Nikolićeva izjava, dok još čeka Vučićevu zvaničnu podršku za ulazak u trku za drugi predsednički mandat, ne bi bila neobična da nije početkom 2016. bio veliki protivnik da se ove godine održe vanredni izbori. Predsednik Srbije je tada govorio kako ponovni izlazak na parlamentarne izbore nije dobro rešenje za Srbiju, obrazloživši to činjenicom da je popularnost SNS-a i Vučića u Srbiji toliko velika da ni nema šta da se proverava.
Odluka o istovremenom održavanju redovnih predsedničkih i vanrednih parlamentarnih izbora još nije doneta iako o tome kao gotovoj stvari poslednjih dana pišu pojedini tabloidi.
Premijer Vučić je juče naglasio da se izborima uopšte ne bavi jer su daleko, naglasivši da će više ljudi odlučivati da li će s predsedničkim izborima iduće godine biti održani i parlamentarni. Kako je rekao, kakva god odluka da bude, sigurno je da će izborna kampanja biti kratka.
Kao jedan od razloga zašto Nikolić možda i neće biti kandidat SNS-a naprednjaci navode nizak rejting sadašnjeg predsednika i podatak da veliki broj članova i simpatizera ove stranke, koji su podržavaju Vučića, nisu spremni da izborima ponovo zaokruže Nikolića, pa čak i ako bude kandidat SNS-a.
„Jedan broj članova ne može Nikoliću da zaboravi što je bio protiv ovogodišnjih aprilskih izbora iako je stranka bila jedinstvena da se u aprilu proveri podrška Vučićevoj politici. Zanimljivo, tada je Nikolić bio protiv izbora, govoreći da je Vučić jak i da ima podršku građana. A za vikend Nikolić kaže da je potrebna češća provera na biralištima, da neće možda da kaže da je Vučiću pao rejting”, navodi član Predsedništva SNS-a.
Politički analitičar Branko Radun misli da je na radikalnu promenu mišljenja Tomislava Nikolića uticalo to što ove godine nisu istovremeno održani i predsednički izbori.
„Nikolićev interes je bio da se spoje predsednički i parlamentarni izbori i da on kao kandidat vladajuće koalicije na krilima Vučićeve popularnosti ostvari još jedan predsednički mandat. Sada kada su u igri predsednički izbori, situacija je drugačija. Ukoliko se spoje izbori i on dobije podršku skupštinske većine, pobeda je izvesnija”, smatra Radun.
I Cvejtin Milivojević smatra da su politički pragmatizam i egoizam razlog što je Tomislav Nikolić zainteresovan za istovremeno održavanje dve vrste izbora.
„Ukoliko bi došlo i do vanrednih parlamentarnih izbora, šanse da Tomislav Nikolić bude predsednički kandidat SNS-a su neuporedivo veće. Naprednjaci bi paralelno vodili svoju kampanju za izbore i to bi išlo kandidatu SNS-a na ruku”, kaže direktor „Pragme”.
Sve zavisi od toga koliko će snažnu podršku Nikolić dobiti od SNS-a i njenog lidera Vučića. Spekuliše se da Vučić namerava da snažno podrži Nikolića kako bi on pobedio već u prvom krugu, s tim što njegov mandat ne bi bio pet godina nego do usvajanja novog ustava, verovatno 2018. ili 2019. godine, po kome bi se predsednik države birao u parlamentu.
Da bi se ostvario ovaj scenario, jedna struja u SNS-u smatra da treba da se objedine izbori i naglašava da u tom slučaju Nikolić ne bi vodio predsedničku kampanju i da bi cela kampanja pala na pleća Vučića.
„Čak i ukoliko bismo podržali Nikolića, bez vanrednih izbora, imali bismo problema jer nisam siguran da bi on, uprkos stranačkoj podršci, uspeo da se dokopa drugog kruga. Siguran sam da bi bez vladajuće podrške u drugi krug ušli Vuk Jeremić i Vojislav Šešelj i da bi to, bez obzira na to ko bi u tom slučaju pobedio, dovelo u pitanje legitimitet vlade. Opozicija bi mogla da kaže da je nama pao rejting i tražili bi ostavku Vučića. To je važan razlog zašto očekujem da budu spojeni izbori”, navodi sagovornik.
Cvejtin Milivojević kaže da postoje drugi razlozi koji sprečavaju Vučića da obelodani da podržava Nikolića. On kao jedan od ključnih razloga navodi da je sadašnji predsednik Srbije već započeo kampanju predstavljajući da ima podršku Rusije.
„Što više priča da nije u kampanji, to više pokazuje da je u kampanji i da je odlučio da se kandiduje i ako ne dobije podršku Aleksandra Vučića”, kaže Milivojević.
On kaže da su svi političari mogli da izvuku pouku iz dobrovoljnog povlačenja Tomislava Nikolića sa mesta predsednika stranke.
„Od početka višestranačja devedesetih godina, onaj ko ne prevodi političku stranku ne može biti ozbiljan politički igrač. Argumenti idu u prilog tome. Prvo što mora da učini svako ko bude izabran za predsednika republike, ukoliko želi da se ubuduće ozbiljno bavi politikom, jeste da ostane na čelu svoje stranke ili da osnuje drugu partiju. Nema u Srbiji ozbiljne politike bez podrške jake političke stranke”, ističe Milivojević.
Izvor: Politika
