Ugledni ekspert za bezbednost i kolumnista Pravde Predrag Ćeranić govorio je o aktuelnim geopolitičkim temama, ali i o bezbednosnoj situaciji u Republici Srpskoj, a dotakao smo se priče i o vehabijama, radikalnom Islamu i finansijerima vehabizma na Balkanu. Intervju Predraga Ćeranića prenosimo u celosti.
Svedoci smo žestokih sukoba u Siriji a vesti sa terena pokazuju da islamisti polako gube bitku. Da li planiraju na nekoj novoj lokaciji započeti rat? Naravno. Nekoliko grupa iz Libije prebačeno je u Ukrajinu gde se zajedno sa Desnim sektorom i fašističkim jedinicama Kolomojskog pripremaju za terorističke napade na području Novorusije. Nameravaju napadati bolnice i škole, a zarobljenima odrubljivati glave i na taj način sejati strah i paniku kod protivnika, po čemu su teroristi Islamske države postali planetarno poznati. Deo snaga prebacili su preko Turske u Avganistan gde nastoje „presvući“ talibane u borce Islamske države i početi operacije u centralnoj Aziji, odnosno širiti svoju ideologiju i stvarati enklave ove kvazidržave na prostoru bivših članica Sovjetskog Saveza, danas samostalnih država. To su: Uzbekistan, Kazahstan, Turkmenistan, Tadžikistan i Kirgistan, pri čemu je najviše ugrožen Tadžikistan. Na taj način žele stvoriti Rusiji još jedan front. Drugi cilj je da onemoguće izgradnju kineskog Novog puta svile, što rade po nalogu drugih.
Obaveštajni podaci nam jasno daju do znanja da je mnogo radikalnih islamista iz BiH aktivno na Bliskom Istoku. Šta će biti kada odluče da se vrate? Oni se već vraćaju jer je kod većine preovladalo uverenje da za kalifat ne treba više ratovati na Bliskom istoku već kod kuće, kada za to dođe pogodno vreme. Znači, oni će stvarati Islamsku državu u Bosni, a sa ratnim iskustvom predstavljaće ono što su komunistima u Drugom svetskom ratu bili španski borci. U međuvremenu nastoje da steknu što više sledbenika šireći svoju ideologiju putem društvenim mreža i uopšte, putem interneta, ali i kroz predavanja, na kojima okupe veliki broj mladih.
Kakva je trenutna bezbednosna situacija u Republici Srpskoj prema vašim procenama ali i saznanjima? Protiv Republike Srpske se vodi hibridni rat. Izmanipulisani deo opozicije za račun stranog faktora kriminalizuje institucije Srpske: Predsednika, Vladu i Skupštinu. Na udaru su, takođe, MUP i RTRS. Cilj je širenje nepoverenja i stvaranje apatije kod građana, kako bi im bilo sasvim svejedno da li se o ključnim pitanjima odlučuje u Banja Luci ili Sarajevu. Završna faza trebalo bi da budu nasilni protesti građana protiv vlasti koju su izabrali na proteklim izborima i prodor „ulične pešadije“ u zgradu Narodne skupštine. Takav ambijent, opet, pogoduje teroristima.
Znamo da islamisiti ne podnose ni ovdašnje Bošnjake a kamo li ostale narode, ko će onda zaštititi Srpsku od eventualnog terorizma kada znamo da osim policije ona nema nikakvu drugu mogućnost odbrane? Jedini zid protiv Islamske države i terorista u Srpskoj jeste Mup Republike Srpske. Novoformirana Uprava za borbu protiv terorizma svojski radi svoj posao u preventivnom smislu, a Specijalna antiteroristička jedinica je respektabilna snaga u regionu, i to je teroristima dobro poznato. Međutim, samo izvođenje terorističkog akta je „poslednji čin“. Terorizam počinje idejom, indoktrinacijom u kojoj se terorizam proglasi legitimnim metodom za realizaciju ideoloških, odnosno političkih ciljeva. To nam govori da je protiv terorizma potrebno stvoriti širok front u kojem se moraju naći verske zajednice, prosvetni radnici, mediji, državne institucije, nevladin sektor. Borba protiv terorizma nije samo posao policije i specijalizovanih službi, već čitavog društva. Jedino se na taj način može uspeti.
