Pravda

U haškom kazamatu umro je general Zdravko Tolimir (1948-2016). Iz nepoznatih razloga, vele. Zapadni mediji su u izveštajima o njegovoj smrti obavezno isticali da je osuđen za „genocid“ u Srebrenici i Žepi. Neće reći da je to bio zaključak lažnog suda, koji je Imperija osnovala da svoja zlodela na prostorima nekadašnje Jugoslavije zaodene plaštom pravednosti, dabome. Na spomen Srebrenice, svi su potegli fraze o pokolju „osam hiljada muslimanskih muškaraca i dečaka“ (ovo obavezno) i kako je to bio „najgori zločin u Evropi od Drugog svetskog rata“. Neki su čak citirali i Teodora Merona, američkog predsedavajućeg haške Inkvizicije, koji je presudio da je Tolimir „odgovoran za genocid“ i da je „bio svestan genocidne namere rukovodstva bosanskih Srba“. To je onaj isti Meron koji je u julu 2013. opisao kao „dokaz“ protiv Radovana Karadžića plan NDH za uništenje Srba, koji je 1941. obelodanio ustaški ministar Mile Budak. Samo što je, je li, namera da se trećina pobije, trećina protera a trećina pokrsti – umesto Hrvatima, pripisana Srbima, pri čemu su BH-muslimani navodno bili žrtve. Toliko o haškim „dokazima“ i istinoljubivosti. Meron i njegovi saučesnici u zločinu u decembru 2012. su osudili Zdravka Tolimira. Izuzetak je bila Priska Nijambe (Prisca Matimba Nyambe), sudija iz Zambije, koja je u svom izuzetom mišljenju odbacila ne samo sve navode optužnice već se usudila i da dovede u pitanje „činjenice“ koje je navodno ustanovio sud. Ko razume engleski može da pročita hrabro svedočanstvo sudije Nijambe na 534. stranici zvanične presude – bar dok Inkvizicija ne nađe načina da taj dokument nekako ne odstrani. Ovde bih da citiram samo par rečenica. „Većina se oslonila na posredne dokaze kako bi došla do zaključka o krivičnoj nameri, a da pritom nije pronašla niti jedan pisani dokaz postojanja udruženog zločinačkog poduhvata da se počini ubistvo“, napisala je Nijambe. Ceo slučaj protiv Tolimira zasnivao se na pretpostavkama i spekulacijama sudija, svedočenjima pristrasnih ili u laži uhvaćenih svedoka ili informacijama iz treće ruke zlonamerno protumačenim na štetu okrivljenog. „Imajući u vidu sve dokaze u ovom slučaju, ubeđena sam da optuženi nije kriv ni po jednoj tački optužnice“, zaključila je sudija iz Zambije. Pred lažnom inkvizicijom Atlantske Imperije još uvek se vode procesi protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića. S obzirom na dosadašnja iskustva, ne sumnjam da će se pre kraja svog prljavog posla haški tribunal još propisno obrukati. Do tada Zdravko Tolimir ostaće najbolji primer stvarnog lica „istine i pravde“ Imperije i njenih sudija – ali i hrabrosti, istinoljubivosti i integriteta sudije Nijambe. U nekom pravednom svetu zahvalni Srbi podigli bi joj spomenik.

Pročitajte još:VUČIĆ ODBRUSIO HAGU: Kakvi radikali, ima da odgovarate za smrt generala Tolimira!ŠEŠELJ O SMRTI GENERALA TOLIMIRA: NJega su u Hag doveli polumrtvogTolimir umro od srčanog udara

Izvor: sivisoko.blogspot.rs