Pravda

Verovali ili ne Slobodan Milošević tadašnji, apsolutni gospodar u SRJ je 90-tih godina odbio da koristi usluge u korist Srbije dva čoveka s velikim uticajem u SAD?! Jer je verovao da će “naša istina pobediti“. Poznato je koliko je lobiranje u Kongresu SAD od velike važnosti, to su shvatili svi, ali je Srbija među poslednjim državama u svetu stala u red za lobiranje u Americi, a stvarnost je mogla da bude potpuno drugačija. Naime, kako u jednoj od svojih knjiga pisac Marko Lopušina tvrdi Srbija je mogla da bude među prvim državama u svetu koja bi imala “svoje lobiste” u Kongresu i to bi za nju radili Henri Kisindžer i Lorens Iglberger, ali je sve stopirao Slobodan Milošević. Početkom devedesetih Lorens Iglberger i Henri Kisindžer, jedni od najuglednijih američkih političara, prema ovim navodima tražili su za zastupanje srpskih interesa honorar od samo pola miliona dolara. Srpska kolonija u SAD i sama Srbija nisu želele da plate tu uslugu, jer su verovali da će „naša istina da pobedi“. Srbi iz Čikaga danas, međutim, priznaju da srpska zajednica u SAD nikada nije ni imala toliki novac. Upravo ovo “odbijanje” Miloševića i Srbije da angažuje lobiste u Americi iskoristili su Albanci s Kosova čiji je lobi u SAD postao jedan od najjačih! Kosovski Albanci lobiranje za svoje interese u Americi godišnje zvanično plaćaju 15 miliona dolara, a nezvanično oko 50 miliona dolara. Bivši kosmetski predsednik Ibrahim Rugova je još 1. aprila 2003. sa kućom „Alston & Bird LLP“ potpisao ugovor na 30.000 dolara mesečno za promociju nezavisnosnog Kosova. Na sajtu američkog Ministarstva pravde taj ugovor se i danas vodi pod nazivom „Republika Kosovo“. Miroslav Majkl Đorđević, osnivač Kongresa srpskog ujedinjenja je među prvima u to vreme javno govorio o lobiranju za Srbiju u Americi. – Često čujem i danas kako ljudi govore da Srbi u Americi nisu ništa uradili, nisu lobirali. Nije tačno, lobirali smo, ali problem je što vi morate da znate zašto lobirate. Mi nismo imali pojma koja je srpska politika – da li Srbija želi republiku u Krajini, da li hoće da zadrži delove Bosne i Hercegovine, da li želi da guramo ugovor sa Tuđmanom u Karađorđevu… Mi nismo mogli da radimo u mraku, bez države koja nije želela da ima ikakve kontakte s nama. Ruke su nam bile svezane. Jedna stvar koju niko nije razumeo u Srbiji jeste da je lobiranje bitno, pogotovo je bilo bitno tokom ratova devedesetih godina. U Srbiji se govorilo: “Istina će da se sazna”. Ali ne može da se sazna, ako drugi neprestano govore laži, a mi ćutimo. I demokratska vlada kada je došla 2000. godine mogla je dosta toga da promeni u odnosu SAD prema Srbiji, ali nije. Šansa je propuštena – rekao je on u jednom od intervjua Marku Lopušini. Rezultat ove odluke Miloševića, na samom početku 90-tih godina i to u trenutku kada je Srbija uživala ugled u svetu, osetili smo svi u vidu sankcija, pada Kninske Krajine, bombardovanja SRJ 1999. godine. Koliko je ovo veliki propust Slobodana Miloševića dokazuje činjenica da je Henri Kisindžer i danas jedna od najuticajnijih osoba u SAD ali i u svetu, a to dokazuje i činjenica je on rado viđen kako u Vašingtonu tako i u Moskvi gde ga je lično primio i predsednik Rusije Vladimir Vladimirovič Putin.

Pročitajte još:HAG UDARA VLADU: Stefanović tvrdi da iz Haškog tribunala napadaju Srbiju!PONOVO KOD PUTINA: Nikolić ide u Moskvu

Izvor: Telegraf