Na koji način se Republika Srpska može na vreme informisati o opasnostima s obzirom da ne postoji zdrava komunikacija na relaciji Banjaluka - Sarajevo? Oslanjajući se na vlastite snage i sarađujući sa svima koji saradnju iskreno žele. U tom smislu mislim na proverene prijatelje Republike Srpske, Rusiju i Izrael, ali i Austriju, Italiju i druge evropske zemlje, koje su svesne terorističke pretnje spremne na saradnju. Tu je, svakako, i Srbija.
Stiče se utisak da su se vehabije u Federaciji BiH uspavale i da ih niko više ne spominje. Da li to znači da iza paravana kuju opasne planove? Planovi postoje odavno, još od ratnih vremena, kada je u BiH od dobrovoljaca iz arapskih zemalja formiran El mudžahid, prvi Al Kaidin odred u Evropi. U Bosni postoji izreka da nije svaki vehabija terorista, ali je svaki terorista vehabija. Ideolozi vehabijskog pokreta rade neumorno, stvorili su organizaciju paralelnu Islamskoj zajednici. Zbog toga je reis Kavazović, poglavar Islamske zajednice dao rok da do kraja februara prestanu sa radom ilegalni džemati (verske zajednice) i mesdžidi (objekti u kojima se obavlja verski obred i ljudi podučavaju veri). Nakon datog roka na potezu su državni organi.
Koji delovi Srpske su najviše u opasnosti od radikalnog Islama? Ne ugrožava Srpsku Islam, već ekstremizam i radikalizam koji vode ka terorizmu, a proističu iz militantne interpretacije Islama koju neguju vehabije. Borba za kalifat, obnovu jedinstvene države u kojoj je šerijat pravni temelj, njihov je osnovni cilj. U višekonfesionalnim i višenacionalnim državama kakva je BiH ta filozofija je jako opasna. Vehabijski ideolozi imaju svoj prostor na internetu, ali im se on daje i u pojedinim medijima, gde objašnjavaju svoju „miroljubivost“ i patriotizam. Na isti način medijski prostor ranije je dobijao Nusret Imamović. A gde je danas Imamović? U Siriji, jedan je od lidera Al Nusra Fronta, Al Kaidinog odreda, i jedan je od najtraženijih terorista sa američke liste. U vojničkom smislu njihov prioritet je Podrinje, jer bi tako imali vezu sa Raškom oblašću i Kosovom.
Da li su islamski teroristi samo oruđe u rukama stranih centara moći koji mogu bilo kada i bilo gde da naprave ono što im se naredi? Oni jesu instrumentalizovani i potpuno su u funkciji političkih i geopolitičkih interesa velikih sila, koje ih koriste protiv Rusije i ruskih saveznika. U tom kontekstu Srbi se smatraju „malim Rusima“.
Koliko je Sarajevo bezbedan grad? Znate li koliko u tom gradu ima vehabija i gde se sastaju? Opšta je ocena da se u BiH nalazi 5000 radikalizovanih vehabija. Opet, najviše mladića na sirijsko ratište otišlo je iz sarajevskih predgrađa Butmir, Rajlovac i Hadžići. To dovoljno govori. Vehabije u BiH više ne možemo posmatrati kroz ruralne enklave u kojima oni, izolovani, praktikuju svoj način života. NJihovi lideri su u prestižnim islamskim fakultetima u Saudijskoj Arabiji i Katru odbranili doktorate i svojim poznavanjem Islama kod mladih ostvaruju veći prodor od imama i muftija, službenika Islamske zajednice u BiH.
Da li bi zemlje Balkana trebale udruženo delovati i oformiti svoju zajedničku agenciju ili instituciju koja bi se bavila prevencijom terorističkih napada? Sve zavisi od stepena međusobnog poverenja. Ako se sve svede na formu, bolje ništa ne počinjati. U BiH ne postoji međupolicijsko poverenje između agencija formiranih na nivou BiH i policije Republike Srpske. Mislim da bi Srpska, Srbija i Makedonija trebalo više da rade na razmeni podataka i da razvijaju saradnju. Bezbednosni luk Banja Luka - Beograd – Skoplje mogao bi dati rezultat.
