Pravda

Nekoliko godina kasnije, precizno 2012. godine, našla se u središtu skandala kada je otkriveno da je u Las Vegasu radila kao eskort dama. Četiri godine kasnije, ona je podelila svoja iskustva u tekstu za BBC, u kom je pričala i o borbi sa mentalnom bolešću, piše Jutarnji list.Nesvesna da i ona, kao i njen brat, boluje od bipolarnog poremećaja, uspešna sportistkinja je završila u svetu prostitucije, zbog čega se, kada je sve otkriveno, pisalo da je sramota za ceo sport. Svoju priču ispričala je do sitnih detalja. "Moj brat je bolovao od bipolarnog poremećaja, zbog čega je u našoj kući uvek bio haos. Mi nikad nismo pričali o tome, spolja smo delovali kao srećna porodica. Kada se sad osvrnem na taj period, bilo je znakova da ni sa mnom nešto nije u redu. Sve sam radila sto na sat i ni na šta nisam mogla da se koncetrišem. Dok sam odrastala, borila sam se sa poremećajem u ishrani, imala sam suicidne misli i na fakultetu sam pokušala da se ubijem, ali sam sve držala u sebi", napisala je Suzi. Trčanje je bilo jedino što joj je pomagalo. "Volela sam da trčim i bila sam opsednuta time. Videla sam da moje pobede na trkama pozitivno utiču na moju porodicu. Nadala sam se da će moj uspeh učiniti moju porodicu srećnom i ublažiti bol koju smo osećali zbog brata", priča ona. Iako je mnogo puta pobedila, kako sama kaže, uvek bi se blokirala na najvažnijim takmičenjima. "Moje telo bi se samo neočekivano zgrčilo pred kraj trke, kao da sam trčala s klavirom na leđima. U finalu trke na 1.500 metara na Olimpijskim igrama u Sidneju, gde sam bila favorit, čak sam namerno pala, jer mi je u poslednjih 50 metara postalo jasno da neću osvojiti medalju. Lakše mi je bilo da se suočim s tim nego sa neuspehom. Zbog svoje porodice mnogo sam želela da osvojim tu medalju, da bi radost zauzela mesto bolu zbog smrti mog brata koji se godinu dana pre toga ubio", priznaje ona. Iako je shvatila da se užasava takmičenja, nikad nije mislila da boluje od nekog poremećaja. Jedva je dočekala povlačenje iz sporta, a nastavljala je da se trudi kako bi zadovoljila druge. "Konačno, 2005. godine sam zatrudnela. Dete će biti moj izlaz. To je bio moj izgovor, i nisam mogla dočekati da postanem majka. Imaću dete, možda i dva, i živeti život savršene sreće. No, to se nije dogodilo. Nekoliko meseci nakon rođenja ćerke bila sam veoma mračno raspoložena. Posao u "stvarnom svetu", brak u problemima, raspad odnosa s rodbinom, napeti odnosi s roditeljima, pobačaj, potom još jedan, osećaj da sam loša majka. Sve se sakupilo. Znala sam samo da moram da čuvam svoju ćerku sve vreme. Nisam je mogla pustiti. Nisam imala motivaciju za trčanje, samo sam se ljuljuškala. Sve me je iritiralo. A onda sam odlučila da sletim s puta u automobilu i zakucam se u stablo. Samo sam htela da bol prestane", priznaje ona. Ipak, pomisao na ćerku ju je zaustavila, pa je mužu priznala šta joj se mota po glavi, nakon čega je kod doktora saznala da se radi o postporođajnoj depresiji. Posle nekoliko godina, kako sama kaže, "preživljavanja", prestala je da uzima lek kojim je održavala stabilnost i crne misli su se ponovo vratile. "Opet sam bila suicidna. Brak mi se raspadao. Porodica me je izluđivala. Mrzela sam svoj posao. Samo sam htela da pobegnem. Doktor mi je prepisao drugi antidepresiv. Dejstvo se smesta osetilo. Osećala sam se fantastično. Bolje od toga. Osećala sam se živo. Htela sam da živim. Htela sam da ostvarim svoje fantazije", priča ona. Približavala se i 20. godišnjica njenog braka, i baš taj period obeležiće njen život. "Večera u gradu s cvećem? Nije to za mene. Htela sam da odem u Vegas, da iskočim iz aviona, da unajmim eskort damu i da imamo seks utroje. Celu listu stvari koju sam mislila da nikad neću uraditi. Htela sam to smesta. Skok iz aviona bio je fantastičan, nešto što se ranije nikad