Pravda

Oni imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januar (po crkvenom), Grigorije Bogoslov 25. januar (po crkvenom) i Jovan Zlatoust 27. januar i 13. novembar (po crkvenom). Ovaj zajednički praznik ustanovljen je u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena. Jednom je nastala rasprava u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći. Jedni su uzdizali Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti, drugi su većim smatrali Grigorija zbog njegove nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju, dok su treći najviše poštovali Zlatoustog zbog njegove čudesne krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere. I tako, jedni se nazvaše vasilijani, drugi grigorijani, a treći jovaniti. Međutim, ubrzo je rešen ovaj spor u korist crkve i na još veću slavu trojice svetitelja. Episkop evhaitski Jovan imao je jednu viziju u snu. Naime, najpre su mu se javili svaki od ova tri svetitelja, a potom sva trojica zajedno. Tada su mu oni rekli – Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno, niti ima među nama prvog ni drugog. Posavetovali su svetitelji episkopa Jovana da im napiše jednu zajedničku službu i da im se odredi jedan zajednički dan praznika. Povodom ovoga divnog viđenja spor se rešio na taj način što se odredio 12. februar kao zajednički praznik za sva tri ova jerarha. Ovaj praznik grčki narod smatra ne samo crkvenim nego i svojim najvećim nacionalnim i školskim praznikom. Takođe, ovi sveci štite i od hladnih i zlih vetrova. Po tome kakvi vetrovi duvaju tog dana, prognozira se kakvo će vreme u toku čitave godine biti. Ako duvaju vetrovi slabijeg intenziteta, vreme će čitave godine biti blaže, i obrnuto.

Pročitajte još:DA SE NAJEŽIŠ: Poruka srpske starine sa Kosmeta odjekuje u srcima (VIDEO)AMBASADOR IZRAELA: Srbi nisu ubijali Jevreje, ali što se tiče rehabilitacije Nedića…

Izvor: Telegraf