Piše:Đoko Kesić
Bićete kažnjeni ukoliko sušite veš na terasi, ili ako vas uhvate u gradskom prevozu bez karte. Platićete globu ukoliko vam policija na parkingu uhvati automobil s ćelavim gumama u sred zime, bez prethodnih upozorenja doći će vam na vrata državni uterivači dugova ako ste dužni poreznicima dvadesetak dinara. Ali, ukoliko pretresate kontejner da bi nešto pregrizli, ili ako su vas vlasti uhvatile s prstima u tegli pekmeza i stavile pod istragu da se oštetili državu za milione i milione evra – bićete bogopomazani, oslobođeni! Sve vam je oprošteno, jer neko je odlučio da ova odlazeća godina u Srbiji bude godina praštanja. Hrišćanski je praštati. Da ova rabota ima veze s dragim Bogom, a ne samo s naprednjačko socijalističkim vlastima, živi je dokaz Bogoljub Karić, kojeg će dan posle povratka u Srbiju primiti patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Irinej.
Van ovog protokola poseban tretman imaju osobe s prezimenom Mišković. Za njih ne važe pomenute hrišćanski kanoni. Srbi jesu široka duša Slavjanskaja, oni znaju da praštaju, živi dokaz za to su sledeći egzeplari. Nisam siguran da slučaj beogradskog biznismena Predraga Rankovića Peconija pada u ovu kalendarsku godinu , kad mu je država dozvolila da njegov sudski proces za neplaćeni porez zastari. Moguće da je to bilo krajem 2015. ali ono što je sigurno, gospodin Peconi otvorio je srpska vrata rajskog praštanja, što ovoj priči daje mističnu odoru. Naime, velika je misterija da Vlasti i srpski pravosudni sistem, čitaju misli i želje jedni drugima, kao da im ista ciganka gleda u šolju. Ili je možda tajna u tome što Srbija sve više liči na SAD. Tako ko od bogatuna izdvoji velike donacije za izbornu kampanju guvernera, senatora ili budućeg predsednika SAD, dobiće velike poslove s naftom, građevinom ili u prodaji naoružanja. Taj nelečivi virus stigao je i u Srbiju, doneo ga darežljivi povetarac korupcije, s malom razlikom što mi Srbi to radi u strogoj diskreciji, da zlo ne čuje, nećemo to javno kao oni glupi Ameri. Ovo pitanje najčešće se pominjalo u slučaju kontraverznog srpskog biznismena Stanka Subotića Caneta. Tajna služba Borisa Tadića početkom 2012. donela je priču, kažu bilo i autentičnih fotografija, kako su se u restoranu jednog pariškog hotela sreli Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić s Stankom Subotićem. Neko od njih, koliko se sećam, rekao je da se to dogodilo baš slučajno i da nisu sedeli za istim stolom. Nekoliko meseci posle toga, Tadiću nije pomogla ni njegova tajna policija, izgubio je vlast od tandema Nikolić – Vučić. Ono što je siguno, u vreme Tadićeve vladavine krajem 2007. Tužilaštvo za organizovani criminal podiglo je optužnicu protiv Stanka Subotića i još 14 osoba, da su kao članovi “duvanske mafije” oštetili Srbiju za oko 30 miliona evra. Stanko Subotić je vešt momak, ali i sud mu je duvao u jedra, pravog suđenja i jeste i nije bilo. Svedoci umrli, advokat bolestan, Cane opravdano odsutan,… Prvu enklavu nevinosti Cane je osvojio 2013. kad je sud prihvatio da se brani sa slobode uz jemstvo od 538.000 evra. Krajem prošle i početkom ove godine svi sudski procesi protiv Caneta su zastareli! Ko kaže da prestareli slučaj Stanka Subotića ima veze s onim pariskim lokalom. Ne postoji živi Srbin koji bi to potvrdio. To ni u bilo kakvim okololnostima ne bi svedočio ni Tomislav Nikolić, čak ni u slučaju da ga Aleksandar Vučić ne podrži na predstojećim predsedničkim izborima. Od svih nevinih najneviniji je Bogoljub Karić. Neviniji je od novorođenčeta. Pojavio se među Srbima posle jedanaestogodišnjeg izgnanstva, pojavio se kao snoviđenje, prepariranog lica, podsetio me je na mumificiranog Ramzesa III. Najpre, napravio je pometnju u mojoj biblioteci: Spaliću sabrana dela Onore de Balzaka, koji je nesmotreno zapisao da “nema bogatstva bez ubistva”. Taj čovek zaista nema pojma. Siroti Balzak je zastupao teoriju da u jednoj generaciji nije moguće steći veliko bogatstvo bez teškoih kriminalnih radnji. Katastrofalno je preumio. Nije mu bio poznat slučaj kovača motika i krampova, muzičara od Peći, savremenika Frensisa Fukujama, teoretičara