Pravda

Sa Ramom su se iza dobro zatvorenih vrata savetovali Ali Ahmeti (Demokratski savez za integraciju), Bilal Kasami (Besa) i Zijadin Sela (Alijansa za Albance). Rezultat ovog – u suštini, velikoalbanskog – šurovanja je dokument pod nazivom „Zajednički program za delovanje naredne i svih budućih vlada”. U „Zajedničkom programu” se naglašava da je cilj svih njegovih potpisnika „dostizanje pune ravnopravnosti (Šiptara u Makedoniji), sa unošenjem u Ustav Makedonije odrebe kojom se ona definiše kao višenacionalna država”. U istom dokumentu je zapisana obaveza partija potpisnica i njihovih lidera da izdejstvuju da za makedonske Šiptare (srazmerno) budu dostupne sve funkcije u službi državne bezbednosti, policiji i pravosuđu. Posebno se naglašava da će Šiptari jedinstvenim frontom tražiti upotrebu albanskog jezika i svojih nacionalnih simbola na celoj teritoriji Makedonije. Dakle: i u gradovima i naseljima u kojima nema ni jednog jedinog Šiptara. „Zajednički program” će – kako je najavio – potpisati i Menduh Tači, predsednik Demokratske partije Albanaca. Ovo znači da će se Makedonci suočiti – a i sudariti – sa ujedinjenim šiptarskim frontom. Ovo bi porazumevalo da se makedonske partije, bar kad su Šiptari i njihovi zahtevi u pitanju, dogovore i ujedine. Koliko god se u svemu ostalom međusobno razilazile i sukobljavale. To je preduslov da se formiranje vlade ne obrne protiv Makedonije i Makedonaca i njihovih interesa. Pojava šiptrskog fronta će biti odlična karta za ucenjivanje. Ako se partije Nikole Gruevskog i Zorana Zaeva ne dogovore povodom šiptarskih zahteva, biće ovako: ko od njih dvojice bude hteo da po svaku cenu formira vladu – moraće da prihvati makar veći deo šiptarskih zahteva. To će značiti pretvaranje Makedonije u dvonacionalnu državu, federaciju u kojoj će Šiptari učestvovati u vlasti na celoj džavnoj teritoriji, a Makedonci neće smeti ni nos da promole u vešinski šiptarskim gradovima i selima na zapadu zemlje. Izvor: fakti.org