedan posto po deceniji, i da je muslimanska populacija u proseku osam godina mlađa od autohtone. Kuda vode ovi trendovi? Srđa Trifković kaže: „Čak i kad bi se u ovom trenutku potpuno zaustavio priliv migranata, do kraja ove decenije u starom jezgru Evropske unije, u Evropi dvanaestorice, novorođenčad islamskog porekla – bilo da je reč o migrantima ili o drugoj ili čak trećoj generaciji – činiće oko jedne trećine.“
Šta će ovakva demografska slika značiti za koheziju zapadnoevropskih društava? Istraživanje državnog Centra za sociološka istraživanja iz Berlina, sprovedeno pre nekoliko godina u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, Belgiji, Holandiji i Švedskoj, pokazalo je da 66 odsto ispitanih muslimana u tim zemljama šerijatsko pravo smatra važnijim od zakona zemlje u kojoj žive, dok je njih 44 odsto, ukrštanjem odgovora na više različitih pitanja, označeno kao „konzistentni fundamentalisti“.
- Ti podaci su veoma realni - kaže dr Jevtić, i obrazlaže: „Prema islamskog učenju, musliman koji negira bilo koju od jasnih šerijatskih obaveza – automatski prestaje da bude musliman. Dobija tri dana da se pokaje, ako se ne pokaje, on se automatski osuđuje na smrt. Dakle, svi muslimani moraju da poštuju svaku šerijatsku odredbu, iz čega i proističe taj stav da za pravoverne muslimane sekularni princip političke organizacije predstavlja smrtni greh. Vera im nalaže da budu subverzivni element u svakoj državi u kojoj žive.“
Kontroverzni holandski političar Gert Vilders, lider Partije slobode koja, uzgred budi rečeno, vodi u anketama pred izbore koji će u Holandiji biti održani na proleće iduće godine, posle berlinskog napada uputio je otvoreno pismo javnosti u kome je ukazao da je, još 2008. godine, istraživanje univerziteta u Amsterdamu pokazalo da čak 11 odsto holandskih muslimana smatra da je u određenim situacijama opravdana upotreba sile u ime vere. To je, naveo je, 100.000 ljudi, a čitava holandska vojska ima manje od 50.000 pripadnika.
Kada je o tako opasnoj vrsti potencijalnog odmeravanja snaga reč, ugledni nemački dnevnik „Velt“, postavljajući ovih dana pitanje „da li se čitav region Rura pretvorio u no-go zonu“, navodi da su predstavnici arapske zajednice u toj nemačkoj saveznoj državi policiji rekli: „Policija ne može da dobije rat protiv nas zato što nas ima isuviše mnogo“. Mogu li zapadne bezbednosne službe da odgovore na izazove s kojima su suočene? Ne, uveren je Srđa Trifković, ocenjujući da već i sada to ne mogu da učine jer, podseća, i berlinski napadač Anis Amri i mnogi njegovi prethodnici bili su na radaru bezbednosnih službi pre nego što su izvršili svoje smrtonosne napade, ali službe „ipak nisu uspele da sa njima izađu na kraj“.
S takvim perspektivama, kakva budućnost iščekuje Evropu? Nevesela, kaže dr Jevtić, ako se nastavi sa sadašnjim trendom ignorisanja stvarnosti: „Upravo nas to vodi u sukob civilizacija. Suočavanje sa istinom je jedini način da se dođe do mira. Jer jedino tako, kada se ustanovi istina, moći ćemo da se dogovorimo“. Slično će i Srđa Trifković: „Sun Cu je rekao – ako poznaješ sebe i svog neprijatelja, onda nemaš čega da se bojiš. Liberalne elite negirale su spoznaju sebe kroz potpunu eliminaciju hrišćanskog nasleđa iz evropske kulture i civilizacije, a zabranjuju nam i da spoznamo svog neprijatelja. One su, međutim, glavni neprijatelj, i kada njihova apsolutistička kontrola bude suzbijena, onda će i problem džihada biti lakše rešiv.“ Izvor: Novi Standard