Kakav je to mentalni sklop lica koja pristaju da budu deo vehabističkog pokreta? Neke na to natera teška materijalna situacija jer se nošenje kratkih pantalona i brada, što su vizuelna obeležja vehabizma, finansijski stimulišu. Novac dolazi iz Saudijske Arabije. Drugi to rade iz ideološkog ubeđenja, uvereni da je interpretacija Islama iz doba „prvih učenjaka“ jedina ispravna. Pri tome se negira 14 vekova razvoja islamske intelektualne misli. Pitate za mentalni sklop - ne postoji matrica. Oko ideje se okupe i obrazovani i neuki, i siromašni i materijalno situirani. Ideja je jaka pokretačka snaga, velika energija, bez obzira da li se radi o komunizmu ili vehabizmu. U metodologiji koju su primenjivali komunisti i metodologije za kojom posežu vehabije ne postoji razlika. Razlika jeste prisutna u sadržaju ideologije, ali u metodi nije. Oba pokreta su internacionalna, a misionarski rad i, po potrebi, terorizam, prihvatili su za glavne metodološke instrumente. Komunisti su iskoristili rat da bi osvojili vlast. Rat i vehabije čekaju.
Šta mislite o isporuci najvećih svetskih terorista balkanskim zemljama kojima je naređeno da ih prime u svoje zatvore? Šta se krije iza toga? Namera Amerike da se oslobodi zatvorenika iz zatvora Gvantanamo. Američki predsednik Obama u više navrata je najavljivao zatvaranje Gvantanama, ali je Kongres zabranio da optužene prebacuju na teritoriju SAD. Stoga Obamina administracija pokušava da ubrza njihov transfer u matične ili druge države voljne da ih prime.
Proleće je nekako uvek opasan period kada se osim prirode bude i ljudi a posebno oni sa agresivnom energijom u sebi. Očekujete li veće sukobe na našim prostorima? Mogla bi da ih prizvede migrantska kriza. Kada EU zatvori svoje granice za migrante, a to će negde učiniti žicom, a negde vojskom, Srbija, BiH i Makedonija bi se mogle naći u delikatnoj situaciji, jer bi oni koji se „zaglave“ na Balkanu bili nezadovoljni i mogli pokazati svoje drugo lice, odnosno bes i nasilje. To bi oni koji se zalažu za stvaranje islamske države u BiH i na području Raške mogli da iskoriste. Naravno, u tom kontekstu ne treba zaboraviti na stari projekat o Velikoj Albaniji.
Ko su glavni finansijeri vehabija na Balkanu? To su Saudijska Arabija i Katar, preko svojih fondacija.
Šta Islamska Zajednica BiH treba da uradi kako bi pomogla u suzbijanju ove opasne pojave i kolika je njena odgovornost? Ona to već čini kroz nastojanje da se zatvore ilegalni džemati i mesdžidi. Prema Zakonu o slobodi vere i pravnom položaju crkava i verskih zajednica u BiH, ti objekti ne mogu se formirati bez saglasnosti Islamske zajednice u BiH, a oni postoje, registrovani kao nevladine organizacije i mimo volje Islamske zajednice. Aktuelni reis Kavazović vehabijama nastoji stati u kraj, za razliku od svog prethodnika, reisa Cerića, koji je vehabizam tolerisao. Kavazoviću su najveći oponenti upravo Cerić i Muamer Zukorlić, glavni muftija Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, i u pogledu namere zatvaranja ilegalnih verskih objekata i zajednica.
Da li zaista verujete da je moguće od BiH napraviti šerijatsku zemlju? Ko bi to dozvolio? Geopolitički interesi velikih sila koji nastoje „oterati Ruse“ s Balkana, odnosno s Balkanskog poluostrva potisnuti svaki vid ruskog uticaja, a ujedno i destabilizovati EU. Ja ne smem da verujem u stvaranje šerijatske države u BiH. Moje je da učinim sve što mogu da do toga ne dođe.
Šta biste poručili čitaocima? Slava Bogu, slava Rusiji!