Precrtan glasački listić ili glas za Čak Norisa, Vladu Divca ili Novaka Đokovića formalno se ne računa, ali matematički pogoduje strankama sa najviše osvojenih glasova na izborima. Na prošlim izborima SNS je osvojila 48,34% glasova, ali kada im je pridodat deo kolača od nevažećih glasova i stranaka koje nisu prešle cenzus imali su 63,2% mandata.
U susret izborima, koji bi trebalo da budu održani krajem aprila ili početkom maja predstavljamo vam četiri scenarija raspodele glasova u parlamentu.
Glasaš za svog favorita koji uđe u parlament
Poslanike u Skupštini Srbije dobiće izborne liste koje osvoje najmanje pet odsto glasova na izborima. Za nacionalne manjine taj cenzus ne važi, već se određuje prirodni prag koji zavisi od broja građana koji su izašli na izbore. Prethodnih godina prirodni prag za manjine bio je oko 15.000 glasova. - Koliko će koja stranka dobiti mandata u parlamentu, određuje se Dontovom formulom, koja se dugo primenjuje u Srbiji. Relativno često se koristi u Evropi i nije kritikovana od strane političkih stranaka. Po toj formuli, broj osvojenih glasova proporcionalno je sličan broju osvojenih mandata u Skupštini. Dakle, ako neka lista osvoji 20 odsto glasova na izborima, oko 20 odsto mandata dobije i u parlamentu, uz neka manja odstupanja - kaže Bojan Klačar iz Cesida.
Glasaš za svog favorita, ali on ne pređe cenzus
Glas za stranku koja ne pređe izborni cenzus, zakonski je bačen glas i ne ide nikom. Ipak, matematika kaže drugačije. Na prošlim izborima čak 12 od ukupno 19 izbornih lista nije osvojila neophodnih pet odsto glasova. Te liste osvojile su zbirno blizu 20 odsto, što znači da je skoro jedna petina građana ostala bez svojih predstavnika u Skupštini. NJihovi glasovi, međutim, praktično su raspodeljeni partijama koje su prešle izborni prag. - Po Dontovom sistemu, taj ostatak raspoređuje se strankama koje su ušle u parlament, proporcionalno njihovoj snazi. Na primer, ako imamo 20 odsto glasova koje su osvojile liste koje nisu prešle cenzus, stranka koja je osvojila 50 odsto mandata dobiće još 10 odsto, a partija koja je osvojila 10 odsto mandata, dobiće još pet odsto - objašnjava Klačar.
Kome ide beli ili nevažeći listić?
Glasački listić koji je precrtan ili je na njemu dopisano ime neke ličnosti koja ne učestvuje na izborima ima isti tretman kao lista koja nije prešla izborni cenzus. Dakle, ti glasovi se matematički dele partijama koje su ušle u Skupštinu. Na prošlim izborima bilo je nešto više od tri odsto nevažećih glasova. Tako je, računajući liste koje nisu prešle cenzus, čak 23 odsto glasova raspodeljeno najvećim partijama. Na primer, lista SNS osvojila je 48,34 odsto glasova na izborima 2014, a dobila je 63,2 odsto mandata u parlamentu.
Kakav je uticaj onih koji ne izađu na izbore?
Građani Srbije koji odluče da ne izađu na glasanje ili im to nije omogućeno jer nisu upisani u glasački spisak nemaju nikakav uticaj na raspodelu glasova u Skupštini. - Nekim strankama pogoduje veća izlaznost, nekim manja i u tom smislu neizlazak na glasanje utiče na izborni rezultat. Kampanje, između ostalog, i služe da se mobilišu birači. Uvek je poželjno da izlaznost bude veća, jer je time legitimitet izbora veći - zaključuje Klačar.
Pročitajte još:ZLOČINAC: Tači se hvali posetom SAD, a američki mediji ga nazivaju trgovcem organimaMajkl Davenport: Nadam se da Rusija neće podrivati evropski put SrbijeŠEŠELJ UTVRDIO RAZLIKU: Vučić se nećka da me isporuči Hagu i uvede sankcije Rusiji, Tadić i Pajtić ne bi oklevali
Izvor: Blic
