Piše: Vladimir Đukanović Aktivan sam učesnik političkih zbivanja, evo, već 20 godina, i za to vreme naučio sam da su u politici najvažniji pragmatizam i racionalanost. Onaj ko se u politici rukovodi emocijama, taj propada. Tu je negde verovatno i moj problem, jer ne umem da suzbijem emocije, a nisam ni neko ko ume da oduti šta mu je u mislima, već ono što mi je na umu, to je i na drumu. Zato od mene nikada neće biti političar.
Ali nije ovo pisanije o meni, već o budućnosti Srbije u jeku predsedničke kampanje, koja nam predstoji. Deluje naizgled da su ti izbori lak posao za stranku koju pripadam, ali daleko je to od lakog posla i dobro valja razmisliti sa kojom ponudom izaći pred narod. Odmah da budemo načisto: zaista ne mislim da Tomislav Nikolić ne može da ponovo pobedi. Naprotiv, mislim da ima ozbiljne šanse da dobije drugi mandat i, ukoliko bude predsednički kandidat, Srpske napredne stranke lično ću dati sve od sebe u toj kampanji.
Problem Nikolićeve kandidature je ona druga strana medalje – a to je da postoje velike šanse i da izgubi. Medijska kampanja koja je pet godina vođena protiv njega doprinela je da bude prilično politički izudaran sa svih strana, što bi u kampanji moglo da bude od presudnog značaja za rezultat, posebno kada protivnici, potpomognuti parama sa strane i ogromnom medijskom logistikom, budu započeli finalnu artiljersku paljbu po njemu.
Tu dolazimo na početak teksta i priču o pragmatičnosti i racionalnosti u politici. Pogledajte šta se zbiva u našem okruženju. Makedonija je na ivici haosa, u Crnoj Gori je prilično nestabilna politička situacija, Bosna i Hercegovina je hronično na ivici sukoba, Hrvatska šalje konstantne pretnje. U Evropi i uopšte u svetu se dešavaju ogromna geopolitička pomeranja. Pred Srbijom su orgomni izazovi, od migrantske krize, preko očuvanja ekonomske i finansijske stabilnosti, do suočavanja sa potencijalnim terorizmom, možda čak i ratnom pretnjom.
Srbija sa ovim izazovima ne može da se nosi kao nestabilna zemlja, a to bi postala ukoliko bismo za predsednika Srbije dobili osobu koja je suprotstavljena politici aktuelne vlade. Pobeda Jeremića, Jankovića ili Šešelja značila bi i pad vlade, a to je uvod u duboku političku nestabilnost. To je ono sa čim ne smemo da se igramo. Baš zbog toga, da ne bismo kao država rizikovali – a sasvim je izvesno da bi Vučić bio daleko izvesniji pobednik predsedničkih izbora, čak, po nekim procenama, i u prvom krugu, te s obzirom da je u pitanju budućnost Srbije – predsedničkim izborima se mora racionalno pristupiti. Vučićeva kandidatura je garant dugoročne političke stabilnosti u Srbiji, jer objektivno teško je zamislivo da mu bilo ko može biti ozbiljna konkurencija. Kod Nikolića je garant političke stabilnosti samo njegova pobeda, koja je svakako izvesnija nego njegov poraz, ali nema potrebe za rizikom. Okolnosti oko Srbije su takve da nam rizici i avanturizam nisu potrebni. Zato ipak Vučić. Izvor: Novi Standard
