Hrvatska šalje vojsku na rusku granicu, najavila je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović. Ova vest, ma koliko izgledala senzacionalna, to nije, iz dva razloga. Prvo, to je obaveza koju je Hrvatska prihvatila kao članica NATO-a. Mora da šalje svoje vojnike tamo gde odredi centralna komanda iz Brisela. Drugo, to je samo nastavak tradicije koju Hrvatska baštini iz prošlog veka. Dva puta je Hrvatska ratovala protiv Rusije. U Prvi svetski rat Hrvatska je ušla kao deo Austrougarske, a njeni vojnici borili su se na ruskom frontu u Galiciji. Ovu epizodu hrvatske istorije najbolje je opisao Miroslav Krleža u zbirci novela „Hrvatski bog Mars“. Ginuli su Hrvati za račun austrijskog cara u Galiciji, oko Lavova i drugih gradova, tada u sastavu Ruske imperije.
Taj rat je Hrvatima, pored velikih žrtava, doneo i veliki broj zarobljenika koji su imali veliki uticaj i na buduću jugoslovensku istoriju. Josip Broz Tito, ranjen i zarobljen na „ruskoj fronti“, uobličio je svoje viđenje sveta u Rusiji koju je 1917. zahvatila socijalistička revolucija.
Pošto su vesti sa fronta bile nepovoljne, mnogi hrvatski domobrani dezertirali su i odmetnuli se u šumu. Tako je nastao „zeleni kader“, grupe vojnih begunaca koji su pod maskom borbe za svetsku revoluciju pljačkali po slavonskim i zagorskim selima. Najpoznatiji među njima, Jova Čaruga, ući će u legendu kao jugoslovenski DŽesi DŽejms.
Dok u Prvom svetskom ratu u Hrvatskom domobranstvu nije bilo razlike između Srba i Hrvata, jer svi su bili podanici jednog cara, u Drugom svetskom ratu tu su razliku ustaše oštro podvukle. Kada su ustaške vlasti pozvale dobrovoljce za borbu protiv boljševizma 2. jula 1941, bile su šokirane velikim odzivom — čak 5.000 ljudi prijavilo se za borbu protiv SSSR-a. Iako nikada nije zvanično objavila rat Sovjetskom Savezu, NDH je na istočnom frontu imala „Hrvatsku legiju“ ili 369. pojačanu pješačku pukovniju, kako se zvanično zvala.
Ova jedinica pobrala je brojne pohvale od nemačkih komandanata za zalaganje u borbama oko Staljingrada. Brojnim oficirima i vojnicima podeljeni su Gvozdeni krstovi, a ova jedinica bila je jedina koja se, sa nemačkim trupama, borila u samom Staljingradu. Zarobljeni borci Hrvatske legije iz Staljingrada činili su okosnicu Jugoslovenske divizije, takođe dobrovoljačke, koja se kao saveznik Crvene armije borila protiv Hitlera i učestvovala je i u oslobođenju Jugoslavije.
Danas, u 21. veku, hrvatska predsednica želi da nastavi ovu ratničku tradiciju Hrvata. Sada su u pitanju, kako hrvatski mediji prenose, ruske ekspanzionističke težnje prema Istočnoj Evropi. Zato će hrvatski vojni kontingent biti stacioniran u baltičkim republikama, zajedno sa kontingentima drugih NATO zemalja.
Hrvatska se nalazi daleko i od ruske granice i od Baltika. Osim savezničke solidarnosti, nema drugog opravdanja za slanje svojih vojnika tako daleko. Do sada hrvatska vojska učestvuje u dve NATO operacije — na Kosovu i u Avganistanu, ali ova na Baltiku se u mnogo čemu razlikuje od prethodnih. Dok u Avganistanu i na Kosovu NATO nastupa u operacijama održanja mira pod mandatom UN, operacija grupisanja vojnih trupa na ruskoj granici je akcija koju NATO izvodi sam, na svoju ruku. Zato je toj akciji potreban i poseban legitimitet, kako bi se opravdalo slanje vojnika tako daleko od hrvatskih granica. Zato hrvatska predsednica opasnost od Rusije vidi u komšiluku, u Republici Srpskoj. Ovaj entitet BiH, prema opservaciji gospođe Kitarović, navodno pokušava da se uz rusku pomoć otcepi od matične države. Tako slanje hrvatskih vojnika na Baltik dobija preko potrebnu lokalnu dimenziju. Guji treba stati na glavu i umesto da se protiv ruskog uticaja bori u lokalnim okvirima, Hrvatska će pokušati da „rusku ekspanzionističku politiku“ zatre u žarištu. Iako nema podataka, ovakvo ponašanje Hrvatsku već skupo košta. Na primer, neretvanske mandarine, čiji je celokupan rod pre uvođenja sankcija izvožen u Rusiju, danas ne može da nađe tržište. Evropljani više vole španske. A koristi od toga što će hrvatski vojnici stajati na granicama baltičkih republika? Uz najbolju volju, ne možemo ih sagledati. Videli bismo ako, ne daj bože, dođe do rata. Izvor: rs.sputniknews.com
