Ova statistika prema kojoj je 24.724 više precrtanih, nego novih glasača, pokazuje da će na narednim izborima najverovatnije biti manje građana sa pravom glasa nego lane.
U periodu od marta pa do kraja 2014. godine ubeleženo je da ima 142.000 novih glasača, dok je 148.132 precrtanih iz evidencije. Protekle godine pravo glasa steklo je 178.311 ljudi, dok ga je izgubilo 209.284. I tokom junuara ove godine nastavio se trend brisanja, pa je precrtano 13.882 građana, a upisano 11.207 birača. I pored stalnih priča da je birački spisak poslednjih godina "pročešljan", na njemu se i dalje mogu naći oni koji ne mogu da se izjašnjavaju, jer, na primer, više nisu među živima. Pred novi krug glasanja koje je najavljeno za proleće, Ministarstvo državne uprave pozvalo je sve punoletne građane da provere da li su upisani u birački spisak. Svako ko unese matični broj moći će da proveri da li se nalazi na nekoj od lista koje će se naći na izbornim mestima, kao i na kojoj adresi se nalazi punkt za glasanje. Republička izborna komisija će 15 dana pre izlaska na birališta zaključiti spisak i saopštiti koliko će ljudi moći da se izjašnjavaju. Ipak, sve do 48 sati pre otvaranja birališta mogu se uvažiti žalbe građana, pa i oni uvrstiti među glasače, ako sud to odluči. Na poslednjim izborima u biračkom spisku se nalazilo 6.765.998 onih koji mogu da glasaju. Rekord iz 2014.
Najviše ljudi bilo je upisano u birački spisak 1997. godine. Tada je pravo glasa imalo 7.210.386 glasača. Najmanje birača bilo je na listi 2003. godine i to 6.511.450 građana. Najveća izlaznost je bila 2000. godine, kada je glasalo 72,50 odsto od upisanih, a najmanja 2014. kada se izjasnilo 53,09 procenata upisanih birača.Pročitajte još:Izvor: Novosti
