Pročitajte još:Turski napad na Alep je poruka VašingtonuOBAMA PUTINU: Prekinite napade protiv sirijske opozicijeNEMA ZAUSTAVLJANJA: Sirijska armija nastavlja sa „čišćenjem“ LatakijeOFANZIVA ASADA: Sirijska vojska ušla u Raku, razbija uporišta teroristaIzvor: fakti.org
Baraku Huseinu Obami treba dati orden za dostignuća u rasturanju SAD
Govoreći nedavno pred američkim vojnim industrijalcima, ministar odbrane SAD, Ešton Karter (ukrajinski mediji uporno ga nazivaju Ešton Ketčer), otvoreno je izjavio da su za SAD glavne pretnje – Rusija i Kina. Citiram: „Oni proizvode neke vrste naoružanja koje predstavljaju opasnost za američku dominaciju“. Ne samim Sjedinjenim Državama (kome su se one, zapravo, predale?), nego „dominaciji“. Ali, nije u tome suština. Prvo, očigledno je da su SAD prestale da sebe smatraju ideološki i tehnološki dominantnim i sada se oslanjaju isključivo na grubu silu (svi njihovi rituali o „trećoj industrijskoj revoluciji“ kada je proizvodnja u drugim zemljama, a „lider“ može da se bavi samo izradom crteža – ne funkcionišu). Drugo, oni razmišljaju o varijanti da vode rat na dva fronta, jer ako ga vode protiv jednog protivnika, onda onaj koji je ostao (po analogiji sa Prvim i Drugim svetskim ratom) skoro automatski pobeđuje oslabljenog protivnika i postaje novi hegemon. Prema tome, Vašington će, hipotetički, morati da vodi rat istovremeno protiv Rusije (pretežno na kopnu) i protiv Kine (pretežno na moru). Opet, po analogiji sa Drugim svetskim ratom u kojem se SSSR borio sa Trećim Rajha pretežno na kopnu, a saveznici (SAD i Velika Britanija) borili su se pretežno na moru i uglavnom protiv Japana. A danas će SAD morati da ratuju protiv Kine i Rusije i na moru i na kopnu, faktički same, bez drugih. Evropa koja stari i strada od arapske najezde - neće ratovati. Na moru se Amerikanci pridržavaju doktrine Monroa, u skladu sa kojom američka flota mora da bude po snazi jača od dve sledeće, zajedno uzete, flote u svetu. Ali, ukupan broj američkih zastava na brodovima sam po sebi nema značaja, zato što: a) od deset udarnih nosača aviona morima plovi obično ne više od tri, ostali su u to vreme na remontu u lukama; b) američka flota razbacana je na nekoliko okeana i za nju je problematično da formira lokalnu prednost; v) nedavne pomorske vežbe Irana pokazale su da raketni sistem „Gnev-2“ koji uslovno košta 20 hiljada dolara i nalazi se na motornom kateru od pet hiljada dolara potencijalno može da potopi nuklearni nosač aviona koji vredi 40 milijardi dolara. Ako se tome dodaju mogućnosti ruskih i kineskih protivbrodskih raketa kopnenog baziranja, onda se u znatnoj meri niveliše značaj Monroove doktrine. SAD nameravaju da četiri puta povećaju finansiranje svoje grupacije na kopnu u Istočnoj Evropi (Mađarska, Rumunija i Pribaltik) i da tamo rasporede „kompletnu tenkovsku brigadu“ koja će brojiti pet hiljada ljudi. Nedavno sam se video sa tenkistom iz Kantemirovske tenkovske divizije i zajedno smo gotovo „zarzali“ od te „pretnje“. Generalno, SAD, naravno, imaju ogroman broj vojnih baza na teritoriji Evrope, ali trupe koje su u njima raspoređene većim delom pripadaju „lakim“ streljačkim formacijama koje nisu u stanju da se odupru „teškim“ oklopnim divizijama. Ipak, sve ovo su nijanse o kojima treba da prosuđuju vojni eksperti. A moje, „ekonomsko“ oduševljenje izaziva činjenica da je Vašington uplašen „Armatama“, „Kalibrima“ i „patkom“ o „seizmičkim torpedima“ značajno je povećao troškove za izradu novih vojnih tehnologija. U te svrhe izdvojiće 72 milijarde dolara. Da li vas to plaši? Prisećam se Lindona Laruša i programa SOI koji je on izmislio (strateška odbrambena inicijativa). Po rečima samog Laruša, taj program je smišljen sa ciljem da primora SSSR da troši više resursa na trku u naoružanju, zbog čega ih nije bilo dovoljno za druge namene. Danas vidimo kako su Sjedinjene države zapale u isto takvu klopku. I pored smanjenja industrijske proizvodnje, ogromnog deficita budžeta i mnoštva nerešenih socijalnih problema - oni povećavaju troškove za naoružanje. Bravo onim ruskim analitičarima koji su razradili ovaj plan i Putinu koji ga je primenio. U dvadeset prvom veku ne mora da se pobeđuje na bojnom polju, dovoljno je primorati protivnika da se ekonomski prenapregne. Poklonite Baraku Huseinu orden za postignute uspehe u raspadu SAD.
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kolumne
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano
Vrhu Zapada je do mozga došla prosta mudrost: "Kada je ptica živa, ona jede insekte, ali k...
NEBOJŠA KRSTIĆ NAM SE VRATIO: Povodom knjige "U znaku neba i krsta"
Piše: Vladimir Dimitrijević
Nebojša Jevrić: Moler
Na zidu Parohijskog doma, uvek punog, dao je da se nacrta Ajfelova kula sa minaretom i hodž...
Slobodan Antonić: Uspon i pad srpskog bajdenizma
Na kraju je usledio težak poraz vašingtonske močvare na izborima 2024. godine. "Građanska ...