Pravda

Američki armijski budžet, težak gotovo 600 milijardi dolara, ostaje veći od ukupne svote koju na odbranu troše svi ostali s liste deset najvećih vojnih sila. Ali, između Amerike i drugih vojnih giganata – pre svega njenih direktnih rivala Rusije i Kine, koje su joj, rečima sekretara za odbranu Eštona Kartera, dva glavna "izazova" – sve je manji jaz u vojnoj tehnologiji, u kojoj je Vašington donedavno bio apsolutno nadmoćan, zaključak je analitičara Međunarodnog instituta za strateške studije (MISS). Rastu šanse da krstareće rakete, dron letelice i elektronsko ratovanje budu okrenuti protiv SAD i njenih saveznika. Zabrinjavajuće za Pentagon mora da je i to što azijske države u svoje armije ulažu gotovo 100 milijardi dolara više nego evropske članice NATO-a Samo Moskva i Peking, koji su drugi, odnosno četvrti među onima koji najviše troše na vojsku, odgovorni su za gotovo dve petine celokupnog globalnog povećanja odbrambenih troškova prošle godine. Uz dvocifreno povećanje vojnog budžeta 2015, Rusija sada u te svrhe troši više od pet procenata bruto društvenog proizvoda. Dodatna sredstva su, napominje se u izveštaju MISS-a, uložena u ambiciozan program naoružanja, koji je obuhvatio i razvoj sopstvenih i nabavku stranih tehnologija, uključujući dugometne vazdušne bombardere, rakete vazduh–zemlja, krstareće projektile i sisteme za odbranu obala. Tokom prethodne godine Rusija je niz raketnih sistema razmestila u svojoj zapadnoj enklavi Kalinjingradu. Uz projektile koje je stacionirala na Krimu još ranije, nedugo nakon što je anektirala to poluostrvo, to predstavlja, navodi se u izveštaju MISS-a, "dragocene elemente onoga što SAD nazivaju kapacitetom za uskraćivanje pristupa", odnosno dovoljno teškim naoružanjem da se drugoj vojsci onemogući upadanje na tu teritoriju. Osim odbrane onoga što već kontroliše, prema nedavnoj oceni RAND korporacije, koja se bavi vojnim analizama, Rusija ne bi imala preteranih problema ni da za najviše 60 sati zauzme Estoniju i Letoniju, bez obzira na NATO trupe u tim dvema državama. Razlog za plan Pentagona da ojača snage u Evropi, naročito istočnoj zbog pretnje od Rusije, možda je i to što je, kako navodi MISS, u poslednjih 15 godina broj bataljona u najvećim NATO zemljama i američkim snagama u Evropi opao sa 649 na 185. Za NATO uopšte i, naročito, njegovo uporište na Starom kontinentu, loše je i to što svega četiri od 26 članica alijanse u Evropi troši dva odsto BDP-a na odbranu, koliko je zacrtano standardom Severnoatlantskog saveza. Jedina uteha Vašingtonu može biti to što je nakon aneksije Krima odbrambene budžete povećalo još sedam evropskih država koje su u NATO-u. Među njima je Francuska, kojoj ni to nije bilo dovoljno da joj još jedna azijska sila u usponu, Indija, ne preotme šestu poziciju na listi država koje najviše troše na vojsku. Opadanje francuske armijske moći pokazuje i to što je broj njenih borbenih aviona u poslednjoj četvrti veka srezan s 579 na 271: razmera slična britanskoj, koja je u tom periodu ratnu avijaciju smanjila s 475 na 194 letelice. Vojno zaostajanje Evrope za Azijom Pentagonu bi palo lakše kada bi njemu više doprinele njegove bliskoistočne saveznice. Saudijska Arabija je i dalje treća po visini svog odbrambenog budžeta. I ona i još neke bliskoistočne zemlje s kojima su SAD u dobrim odnosima nabavljale su početkom prošle godine oružje, očekujući skidanje sankcija njihovom rivalu Iranu. Ali, pad cena nafte, koji im je ostavio rupe u ukupnim nacionalnim budžetima, naterao ih je da obuzdaju vojne apetite i da ograniče dosad postojan rast fondova za te svrhe. Finansijske poteškoće su, uzgred, i zemlje Latinske Amerike naterale na smanjenje armijskih budžeta. I Kina se suočava s usporavanjem privredne ekspanzije, ali se sredstva koja izdvaja za vojsku i dalje, kao i u gotovo svakoj od prethodnih 15 godina, uvećavaju u dvocifrenom procentu. S obzirom na sporove Amerike i njenih azijskih saveznika s Kinom oko prava na teritorije u Istočnom i Južnom kineskom moru, kao i oko Arktika – teško da je slučajno što Peking povećava ulaganja upravo u pomorske i vazdušne snage – i to je alarm za Vašington. Upozorenje šalje još jedan od azijskih, Karterovom terminologijom, vojnih "izazova" za SAD, Severna Koreja, koja uporno radi na proizvodnji nuklearnog oružja. Mogućnosti da razvije takav arsenal letos se lišio i četvrti "izazov", Iran, potpisavši sporazum o ograničenje svog nuklearnog programa. Zbog sankcija je vojnoj tehnologiji kojom raspolaže Teheran neophodna modernizacija, ali će se, budući da je embargo delimično ukinut, iranska vojska sada moći posvetiti dostizanju tog cilja. Iran je već preuzeo od Rusije protivvazdušni sistem S-300, koji je takođe zastareo, ali nije za potcenjivanje, a tu sigurno neće biti kraj nabavkama. Poslednja na spisku "izazova" je ID, koja se ni po čemu ne može meriti s američkom armijom, ali je terorističkim grupama ionako nemoguće stati na kraj konvencionalnim ratovanjem. Pri tome, teroristima i ostalim „nedržavnim akterima” su, primećuje se u izveštaju MISS-a, nove vojne tehnologije, poput eksplozivnih naprava i sajber-oružja, dostupnije nego što su ranije bile, što takođe smanjuje jaz između Amerike i njenih protivnika i rivala.

Pročitajte još:SVE ČEŠĆE UPOZORAVAJU NA NOV SUKOB: 5 mesta na kojima može da izbije Treći svetski ratU ALEPU ZAHVALNI: Teroristi beže, ruska pomoć nas vodi do pobede

Izvor: Politika