Pravda

Piše: Emili Roden Pre devet godina, došla sam u sudnicu okruga Denton (u Teksasu; prim. prev.) radi obavljanja porotničke dužnosti, i izabrana sam u porotu. Radilo se o sudskom procesu vezanom za slučaj devojčice koja je optužila dečka svoje majke za seksualni napad. Ako ste ikada bili član porote, znate da se između 12 međusobnih stranaca, nasumično izabranih i odvojenih od svojih privatnih života radi ispunjavanja jedne ozbiljne javne dužnosti, stvori trenutna mada privremena veza. Jedna od prvih naših dužnosti je biranje čelnika porote. Možda je to bilo zbog njegovog poslovnog odela, njegovog impresivnog stasa ili njegove harizme, ali su skoro svi u porotničkoj sobi smatrali da je taj sredovečni čovek prosede kose verovatno najpogodniji za to mesto. „Hvala, ali odbijam. Nisam zainteresovan za pažnju javnosti koja će uslediti“, rekao nam je. Nisam to posebno registrovala. Čovek sa slušalicom u uhu Tek što sam kupila svoj prvi „blekberi“ telefon, i koristila sam pauze da pročitam sve mejlove koje sam propuštala dok sam bila u sudnici. Sećam se kako sam, zajedno sa tim čovekom, izlazila na pauzu uz komentar koliko sam zauzeta i koliko posla imam. On se nasmešio i seo da čita novine. Od prvog dana kada je porota izabrana, svi smo primetili još jednog čoveka u odelu koji je uvek bio prisutan u sudnici. NJegovo prisustvo je bilo intrigantno zbog slušalice koju je imao u uvu. Dok smo drugog dana suđenja ručali u jednom hamburger restoranu, primetili smo tog tajanstvenog čoveka kako ruča zajedno sa našim kolegom porotnikom koji je odbio mesto čelnika porote. Zaintrigiranost je porasla, i svi porotnici su se međusobno pitali: ko su ovi ljudi? Konačno, tokom jedne pauze u porotničkoj sobi, jedan porotnik je smogao hrabrost da pita: „Ko ste vi? I čime se bavite?“ Naš kolega porotnik je ponovo čitao novine, i pokazao nam je članak u čijem naslovu je bilo ime Ekson. „Radim za njih“, rekao je skromno. „Ima puno ljudi na ovom svetu koji me mrze zbog onoga čime se bavim, tako da su meni i mojoj porodici dodelili ljude poput ovog čoveka da me štite“. Odmah me je bilo sramota što sam se žalila na to koliko posla imam. Nije mi dugo trebalo da pretragom interneta utvrdim da je čovek s kojim sam bila u poroti bio predsednik Ekson Mobila Reks Tilerson. Suđenje se završilo, i došlo je vreme da razmotrimo slučaj. Priča je bila srceparajuća, a izložene činjenice dovoljno jasne da većinu porotnika ubede u krivicu ovog seksualnog napasnika na malu devojčicu. Međutim, odbrana je bila dovoljno vešta da pokoleba par porotnika. Kako se naša rasprava privodila kraju, delovalo je da nećemo imati jedinstvenu porotu (što znači da bi optuženi bio oslobođen krivice; prim. prev.). Tada je Tilerson počeo da govori. Skromno, delikatno i bez ikakve nadmenosti prema onima koji se nisu slagali, počeo je da nas vodi kroz sve detalje slučaja. Čak se sećam da sam bila dirnuta njegovim iscrpnim objašnjenjem o prirodi sumnje i standarda koje sadrži naš pravosudni sistem. Sa velikim strpljenjem, ovaj čovek, koji sklapa poslove vredne više milijardi dolara sa šefovima stranih država, ujedinio je našu kočopernu porotu – da privede jednog seksualnog grabljivca pravdi i obezbedi pravdu za jednu uplašenu i duboko ranjenu devojčicu. Jedna lokalna neprofitna organizacija je odigrala ključnu ulogu u vođenju ove mlade devojčice kroz ceo sudski proces, pružajući joj savetovanje i pravnu pomoć. Toliko me je impresionirala njihova misija da sam obišla njihove prostorije nedelju dana posle suđenja da bih videla kako bih mogla da im doniram novac i dobrovoljno pomognem. Mogao je da izbegne Spontano mi je palo napamet da kontaktiram Tilersona i ohrabrim ga da uradi to isto. Našla sam njegov mejl na itnernetu i poslala mu poruku, hvaleći ulogu ove agencije na suđenju i predlažući mu da razmotri pružanje podrške njihovom sjajnom radu. Na moje iznenađenje, dobila sam povratni mejl od njega, u kojem mi se zahvaljuje na poruci i na izvršavanju moje porotničke dužnosti, i uverava me da će kontaktirati agenciju. Kasnije sam dobila poziv od direktora te neprofitne agencije sa informacijom da ih je Tilerson kontaktirao i dao velikodušan prilog. Nisam glasala za Trampa, i ovo nije podrška Tilersonovoj kandidaturi za šefa Stejt departmenta. Sigurna sam da će predstojeći dani i nedelje biti ispunjeni nagađanjima i raspravama o ovom očigledno kontroverznom izboru. Svakako sam svesna te zabrinutosti, kao i procesa koji obezbeđuje detaljno razmatranje kandidature za ovaj važan položaj. Međutim, tokom nedavnih vesti sam čula reč „koruptivan“ kao opis čoveka s kojim sam provela pet dana tokom 2007. godine. Sve što znam je da ovaj čovek, koji zauzima jedan od najvažnijih položaja na svetu i očigledno ima sredstva i mogućnost da izbegne svoju porotničku dužnost, služio kao običan građanin, bez primedbi ili pretencioznosti. Znam da je jedna uplašena devojčica, koja je konačno ubeđena da izađe u javnost sa pričom o sopstvenom maltretiranju, bila na dlaku od presude koja bi bila na strani njenog mučitelja, a ovaj čovek je svoje veštine pregovaranja upotrebio u plemenite svrhe, i pravda je zadovoljena. Znam da su ovaj čovek i njegovi bezbrojni pomoćnici mogli da ignorišu nepozvani mejl od jedne devojke od dvadeset i kusur godina, koji mu sugeriše da da prilog za dobrotvornu svrhu od lokalnog značaja, ali je on ipak odvojio vreme da mi odgovori i otvorio je svoj novčanik. Izvor: Novi Standard