Kako navode, te teritorije su ovog trenutka pod kontrolom pobunjenika koje podržava Rusija i zbog toga su usledili prigovori i sa levice i sa desnice. Svode se na isto - zašto iznositi neko hrvatsko mišljenje koje može škoditi hrvatskim ekonomskim interesima?
- Ruski ambasador u Zagrebu Anvar Azimov spretno koristi potrebu hrvatskih medija za senzacijama i panikom, pa preko njih, s merom i na fin način, preti Hrvatskoj zbog njenih političkih odluka - navodi “Jutarnji”.
- Jedna od mojih negativnih impresija je vaša velika zavisnost u spoljnoj politici o Zapadu. Godinu sam dana ovde i pokušavao sam deset ministara pozvati u Rusiju, na forume, konferencije... Niko od njih nije posetio Rusiju. Dajemo političke signale, mi ne želimo izvući Hrvatsku iz EU i NATO, ali istovremeno Rusija može nadopuniti ono što vam nedostaje. Hrvatske mandarine, kruške, riba... Sve to dolazi na rusko tržište, ali kroz treće zemlje i oni na tome zarađuju, a ne vi. Naravno, sankcije će se završiti za godinu ili dve, a Rusija će tada postavljati narudžbine za kupovinu robe, ali procenjujući ko se kako ponašao u vreme sankcija. U tom slučaju Hrvatska neće dobro proći - izjavio je on ranije.
Zagrebački portal tu ističe da je ambasadorov posao da “prevrne da ne zagori”, pa je logično da u pitanju Krima poteže paralelu s Kosovom, a u pitanju Donjecka i Luganska naglašava “da se tamo ne petlja Rusija nego su ogorčeni ukrajinski građani ruske nacionalnosti (nije li tako i pokojni Slobodan Milošević naglašavao da Srbija nije u ratu u Hrvatskoj, gde bi ona, zaboga?)”
Pametno Azimov kaže da je Krim u doba Nikite Hruščeva poklonjen Ukrajini, ali oprezno prećutkuje da je prethodno u doba Staljina etnički očišćen od Tatara kojima ga je carska Rusija otela na pravdi Boga, naime pravom jačega, naglašava “Jutarnji”.
- Činjenica je da je hrvatska politika spram Rusije – i ekonomska i diplomatska – godinama vođena kao da nikoga nije bilo kod kuće ni na Pantovčaku, ni u Banskim dvorima, da dve godine nije imenovan ambasador u Moskvi, što je ispod nivoa bezobrazluka, da u Zagrebu nisu sami sa sobom načisto kako će s Moskvom. S druge strane, vidimo da Moskva ima ideju kako sa Zagrebom, jer čim drekne: “Bu!” kod nas odmah odjekuje horski domoljubno: "Ajme nama!" - dodaje zagrebački portal.
Oni tu ističu da direktno upozorenje da “Hrvatska neće dobro proći” ako se ne upristoji i ne povinuje ruskim potrebama nije počela dolaskom Plenkovića u Banske dvore, pa stoga i nije rezultat neke Plenkovićeve “greške”.
Kako navode, deo je poznate metode pritiska kombinacijom pretnji i paternalizma koja karakterizira rusku diplomatiju decenijama - i sada i u sovjetskoj eri i prije nje, a ta metoda nije usmerena samo prema Hrvatskoj.
Ipak, zagrebački portal navodi da ta metoda u Hrvatskoj ima snažan odjek zahvaljujući i jednoj struji, možda čak kulturološkoj matrici koja se sažima u citatu Vladka Mačka “Kada se veliki tuku, najbolje je da se mali sakriju pod sto”.
Tu se postavlja “retoričko pitanje objavljeno ovih dana u nas”: “Zaista, ko je Hrvatsku pozvao posredovati u globalnom nadmetanju velikih sila i šta ona tu uopše može da učini, osim da se zameri jednoj od njih?”
- Ta slika Hrvata koji eventualno ima svoje mnjenje ali se, prema potrebi, s njime ne slaže i za svaki slučaj dodaje: “nemojte šta zameriti”, ta slika Hrvatske koja, zapravo, nema prava na stav u evropskoj politici dok je netko ne pozove, ta fanfara nezameranju kako nas ne bi ošinuli po ušima ili, još bolnije, po džepu, ta himnodija “hrvatskom ćutanju”, pokazuje duboko usađen princip antidemokratičnosti koji nije samo politička nego, zapravo, i karakterna pojava - naglašava “Jutarnji”.
Hrvatska – kroz rezolucije svog Sabora, kroz spoljnopolitičku delatnost predsednice i Vlade, te kroz angažman svoje diplomatije – ne samo da sme, nego i mora imati stavove o bitnim pitanjima ne samo regionalne i unijske, nego i evropske, mediteranske i globalne politike, dodaju oni.
Kako navode, to se najpre odnosi na to kad je reč o sigurnosti i boljitku: “u ekonomiji i ekologiji (njihova uzajamna povezanost i ravnoteža su ključno pitanje opstanka), a onda u politici kao njihovoj i ljudskoj sluzi (nipošto gospodaru), dakle baziranoj na zaštiti i unapređivanju ljudskih prava. Valjana je samo politika koja misli globalno i deluje lokalno”.
Na kraju teksta “Jutarnji” navodi “da su Hrvati imali političara – nipošto bez mane – koji je izišao na svetski glas upravo tako što je smatrao normalnim istupiti sa svojim mišljenjem”.
- Nije inteligentno dati po prstima premijeru koji se setio da Hrvatska ima i pravo i dužnost voditi svoju spoljnu politiku, nuditi dobre usluge zaraćenima u skladu s konsenzualno donesenim odlukama svojih saveznika - zaključuje zagrebački portal.
Izvor: Jutarnji list
