Piše: Pol Kreg Roberts
Šta je njihovo značenje?
Pre nego što ponudim objašnjenje, da vidimo prvo da li uopšte znamo šta znači objašnjenje. Objašnjenje nije opravdanje. Kolaps američkog obrazovanja je toliko ozbiljan da mnogi Amerikanci, pogotovo oni mlađi, nisu u stanju da razlikuju objašnjenje od odbrane, opravdanja ili apologije nekoga koga smatraju krivim. Ako objašnjenje nije optužujuće, ili pak u dovoljnoj meri optužujuće na račun onoga koga bi oni hteli da optuže, onda se to objašnjenje tumači kao opravdanje predmeta njihovog prezira. U sadašnjoj Americi, emocije pretpostavljaju razum i objektivnu analizu.
Mi ne znamo šta dosadašnja imenovanja znače osim, kao što je Tramp i otkrio kada se suočio sa zadatkom sastavljanja vlade, da nema nikog na raspolaganju osim insajdera. I to je uglavnom tačno. Autsajderi su slaba konkurencija za insajdere, koji ih obično pojedu za doručak. Kalifornijska ekipa Ronalda Regana bila je slaba konkurencija za insajdere DŽordža Buša starijeg (koji je, kao Reganov potpredsednik, doveo dosta svojih ljudi – prim. prev.). Reganovom delu ekipe u vladi bilo je pakleno teško da postigne rezultate koje je Regan želeo.
Još jedno ograničenje predsednikovoj sposobnosti da sastavi vladu je proces odobravanja predsedničkih imenovanja u američkom Senatu. Mada je Kongres pod kontrolom Republikanaca, on je i dalje pod kontrolom specijalnih interesa koji će štititi svoje agende od potencijalno neprijateljski nastrojenih imenovanih kandidata. Stoga, mada se Tramp ne suočava sa partijskom opozicijom u Kongresu, on će se suočavati sa moći specijalnih interesa koji finansiraju političke kampanje kongresmena.
Kada je Bela kuća objavila moje imenovanje kao pomoćnika sekretara za trezor (analogno ministru finansija – prim. prev.), republikanski senator Bob Dol je to zaustavio. Zašto? Dol je imao predsedničke ambicije, i u republikanskom kongresmenu DŽeku Kempu, ko je bio politička zvezda u usponu, video je moguću prepreku. Pošto sam ja bio pisac Kemp-Rotovog zakona koji je postao temelj Reganove ekonomske politike, Dol je u mom imenovanju video politički poen za Kempa. Tako da, kao što možete videti, svakakvi motivi mogu da utiču na predsednikovu sposobnost da sastavi vladu.
S obzirom da je Tramp već izložen snažnim napadima pre nego što je i položio zakletvu, on ne sme sebi da dozvoli dugačke borbe i poraze u procesu odobrenja njegovih imenovanja u Senatu.
Da li Trampovo imenovanje Stiva Manjučina za sekretara trezora znači da će Goldman Saks ponovo voditi američku ekonomsku politiku? Moguće, ali mi to ne znamo. Moraćemo da sačekamo i vidimo. Manjučin je napustio Goldman Saks pre 14 godina. U međuvremenu je pravio holivudske filmove i osnovao sopstvenu investicionu firmu. Mnogi koji su radili za Goldman Saks i druge njujorške banke su postali razorni kritičari banaka. Pročitajte npr. knjige Nomi Prins i posetite sajt Pem Martens „Vol strit na paradi“ (wallstreetonparade.com). Moj povremeni koautor Dejv Krenzler je nekada i sam radio na Vol stritu.
Razni komentatori donose zaključke na osnovu ranijih angažmana ljudi koje je Tramp imenovao. Manjučin je jedan od onih koji su rano podržali Trampa i bio je na čelu odbora za finansiranje njegove kampanje. On ima iskustvo na Vol stritu i u investicionim poslovima. On bi trebalo glatko da bude odobren u Senatu. Za tek izabranog predsednika koji je izložen napadima, to je važno.
Da li će Manjučin podržati Trampov cilj vraćanja poslova za srednji stalež nazad u Ameriku? Da li je sam Tramp iskren? Ne znamo.
Ono što znamo je da je Tramp napadao lažne sporazume o „slobodnoj trgovini“ koji su uništili radna mesta za američki srednji stalež, baš kao i Pet Bjukenon i Ros Pero pre njega. Znam da su se Klintonovi obogatili kao agenti najbogatijih Jedan odsto, koji su jedini profitirali od ofšoringa američkih radnih mesta. Trampovo bogatstvo nije zasnovano na ofšoringu radnih mesta.