umirućeg liberalnog kapitalizma. Shvatio sam, Fukujama je pokrao Bogoljuba, Raselov sud časti, ako je uopšte još u životu, imaće posla preko glave. Dakle, naš Ramzes III, pre nego je dojezdio u Beograd, otkrio je da je poznati gangsteri Vojislav Koštunica vođa srpske mafije, a začinio je to novim talentovanim dramskim zapletom da su kriminalci Vojislav Koštunica i Boris Tadić pokušali da likvidiraju njega i njegovu porodicu, u jednoj od više njegovih vila na Dedinju! Karić je 2006. optužen da je isisavao novac iz Mobtela, gde je bio vlasnik 50 odsto. Trajalo je to šest sedam godina i za to vreme u najprofitabilnijem poslu tada i danas Bogoljub nije dao državi ni žute banke profita. Tužilaštvo je došlo do saznanja da je Karić oštetio državu za 70 miliona evra. Pobegao je iz zemlje, za njim je sud raspisana i crvena i obična poternica, koju nisu poštovali ni naši ljudi iz Interpola ni oni preko. Sud je oslobodio Bogoljuba, on stiže u Beograd, “spontano” ga dočekaše građani, spontano se pojavi i salata, pevao je pustio i suzu, ljubio zastavu. E taj čin je razgalio sva srpska srca: Zar čovek koji tako ljubi srpsku zastavu da bude lopov, da potkrada svoju državu. Ma nema dileme – Bogoljuba za predsednika. Jer on je sve časno zaradio. Pa setite se neposredno pre bekstva pričao je da zarađuje 200.000 evra mesečno. Sad kaže da je za njega 1,2 milijarede evra sića… Sva ova lakrdija s Bogoljubom podseti me na ona vremena koja bih da zaboravim. Ali ne daju mi. Opet je tu tandem iz naših košmarnih devedesetih. Pojavio se Vojvoda Šešelj, jurodivi zvezdoznanac i tumač naših snova koji kaže “tačno je da su Koštunica i Tadić hteli da ubiju Karića”. To je ono vreme kad je Bogoljub sebi pravio sendvič iz Miloševićevog frižidera, bez piatnja – smem li? Vojoda je opet svakoj čorbi mirođija, vlast ga projektuje da bude slika naše nevesele savesti, opet nas negde vodi. Nema sumnje u opasnosti smo da uđemo u novu odvratnu avanturu s ratnim završetkom. Klovnovi su pušteni. Nevin je i Mlađan Dinkić direktan vinovnik srpskog ekonomskog sunovrata, ekonomski ubica Srbije. Mlađan Dinkić je sam svoj spomenik, “finansijski ekspert” poznatiji kao muzičar bez angažmana. Tužilaštvo za organizovani kriminal teretilo je bivšeg ministra finasija da je u slučaju Nacionalna štedionica oštetio državu za oko sedam miliona evra, tvrdilo je da je bio saigrač u brojnim koruptivnim aferama. Ali on je apsolutno nevin. Dosta neubedljivo premijer Vučić javno pred tv kamerama pita ministarku Nelu Kuburović “kako je moguće da nema dokaza za Karića i Dinkića”? Nema dokaza protiv njegovog koalicionog partnera Bogoljuba i savetnika Mlađana. Neću da ulazim u motive naprednjačko-socijalističkih vlasti u ovim rabotama, ali jedno je sigurno: Ovo vreme velikog oprosta direktan je pucanj u političko koleno Aleksandra Vučića. Sav trud kukavne srpske opozicije za ove četiri godine nije postavio na streljačku liniju Vučića, Nikolića i Dačića kao što je to učinio srpski pravosudni sistem kao izvršilac nečijih naređenja. Ili su uradili oni sami. Sam Vučić je pre šest godina tvrdio da je Dinkić najveći pljačkaš i lopov u Srbiji?! Nema sumnje, na pomolu je još jedan veliki oprost. Ne želim da budem sudija, ali ako Darko Šarić, osumnjičen za šverc 5,7 tona kokaina kupuje nekom jadnom dečaku kuću, to je ozbiljan signal. Evo Dinkić i Bogoljub nisu nikome ništa poklonili, a virdžine su. Zašto ne bi bio nevin i Darko Šarić? U pomenutoj logici on nije ništa ukrao, ako je kupio kokain za svoje pare, on ima pravo da ga i proda. Uostalom Šarić ne bi bio presedan. Pored navedenih sumnjivih biografija, a Srbija je prepuna takvih, imamo priču iz policijske akcije “Rezač” gde je 82 uhapšenih posle kratkog vremena pušteni su na slobodu. Pa imamo onog direktora RTB Bor, onog Spaskovskog, uvek je član političke stranke na vlasti, urnisao je svoj kombinat, garav je od glave do pete, nije ni pod sumnjom ni tužilaštva niti policije.
Kao što vidite, Srbija je jedna bajka, raj za ljude veštih i lepljivih prstiju, investitori šta čekate? To što vam pruža Srbija nigde u svetu nećete naći. Izvor: Pravda
