To je obveza koju je Hrvatska preuzela još 2010. tokom pristupnih pregovora u poglavlju Sloboda kretanja kapitala.
Komisija je Hrvatskoj poslala obrazloženo mišljenje, što je drugi korak u pokretanju postupka za povredu evropskih propisa, javlja agencija Hina.
Ako Hrvatska u roku od dva meseca Zakon o privatizaciji Ine ne uskladi s pravom EU, Komisija može da odluči da uputi predmet Sudu EU.
Komisija navodi da je Ina najveće hrvatsko preduzeće za snabdevanje energijom, delomično u vlasništvu hrvatske Vlade.
Prema Zakonu o privatizaciji Ine, državi su dodeljena posebna ovlašćenja u tom preduzeću, uključujući pravo na veto u slučaju odluka kompanije koje se odnose na prodaju deonica/imovine u vrednosti koja prelazi određeni prag.
To za posledicu ima da deoničari ne mogu da utiču na važne odluke društva srazmerno svojim udelima, što može da odvrati potencijalne investitore od ulaganja u Inu.
Komisija smatra da takva posebna ovlašćenja predstavljaju ograničenje slobodnog kretanja kapitala i slobode osnivanja poslovanja, koje se na osnovu Ugovora o funkcionisanju EU ne može opravdati. Izvor: Tanjug
