Milorad Mirčić iz SRS-a podseća da poslanici nemaju izveštaj završnog računa za 2015. fodinu, a razmatraju budžet za 2017. "To je najdirektnije kršenje ne samo Poslovnika, nego i Zakona. Mi ovde smo sad poslanici osuđeni da napemat raspravljamo o budžetu jer ne znamo kako su utrošena sredstva za 2015. godinu", naveo je on. Razlog za to opozicija vidi u kašnjenju Vlade koja im, kako kažu, nije na vreme dostavila dokumente što je po Zakonu trebalo da uradi do 1. novembra. Mirčić se osvrnuo i na incident koji se dogodio na Administrativnom odboru, rekavši da je i ta sednica jedan od faktora koji onemogućavaju raspravu o budžetu.

Mirčić je ipak izneo i niz primedbi na predloženi Zakon o budžetu, navevši MMF i Evropsku uniju kao dva glavna faktora koji utiču na ekonomsku politiku Srbije. Poslanik SRS Zoran Krasić, takođe je izneo niz primedbi u Predlogu zakona: Lider Pokreta Dosta je bilo Saša Radulović tvrdi da se u samom Zakonu o budžetu ne slažu brojevi. "Mi smo insistirali da dobijemo tabelu u Ekselu da bismo mogli da proverimo to tako da brojevi u Članu 8 se ne slažu sa brojevima u Članu 1, kad saberete po ekonomskim klasifikacijama u Članu 8 dobijate drugačije brojeve od onih u Članu 1", navodi Radulović.

Vujović odgovara: Ne vidite đevrek od rupe

S druge strane, ministar finansija Dušan Vujović navodi da rok nije mogao da se ispuni zbog aranžmana sa MMF-om i molbe da se sa određenim parametrima sečeka. Dodaje da će Srbija imati rast privrede od tri osto i da je zemlja makroekonomski stabilna. "Uvek postoji đevrek i postoji rupa. Ja predlažem da makar u ovom budžetskom ciklusu gledamo malo na đevrek, razgovarajte o rupi to je sastavni deo parlamentranog procesa, ali nemojte da negirate da postoji đevrek i da postoji raspava o svemu ovome", slikovito je poručio on. Vlada je planirala da deficit bude 1,7 odsto BDP-a, ali član Fiskalnog saveta Pavle Petrović upozorava da je javni dug i dalje visok. "Što onda zadržava opasnost da u slučaju nekog šoka spolja i recesije kod nas, ponovo dođe do krize, do povećanja deficita. U sledeće tri godine treba nastaviti sa značajnim smanjenjem deficita i verovatno negde 2019, 2020. doći do veoma niskog deficita od 0,5 odsto BDP-a", smatra Petrović. Na račun predloženog budžeta iz Fiskalnog saveta su stugle pohvale za transparentnost prikaza sredstava za kapitalne i infrastukturne projekte. Ovde možete pogledati celu sednicu Odbora:

Izvor: N1, Pravda