Pravda

Priču o Tornu objavio je sajt sofrep.com, koji uređuju bivši pripadnici američkih specijalnih jedinica i špijunskih službi. Prema pisanju lista "Helsingin sanomat", Torn je rođen u Finskoj 1919, gde je sa 19 godina krenuo u vojsku i kasnije se borio protiv snaga Sovjetskog saveza u Zimskom ratu 1939-1940. Brzo je stigao do čina kapetana i bio je na čelu skijaških odreda, koji su se protiv neprijatelja bukvalno borili na skijama. Kada je 1942. skijom naleteo na minu, teško je ranjen, ali se i dalje borio protiv Sovjeta u onome što Finci zovu Nastavljenim ratom. Za to je 1944. dobio Manerhajmov krst, najviše finsko ratno odlikovanje. Kada su sovjetske trupe porazile finsku vojsku te godine, pristupio je nemačkim SS brigadama i prošao dodatnu trenažnu obuku u nacističkoj Nemačkoj. Kada su i nacisti poraženi, Torn se kao esesovski oficir predao britanskim vojnicima. Uspeo je da pobegne iz britanskog logora za ratne zarobljenike i pobegne u Finsku, gde je uhapšen i osuđen na šest godina zatvora zbog izdaje. Odslužio je samo polovinu kazne pošto ga je predsednik Finske pomilovao 1948. Put ka učešću u vojsci SAD obezbedile su mu dve stvari: federalni zakon iz 1950. poznat kao Lodž-Filbinov ukaz koji je omogućio regrutovanje stranaca i stvaranje Specijalnih snaga, nove jedinice američke vojske. Po pomenutom zakonu svako ko bi odslužio najmanje pet godina u vojsci SAD imao je pravo na dobijanje američkog državljanstva. Pre nego što je dejstvo zakona prestalo 1959, američkim Specijalnim snagama pristupilo je 200 istočnih Evropljana, uključujući i Torna. NJemu je državljanstvo sredio Vilijam "Divlji Bil" Donovan, šef Kancelarije za strateške usluge (OSS), preteče CIA, koji je je znao Tornovu prošlost i znao da Sovjeti žele da mu u Moskvi sude za ratne zločine. Torn je uskoro postao instruktor u Zelenim beretkama, a kasnije i kapetan uoči Vijetnamskog rata.