Pravda

Pokret za demokratski progres Jonuza Muslijua već je najavio da neće na izbore, Ragmi Mustafa, predsednik Demokratske partije Albanaca, tvrdi da još nije odlučio, dok ih Riza Halimi, predsednik Partije za demokratsko delovanje, ponovo poziva da izađu na izbore. "Nedavno sam pozvao sve albanske stranke da zajedno izađemo na parlamentarne izbore, ali nisam dobio ni jedan zvanični odgovor. PDP do sada je učestvovala na parlamentarnim izborima , ali postoji opravdano nezadovoljstvo i među nama jer su naši poslanici sve vreme opozicija u parlamentu. Zna se koliko opozicioni poslanik može da doprinese rešavanju problema u albanskoj zajednici. Iako smo nezadovoljni naš stav je da treba učestvovati na izborima", kaže za Halimi. On dodaje da je bojkot loše rešenje, ali primećuje da nekim strankama bojkot služi za dobijanje jeftinih političkih poena na lokalu . Halimi ističe i da je za albanske stranke dosta problematična činjenica da su u obavezi da prikupe 10 000 potpisa građana kako bi učestvovali na izborima. On kaže da je to mnogo, jer je PDP na proteklim izborima, imala nešto više 13.000 osvojenih glasova i dva poslanička mesta, a to je nešto malo više od broja prikupljenih glasova. Dodatni problem albanskim partijama su istovremeni izbori na lokalu i parlamentarni. Na pitanje da li je razmišljao o koaliciji sa većinskim strankama Halimi kaže da nije bilo "revnosti od centralnih stranaka da praktičnije uključe predstavnike Albanaca, ali i da se događalo da većinske stranke na lokalu formiraju opštinsku većinu sa strankama koje su bojkotovale republičke izbore. Inače, kako napominje, polovina albanskog biračkog tela bojkotuje parlamentarne izbore. Poput Halimija i Bošnjačko nacionalno vijeće pozvalo je nedavno bošnjačke stranke da sve zajedno učestvuju na izborima. Pozvani još nisu odgovorili, a pojedinim bošnjačkim strankama draže je druženje sa velikim, nego sa manjinskim strankama. "SDA Sandžaka jedina je bošnjačka parlamentarna stranka je koja je na svojim najvišim organima razmatrala proglas BNV i jednoglasno prihvatila sve predložene zajedničke ciljeve, među kojima su evropske i evroatlantske integracije Srbije, autonomija Sandžaka i usvajanje manjinskog akcionog plana za poglavlje 23 koje je predložilo BNV. Želim da naglasim da je zajednički nastup svih bošnjačkih stranaka na izborima nešto za šta se SDA Sandžaka zalagala i u prethodnim izbornim ciklusima. Na žalost, do toga nije došlo zato sto su neke druge bošnjačke partije radije birale da budu na listama većinskih stranaka. Verujem da će ovoga puta politička zrelost nadjačati lične interese", kaže Enis Imamović, predsednik IO SDA Sandžaka. Uoči ovih izbora i lider SDA Sandžaka Sulejman Ugljanin učestvovao u sedištu DS u razgovorima proevropske opozicije o mogućim zajedničkom nastupu na izborima. Pajtić je, prema pisanju pojedinih medija, bio zainteresovan za saradnju sa Ugljaninom, ali mu se nimalo nije dopala njegova zapaljiva retorika "teških reči i sulude ideje o autonomiji, iako se slaže da bi dogovor sa Ugljaninom koristio obema stranama". Priča o autonomiji Sandžaka možda se ne sviđa Pajtiću, ali je zajednička Ugljaninu i muftiji Muameru Zukorliću. NJihovo nedavno zajedničko pojavljivanje na mitingu u Novom Pazaru koji je organizovao SDA, pristalice Rasima LJajića, lidera SDPS protumačeno je kao najava koalicije Ugljanina i Zukorlića, uz podsećanje šta su sve njih dvojica jedan drugom rekli proteklih desetak godina. Međutim ni Ugljanin ,ali ni Zukorlić do sada nisu saopštili da je do približavanja došlo. Na prošlim izborima Zukorlić i njegov BDZS izašao je u koaliciji sa LDP, ali se očigledno nisu dopali biračima. Rasim LJajić i njegova SDPS za sada je jedina stranka u Srbiji koja ne mora da brine o cenzusu, budući da je već dogovorila ponovnu saradnju sa naprednjacima. Dogovoru sa liderom SNS nada se i Mujo Muković, lider Bošnjačke narodne stranke. I Mađari, kao najbrojnija nacionalna manjina, u susret izborima idu politički razjedinjeni. Za razdor u mađarskoj zajednici, kako tvrde u Mađarskom pokretu , koji je nastao cepanjem SVM, kriv je Ištvan Pastor, lider Saveza vojvođanskih Mađara. Pastor, kako napominju , nije adekvatno reagovao na probleme zajednice, a odbijajući dijalog opredelio se i za isključenje više od 100 viđenijih članova SVM. To je članove Mađarskog pokreta, tvrde, nateralo da razmisle o učešću na izborima. "Mađarski pokret će do kraja februara znati sa kim ćemo ići na izbore. Što se republičkog nivoa tiče tu smo najdalje od odluke sa kim ćemo izaći na izbore. Razgovaramo sa svima ,ali smo na početku razgovora. Na pokrajinske izbore trebalo bi da izađemo sa jednom manjom manjinskom listom, a razgovarali smo sa DZVM i ti razgovori idu u dobrom pravcu. Sa njima bi trebalo da izađemo i na lokalne izbore, ali i još sa nekim drugim nevladinim organizacijama koje su politički aktivne", napominje Laslo Varga, bivši potpredsednik SVM, a sada član Mađarskog pokreta. U SVM objašnjavaju da su disciplinski postupci i isključenja usledila tek nakon što je Mađarski pokret počeo da pregovara sa DS o izlasku na republičke izbore. To su bile okolnosti koje nisu mogle da se zanemare, tvrde u ovoj stranci. "Savez vojvođanskih Mađara na izbore će izaći pod svojim imenom, sa dve manje mađarske stranke Demokratska stranka vojvođanskih Mađara (DSVM) i Stranka mađarskog jedinstva (SMJ). O detaljima kampanje još nismo doneli odluku", kaže Balint Pastor, šef poslaničke grupe SVM. Kako se saznaje u koaliciji na čijem je čelu SVM neće biti primane druge mađarske stranke ili "tvorevine nalik na partiju koje se predstavljaju kao mađarske civilne organizacije". NJihov zajednički i proklamovani cilj biće da mobiliše pripadnike zajednice Mađara u Vojvodini radi maksimaliziranja broja glasova. "Nacionalnoj zajednici koja živi u manjinskim uslovima, samo jako izražena politička snaga može obezbediti opstanak na rodnoj grudi, i to uz istovremenu snažnu podršku Vlade Matice, kao i racionalnog i delotvornog dijaloga sa većinskim narodom, koji se oslanja na autentičnom predstavljanju interesa Mađara u Vojvodini na svim nivoima, počev od lokalnih samouprava, pa sve do republičke skupštine", saopšteno je nedavno iz ove tri stranke. Te tri stranke su dogovor započele 18. januara, a samo tri dana ranije je DSVM bio je za koaliciju na pokrajinskim izborima sa Demokratskom zajednicom vojvođanskih Mađara (DZVM), na čijem je čelu Aron Čonka.