Pravda

Drugu godinu zaredom srpski ambasadori neće na ovaj praznik praviti prijeme za zvaničnike zemalja domaćina i svoje kolege, diplomate iz drugih država. Razlog za ovakvu meru, kako je objasnio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, jeste štednja. Da li je praznovanje u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zaista toliko veliki trošak, da li je ono primereno u situaciji kada je zemlja u ekonomskoj krizi i kakvu poruku Srbija šalje ovim potezom? Diplomate su podeljene oko toga da li treba stezati kaiš i kada je reč o ovakvim stvarima. Jedni smatraju da je takav čin potpuno neprimeren, da je to loša poruka koju Beograd šalje o sebi u svet, te da je šteta veća od uštede, dok su drugi pak mišljenja da je to potez primeren okolnostima u kojima se zemlja nalazi. "Ne možete vi ići kod drugih na prijeme, a da nikoga ne zovete za neki svoj praznik. To ostavlja vrlo mučan i ružan utisak o vašoj zemlji", kaže jedan bivši diplomata, dodajući da ušteda na tome nije toliko velika koliko je velika šteta koja se proizvodi takvim potezom. Uz opasku da to sigurno ne ostavlja dobar utisak i da je našim ambasadorima neprijatno da ih pozivaju, a da oni ne pozivaju, Ivo Visković, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, kaže da ipak to nije tragično. "Istina je da, nažalost, zbog štednje ne pravimo proslave. Ali, dešava se to i drugim državama. Neki zbog ekonomske situacije prave skromnije prijeme, dok drugi pak potpuno odustaju od proslave. Ako pravite prijem za nacionalni praznik, onda to zaista treba da bude dobar prijem. A nije nimalo jednostavno pronaći pare ako ih nema u budžetu, a ne možete naći nekakve donatore. Jedini način da se časno izađe iz toga jeste da se ne održi prijem", objašnjava Visković i dodaje da obrazloženje kolegama diplomatama da zbog štednje morate to da uradite nije uvek prijatno, ali da većina to shvata, jer"nisu oni nerazumni ljudi, znaju kad je situacija u nekoj zemlji teška". Sagovornik napominje i da Srbija nije jedina koja se odriče prijema za državni praznik i podseća da je to radila i Slovenija, ali i neke druge zemlje. Na pitanje koliko košta jedan prijem, Visković kaže da jedan "pristojniji prijem" košta od tri do pet hiljada evra. Za troškove diplomatsko-konzularnih predstavništava u budžetu Srbije za ovu godinu je namenjeno 4,7 milijardi dinara, što je nešto manji iznos u odnosu na prošlu godinu, kada je predstavništvima bilo dodeljeno 4,8 milijardi dinara. Aleksandra Joksimović, nekadašnji pomoćnik ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića, kaže da je teško svima udovoljiti i da postoji neka vrsta medijske hajke kada se nešto proslavlja. "Postavljaju se pitanja da li je celishodno praviti takve proslave u trenutku kada je ekonomska kriza. Čini mi se da je nemoguće napraviti jednačinu kojom bi svi bili zadovoljni. Ja spadam u grupu onih koji smatraju da neke stvari treba obeležavati makar i skromno. S druge strane, znajući kako mediji reaguju, razumem i da potrebna poruka da, ako se smanjuju plate i penzije, ne može novac da se troši na neke proslave", kaže Joksimovićeva, koja ocenjuje da je ipak reč o meri više namenjenoj domaćoj javnosti. Za nekadašnjeg ministra spoljnih poslova SRJ Vladislava Jovanovića nema dileme da je reč o pogrešnoj odluci, jer je, kako kaže, to trenutak kada države preko svojih ambasada stavljaju svima do znanja da su oni države sa legitimitetom. "To može da bude jednako onom ’prestajem da postojim’. To nijedna država u principu ne izbegava sem ako nije u pitanju neka tihookeanska, ostrvska zemlja. Države sa dužom tradicijom, a mi to jesmo, i sa modernom i sa srednjovekovnom, to sebi ne bi smele da dopuštaju. Ako odustanemo od toga iz finansijskih razloga, bojim se da to neće ostaviti najbolji utisak jer i mnoge druge zemlje u teškoj materijalnoj situaciji ne odustaju od proslava, samo ih svode na najneophodniji nivo", kategoričan je Jovanović, ali dodaje da bi to, svakako, trebalo da bude neka skromnija proslava, a ne neki luksuz. Proslava Sretenja i u zemlji je proteklih godina izazivala neke kontroverze. Tako su neki srpski zvaničnici na ovaj dan u Marićevića jaruzi kod Orašca (gde je centralna proslava praznika) bili izviždani od strane desničara, koji redovno posećuju mesto na kome je podignut Prvi srpski ustanak. Takva sudbina zadesila je, recimo, nekadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića 2010. godine, ali i prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.