U četvrtak 22. decembra kolegijum Ministarstva odbrane RF sumirao je rezultate postignute u godini koja se završava. Vladimir Putin je istakao uspehe ruske vojske u Siriji i nivo obučenosti kadrova u oružanim snagama RF, a ujedno je postavio i nove zadatke. Ministarstvo odbrane treba da nastavi sa modernizacijom armije i mornarice, a takođe da prati „sve promene u ravnoteži snaga i vojnopolitičkoj situaciji u svetu, naročito duž ruskih granica“.

Sirija

Ruske vazdušno-kosmičke snage izvršile su svoj osnovni zadatak i sprečile raspad Sirije na mnoštvo država, rekao je ministar odbrane RF Sergej Šojgu u svom izlaganju. „Prekinut je lanac ’obojenih revolucija’, izazvanih na Bliskom istoku i u Africi. Pokrenut je proces političkog rešavanja krize i pomirenja strana u sukobu. Od sada u cilju osiguranja bezbednosti u regionu neprekidno funkcioniše avijacijska grupa vazdušno-kosmičkih snaga RF u vazduhoplovnoj bazi Hmejmim, kao i punkt za materijalno i tehničko opsluživanje brodova u Tartusu, koji će biti modernizovan i preuređen u vojno-pomorsku bazu RF“. Po rečima ruskog ministra, u ovom trenutku su potpuno oslobođeni gradovi Hama i Homs, a takođe su uništeni teroristi u Latakiji, u okolini Damaska i Alepa.

Odnosi sa NATO-om

Šojgu je takođe istakao da su mnogi potezi oružanih snaga RF izazvani neprijateljskim odnosom NATO-a. „Umesto da ujedini sa Rusijom snage u borbi protiv terorizma kao zajedničkog svetskog zla, NATO je proglasio Rusiju glavnom opasnošću i nastavlja sa gomilanjem svog vojnog potencijala blizu naših granica“, izjavio je ministar. On je istakao da je vojni budžet Severnoatlantske alijanse povećan za 26 milijardi dolara i sada iznosi 918 milijardi dolara (ruski budžet je smanjen sa 52 na 48 milijardi dolara), a naredne godine će se pojaviti četiri bataljona Severnoatlantske alijanse u baltičkim zemljama i Poljskoj (u svakom će biti 800-1.200 ljudi). Zabrinutost ruskog vojnog vrha izazvao je i sistem protivraketne odbrane na teritoriji Poljske i Rumunije sa univerzalnim lanserima MK-41. „Mogućnosti američkog sistema su takve da se posle izvesnih dodatnih radova u lansirne silose mogu tajno smestiti krstareće rakete Tomahawk, čiji je domet 2.400 kilometara“, dodao je Šojgu. Te rakete mogu da stignu do teritorije Rusije za manje od deset minuta. U vezi sa tim je rukovdstvo Ministarstva odbrane RF donelo odluku da prema Zapadu dodatno razmesti tri divizije kopnenih trupa (u mirnodopskim uslovima će one brojati 13.000 ljudi). „U tenkovskim divizijama će se nalaziti najnovije mašine klase T-72B3 i T-90. Motostreljačke jedinice će imati BMP-3 i BMP-4, kao i samohodna oruđa tipa „Koalicija“. Zastareli tenkovi će vremenom biti zamenjeni mašinama klase „Armata“. Divizije će takođe dobiti helikoptere za podršku iz vazduha“, rekao je za „Rusku reč“ pukovnik u penziji i vojni ekspert agencije TASS Viktor Litovkin.

Planovi za narednu godinu

Prema rečima ministra odbrane, 2017. godine će biti pojačane trupe na zapadu i jugozapadu zemlje, kao i na Arktiku. Šojgu je naredio da se u narednoj godini armiji isporuči 5 strateških bombardera – jedan Tu-160 i četiri Tu-95MS, preko 900 tenkova i oklopnih vozila različitih modela, i da se u četiri raketna puka zamene zastareli sistemi protivvazdušne i protivraketne odbrane najnovijim sistemima S-400 „Trijumf“. Komanda Ministarstva odbrane RF takođe planira da i kopnene trupe dobiju dva kompleta operativno-taktičkih sistema „Iskander-M“, i da se tri diviziona naoružaju raketnim sistemima „Tor-M2“.

Problemi modernizacije

Tokom 2016. godine već je oko 60% naoružanja i tehnike modernizovano, ali je dalja modernizacija povezana sa određenim poteškoćama. „Program modernizacije Oružanih snaga RF, koji košta 22 biliona rubalja (oko 365 milijardi dolara), može u potpunosti osigurati bezbednost zemlje kada bude okončan 2022. godine. Međutim, postoji niz problema koje još treba rešiti“, rekao je u intervjuu za „Rusku reč“ Viktor Jesin, general-pukovnik u penziji i bivši načelnik glavnog štaba Strateških raketnih trupa RF. Po njegovim rečima, najveći problem je što Rusija neće moći da obezbedi zamenu uvozne robe domaćim proizvodima u nekoliko ključnih oblasti vojne industrije u toku narednih godina. „Jedno je modernizovati preduzeće, a nešto sasvim drugo je praktično ’od nule’ stvoriti pogon za proizvodnju. Ruska preduzeća će već 2018. godine moći da prave motore za brodove i avione, koje je Rusija uvozila iz drugih zemalja. Međutim, postoji mnogo elektronskih sistema za te mašine koje naša zemlja ne može samostalno da proizvede za tako kratko vreme“, istakao je Jesin. Izvor: rbth.com