Kako je rekao, sve to je pokazatelj da neko u Vašingtonu zaista pokušava da kompromituje ne samo akcije državnog sekretara Kerija, već i njegov autoritet. Kada je reč o samom dogovaranju za datum pregovora, Lavrov je ocenio da ceo proces pomalo podseća na nekakav detektivski roman.  „Naime, još 2. decembra u Rimu me je DŽon Keri zamolio da podržim dokument koji su izdali Amerikanci. Mi smo još tada odgovorili da je on u skladu sa našim interesima i predložili Amerikancima sastanak u bilo kom trenutku. Oni su potom predložili 7. decembar kao dan za pregovore, što smo mi javno potvrdili kao dobru ideju koja bi rešila problem Alepa. Međutim, iznenada juče dobijamo poruku od Amerikanaca da ipak ne mogu da se sastanu sa nama jer su se predomislili. Oni zatim povlače svoj dokument i predlažu nov, a nakon čitanja shvatamo da se sve vraća na početak, a to što se događalo u međuvremenu liči na pokušaj da se kupi vreme, kako bi borci u Alepu uspeli da se pregrupišu i da bi dopremili pojačanje“, objasnio je ruski šef diplomatije. 

Lavrov se takođe osvrnuo i na govor predstavnice SAD u Savetu bezbednosti UN u kojem je rekla da ne postoje nikakvi sporazumi o Alepu između Vašingtona i Moskve, kao i da je sa Rusijom nemoguće pregovarati rekavši da se stiče utisak da su predstavnici SAD u UN jednostavno dezavuisali državnog sekretara.

„Teško je shvatiti ko tamo donosi odluke, ali sudeći po svemu, ima mnogo ljudi koji žele da potkopaju autoritet i delovanje DŽona Kerija“, zaključio je Lavrov. Član stručnog saveza Instituta društveno ekonomskih i političkih studija u Moskvi Aleksej Zudin smatra da su sve to pokušaji odlazeće administracije da se što više pokvare odnosi SAD i Rusije kako bi nakon inauguracije Trampa novoj administraciji bilo što teže da izgrade mostove sa Rusijom.

Upitan ima li smisla nastaviti pregovore sa Kerijem, odnosno sa odlazećom političkom garniturom, Zudin je rekao da bi to sa ruske strane bio pokazatelj dobre volje, što je uvek dobro i posebno važno u sadašnjoj situaciji, imajući u vidu stalne medijske napade na Rusiju.  Kao drugo, dodaje on, mislim da ipak i ruska i sirijska strana, bez obzira na sve, a polazeći od humanitarnih, ali i političkih obzira i razloga, pokušavaju da svedu na minimum tu štetu koju je rat naneo stanovnicima Alepa.

U međuvremenu se u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija nastavila drama. Naime, Moskva i Peking blokirali su rezoluciju o humanitarnoj situaciji u sirijskom gradu Alepu. Dokument je podržalo 11 zemalja-članica Saveta, dok su Rusija i Kina, kao i Venecuela, glasale protiv, a Angola se uzdržala od glasanja.  Autori rezolucije su Egipat, Španija i Novi Zeland, a u dokumentu se poziva na prekid vatre u Alepu u trajanju od deset dana. U predloženo primirje je trebalo da budu uključeni i napadi na pozicije terorističke organizacije Nusra front. Inače, tu rezoluciju Ministarstvo inostranih poslova Rusije ocenilo je kao poziv zemalja Zapada da se prekine operacija u istočnom Alepu, te da sve to podseća na očajnički pokušaj spasavanja terorista kojima oni inače rukovode. Ovo je ujedno i šesti put da je Rusija uložila veto na rezoluciju Saveta bezbednosti o Siriji počev od 2011. godine, a peti put da je takav potez blokirala i Kina. Izvor: rs.sputniknews.com