Nije svaki milijarder oligarh. Trampov odnos sa finansijskom sektorom je odnos dužnika. Nema sumnje da je Trampov odnos sa bankama bio nezadovoljavajući. A Tramp kaže za sebe da je osoba koja uživa u osveti.
Šta je sa generalima-usijanim glavama koji su predloženi za mesta savetnika za nacionalnu bezbednost i sekretara (tj. ministra – prim. prev.) odbrane? Obojica deluju smrtonosno po Iran, što je glupo i žalosno. Međutim, imajte na umu da je general Flin bio taj koji je javno prozvao Obamim režim za odbijanje saveta DIA (DIA – Defense Intelligence Agency, američka vojno-obaveštajna služba – prim. prev.) i angažovanje ID u svrgavanju Asada. Flin je rekao da je angažovanje ID bila „svesna odluka“ Obamine administracije, a ne neki neočekivani događaj.
I imajte na umu da je general Matis bio taj koji je Trampu rekao da mučenje nije delotvorno, posle čega je Tramp povukao svoju podršku za mučenje.
Dakle, koliko god su možda loši, ovi generali predstavljaju poboljšanje u odnosu na svoje prethodnike. Obojica su pokazali nezavisnost od neokonzervativne linije koja podržava ID i mučenje.
Takođe imajte na umu da postoje dve vrste insajdera: neki zastupaju agende specijalnih interesa, dok drugi plivaju niz maticu zato što vole da učestvuju u političkom životu nacije. Oni koji ne plivaju niz maticu bivaju isključeni iz učešća.
Goldman Saks je dobro mesto da se obogatite. To što ih je Manjučin pre 14 godina napustio može značiti da se nije dobro uklopio, da im se nije sviđao ili da se oni njemu nisu sviđali. To što su Flin i Matis zauzeli nezavisne stavove u vezi ID i mučenja nagoveštava da su svoji ljudi. Sva trojica deluju kao snažne i samouverene ličnosti koje poznaju teren, i to je vrsta ljudi koja je potrebna predsedniku ako želi išta da postigne.
Problem sa napadanjem predsedničke administracije koja još nije ni stvorena i nema dela iza sebe je da ona može da postane gluva za sve kritike. Mnogo je bolje novom predsedniku dati šansu i držati ga za reč u pogledu glavnih pitanja.
Samo je Tramp među svim predsedničkim kandidatima rekao da ne vidi poentu izazivanja sukoba sa Rusijom. Samo je Tramp postavio znak pitanja u vezi daljeg postojanja NATO 25 godina posle pada Sovjetskog Saveza.
Samo je Tramp rekao da će raditi na tome da vrati radna mesta za srednji stalež nazad u Ameriku.
I Tramp je rekao da će sprovoditi imigracione zakone. Da li je to rasizam ili odbrana državljanstva? Kako SAD uopšte mogu da budu država ako nema razlike između ilegalnih imigranata i državljana?
Komentatori sa svih strana greše kada unapred osuđuju jedinu vladu čija je kampanja bila zasnovana na pozivanju na mir sa Rusijom, vraćanje radnih mesta za srednji stalež, i poštovanje državnih granica. Trebalo bi da se uhvatimo za ta obećanja i držimo Trampovu administraciju za reč. Takođe treba da upozorimo Trampa na ozbiljne negativne posledice pogoršanja životne sredine.
Ko unapred ugrožava ove prilike? Tramp? Manjučin? Flin? Matis?
Ili mi sami?
Što se više kritikuje Tramp, to je lakše neokonzervativcima da pruže ruku podrške i priključe se njegovoj administraciji. Do sada nije imenovao ni jednog od njih, ali možete da budete sigurni da Izrael žestoko lobira za neokonse. Neokonsi još uvek vode glavnu reč u medijima, institutima, univerzitetskim odsecima za međunarodnu politiku i u spoljnopolitičkom establišmentu. Oni predstavljaju stalnu opasnost.
Trampova ličnost ukazuje na to da je verovatnije da će više biti privučen mogućnosti da zaustavi američko propadanje nego korišćenju predsedničkog položaja za povećanje svog ličnog bogatstva. Stoga postoji neka nada za promene koje će doći odozgo, umesto onih koje bi pokrenula krvava ulična revolucija. Jer, dok Amerikanci dođu do revolucionarne svesti, policijska država će verovatno već postati prejaka.
Stoga dajmo priliku Trampovoj administraciji. Možemo se okrenuti protiv njega kada nas izda. Izvor: Fond strateške kulture
