Većina higijenskih navika je maltene beskorisna, jer se najopasnije bakterije prenose na sasvim drugi način.
Činjenica je da se svuda oko nas nalaze milioni mikroorganizama koji mogu da prenesu neke od sezonskih bolesti, infekcije disajnih puteva i crevne zaraze, ali nikad u potpunosti ne možemo da napravimo barijeru i da se od njih zaštitimo. Čak ni onda kada okrenemo glavu dok drugi kija. Nedavnim istraživanjem američkog Centra za kontrolu bolesti ustanovljeno je da su automatski pištolji za točenje benzina na benzinskim stanicama najprljavije javne površine prepune raznih bakterija i virusa. Na njima je čak pronađen i virus gripa. Sledeći na listi su poštanski sandučići, držači pokretnih stepenica u tržnim centrima i dugmad na bankomatu. I u liftu se nalazi mnoštvo bakterija. Studija Univerziteta u Arizoni pokazala je da u liftu ima 40 puta više bakterija nego u javnom toaletu. U potrazi za štetnim bakterija ne morate da idete dalje od svog radnog mesta. Prošlogodišnje britansko istraživanje je pokazalo da su mnoge tastature "bogate" mikrobima, a neke na sebi imaju četiri puta više štetnih bakterija nego daske za ve-ce. Istraživači su pokušali da objasne da su neke od najčešćih higijenskih navika koje primenjujemo u tom smislu nedovoljne, i da je najsigurniji način odbrane od virusa i bakterija što češće pranje ruku sapunom i vodom.
Mikrobi u toaletu
Čak i ako izbegavate rukom da pustite vodu iz vodokotlića ili na bideu, i dalje ćete rukom morati da otvorite vrata od toaleta. Jer, onaj koji je pre vas pustio vodu, kasnije je dotakao i slavinu i kvaku na vratima toaleta. Dakle, u jednom trenutku ćete svakako doći u kontakt sa mikrobima.
Kvake
Kvake u javim toaletima i javnom prevozu su leglo bakterija. Jedan naučnik, genetičar je nadavno utvrdio da je jedan dodir ručke u javnom prevozu isto kao i da smo se rukovali sa 10.000 ljudi! Međutim, znatno opasnije su bakterije koje se prenose rukovanjem, jer se na njima mogu naći opasne bakterije poput ešerihije koli, dok na drškama na javnim mestima obitavaju znatno manje opasne bakterije i mikroorganizmi. Još ako se posle rukovanja obrišete maramicom i vratite je u džep ili torbu, još više rizikujete da se potencijalne bakterije nađu na novčaniku, telefonu, ključevima, koje ćete kasnije sigurno da dodirnete.
Antibakterijski gelovi
Tečnosti, maramice i gelovi za dezinfekciju ne mogu da ubiju sve žive mikrobe, tačnije ništa više nego sapun i voda. Norovirus, na primer, patogen koji se uglavnom prenosi preko zaražene hrane i izaziva dijareju, kao i bakterija klostridijum dificile, koja je još opasnija i može da dovede do smrtonosnog kolitisa, imuni su na sve antibakterijske preparate.
Zadržavanje daha
Male su šanse da zaustavljanjem udisanja vazduha dok onaj pored vas kija ili kašlje, sprečite viruse i bakterije da se zadrže na nosu ili ustima. Bakterije se prilikom kijanja ili kašljanja izbacuju velikom brzinom u vazduh. Čestice prilikom kijanja izleću brzinom od 321 kilometar na čas, dok se pri kašljanju one šire brzinom od 80 kilometara na sat. To što ste zatvorili usta i zadržali vazduh ne znači da se one neće zalepiti na lice, a to je dovoljno da se čestice kasnije nađu u organizmu.
Izbegavanje javnog prevoza
Na svakoj javnoj površini se nalazi mnoštvo bakterija, i nemoguće je da sve stvari oko sebe držimo sterilnim, jer, štaviše, te bakterije nam trebaju za život. Tim američkih genetičara ispitivao je koliko se bakterija nalazi u njujorškom metrou. Ispostavilo se da su izolovali više od 600 različitih vrsta mikroba (većina su bili nepoznati, ali mnogi potpuno bezopasni po zdravlje). Dokazano je da je svakodnevno izlaganje patogenima iz okoline (onima koji se nalaze na koži, u crevima, na telu životinja i insekata) - poželjno, naročito ako smo u kontaktu sa njima od malih nogu, jer se tako stvara imunitet na njih u kasnijem dobu.
Javni toaleti
Lavabo
Lavaboi su najveća legla bakterija i klica, delom zahvaljujući prisustvu vode jer se većina mikroba najlakše zadržava i razmnožava na vlažnim mestima. Na lavaboima u javnim toaletima mogu da se nađu fekalne bakterije i salmonela.
VC šolja
Bakterije se na VC školjki zadržavaju prilikom svakog puštanja vode, a neke od njih mogu da opstanu u spoljnoj sredini čak 17 dana. Iako se misli da je VC daska najprljavije mesto u toaletu, ona je isuviše suva da bi se na njoj razmnožavale bakterije.
Držači tečnog sapuna
Držači antibakterijskih tečnosti i sapuna su najviše kontaminirani fekalnim bakterijama. Oni koji ih koriste svakodnevno se izlažu gotovo milionu različitih bakterija.
Ručka na vodokotliću
Ovo je veoma zagađeno mesto jer većina ljudi pušta vodu pre nego što opere ruke posle korišćenja toaleta. Pogotovu u muškim toaletima gde mnogi nogom puštaju vodu na bideu.
Sušači ruku
Topao vazduh iz ovih uređaja još više razbacuje bakterije, pa na rukama onih koji ih koriste može da se nađe dvostruko više bakterija.
Papirni ubrusi
Brisanje papirom posle pranja ruku smanjuje broj mikroorganizama za čak 75 odsto. Veće su šanse da se zarazite u ženskom toaletu iz dva razloga:
- žene češće dovode decu koja donose još više bakterija
- žene se duže zadržavaju u toaletu i dodiruju više površina na kojima se nalaze bakterije
Čiste ruke
U toaletima gde postoji automatsko puštanje vode u VC šolji i na slavini, i papirni ubrusi za brisanje ruku, značajno se smanjuje rizik da se zakače mnogobrojni mikroorganizmi.
Za izbegavanje
Javni toaleti na autobuskim stanicama i aerodromima su rekorderi po količini mikroorganizama jer je tamo cirkulacija ljudi najveća.
Zaštita
Perite ruke sapunom i vodom. Polovina ljudi ne pere ruke sapunom posle korišćenja javnog toaleta. Koristite toalete sa automatskim puštanjem vode u VC šolji i na slavini, i brišite ruke papirnim ubrusima. Izbegavajte dodirivanje uređaja za sušenje ruku
Prekrivanje daske
Virusi HIV-a i herpesa su veoma osetljivi i ne mogu da prežive van ljudskog tela, na primer na VC šolji. Naravno, to ne znači da treba da sedate na dasku javnog toaleta, ali nije ni velika šansa da na ovaj način zaradite neku od infekcija. Na dasci za VC šolju mogu da se nađu ešerihija koli i streptokoke, ali one u organizam mogu da dospeju samo ako ih rukama dodirnete, i zatim, neopranim rukama dohvatite usta, nos ili oči. Sve dok dobro perete ruke posle upotrebe toaleta, nema bojazni od zaraze.
Pročitajte još:
Izvor: Novosti