ne bi usudila, ali učinila sam to. Potom seks utroje. Život mi se menjao. Postala sam nova žena. Šta sam sve propuštala? Slobodu. Htela sam seks. Jedino sam o tome razmišljala", priča. U tim trenucima, dodaje, brak joj je bio na izdisaju. "Tražila sam i dobila dopuštenje da švrljam. Pokušaćemo otvorenu vezu. Razvod nije bio opcija, ne za moju ćerku ni za naš biznis", otkriva ona. Tokom sledećih šest meseci nekoliko puta je sama putovala u Las Vegas. Tamo je nalazila "muške prostitutke", a kasnije bi se spajala s muškarcima koje bi upoznala u barovima kazina, nakon čega je počela da insistira da dobije poklone u zamenu za seks. "A onda mi se javila ideja. Neću platiti prostitutku. Postaću prostitutka. Nekoliko meseci bila sam druga najpopularnija eskort dama u Las Vegasu (da, zaista postoje rang-liste), i među top 10 u svetu. Nikad nisam bila srećnija, nikad se nisam više osećala živom. Prvi put u životu bila sam nezavisna, mogla sam da se brinem za sebe. Volela sam tabu, rizik, opasnost svega toga, i uvek sam morala da odem korak dalje. Nikad nije bilo dovoljno. Novac je bio opijajuć, ali nije me on vukao. Vuklo me uzbuđenje, rizik, tabu, pažnja, moć, seks. Za sve to vreme moj pobesneli muž me ještitio, čuvao moj ugled, odgajao naše dete, održavao posao s nekretninama, dok sam ja bila otišla, totalno van kontrole", priznaje Suzi. Godinu dana nakon što je počela da se prostituiše, razočarani klijent ju je odao. Jedan tabloid je celom svetu otkrio njene aktivnosti. "Ostala sam bez svog novog života. Vratile su mi se suicidne misli. Svet mi se srušio. Muž će me ostaviti, uzeti dete, roditelji će me napustiti, kao i moji prijatelji, verovala sam. Kako bi spasila sve svoje odnose, osetila sam potrebu da smesta potražim pomoć, makar to samo bio privid. Priznajem, tada sam već počela da osećam da nešto nije u redu sa mnom, nakon meseci poricanja. To je bio prvi put da sam posetila psihijatra. Pokušala sam da ga uverim da mi je dobro, da mogu da nastavim život bez promena. Ali posle nekoliko nedelja dijagnostifikovan mi je bipolarni poremećaj, i skinula sam se s antidepresiva koji je verovatno bio odgovoran za moje neprekidno manično stanje tokom proteklih godinu i po dana", objasnila je. Tada je počela da se oporavlja, dok je muž strpljivo bio uz nju. "Muž me nije ostavio. Nije mi oduzeo ćerku. Moji roditelji nisu razumeli zašto, ali su ostali uz me, voleli su me najbolje što znaju. Neki prijatelji su nestali, ali je veliki broj njih ostao, premda su bili zbunjeni. Imala sam određenu podršku u svetu atletike, ali neki su smatrali da sam osramotila ceo sport i hteli su da jednostavno nestanem. Morala sam da odustanem od svog redovnog posla jer je loše uticao na moj poremećaj. Danas je moj poremećaj pod kontrolom. Naučila sam da se ne sramim onoga što sam učinila", navodi ona i nastavlja: Žalim za nekim stvarima, ali se ne sramim. Sram vas zaustavlja i sprečava oporavak. Najviše me boli kada pomislim na to što sam uradila svojim najbližima. Moje putovanje, koliko god čudno bilo, pretvorilo me je u osobu s kojom sam srećnija. Nezavisnija sam. Bolja sam supruga, majka i prijateljica. Predajem jogu i držim javne govore o pitanjima mentalnog zdravlja. Zdravija sam nego što sam ikad bila, verujem. Pronašla sam zdrave mehanizme za suočavanje s problemima. Imam više saosećanja nego ikad, jer znam kakav je osećaj kada vas osramote i odbace. Nikada neću biti izlečena, i živeću s bipolarnim poremećajem co život. Znam da neće uvek biti lako. Ali uvek ću znati da, koliko god stvari mogu postati mračne u budućnosti, uvek bude bolje na kraju", zaključuje.

Pročitajte još:„BIĆE NAČINA DA SE ODUŽIM…“: Takmičar slao poruke Mariji Šerifović, ona ga raskrinkala! (VIDEO)VOJIN RAŽNATOVIĆ NAPADA: Ceca je bila sa jednim NBA košarkašem

Izvor: bulevar.b92.net