Pravda

Interviju prenosimo u celosti. Tokom dvosatnog razgovora rekao je da su ljudi iz vrha bivše vlasti i policije tražili od njega da lažno optuži Mila Đukanovića i Stanka Subotića Caneta za ubistvo hrvatskog novinara Iva Pukanića! Zauzvrat su mu, tvrdi, nudili novi identitet i prebacivanje u Kostariku. Takođe, priznao je i da je svojevremeno radio za rusku i srpsku tajnu službu, da je mogao da za velike pare ubije tajkuna Miroslava Miškovića, da je po nalogu države na filmskom festivalu u Kanu obezbeđivao slavnog režisera Emira Kusturicu... - Mene su uhapsili u aprilu 2009. pod sumnjom da sam dobio pare da organizujem ubistvo vlasnika hrvatskog nedeljnika "Nacional" Iva Pukanića. Bio sam u čudu za šta me optužuju, nikakve veze sa tim nisam imao, a oni me hapse i optužuju kao da sam glavni ubica?! Posle nekog vremena dođe mi jedan posrednik, kaže da dolazi u ime specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića, šefova policije Rodoljuba Milovića i Milorada Veljovića i predsednika Borisa Tadića... Ko je bio taj posrednik? - NJegovo ime ne mogu da vam otkrijem, ne želim da njemu pravim probleme u životu, on je samo obavljao svoj zadatak... Uglavnom, preko njega mi ljudi iz vrha države ponude nagodbu. Kakvu nagodbu? - Da kažem da su ubistvo Pukanića naručili Milo Đukanović i Stanko Subotić Cane. Rekao je da mi Tadić, Miljko, Roćko i Velja nude novi identitet i luksuzni život na Kostariki, i da su spremni da izdaju i garancije... I šta ste vi odgovorili? - Rekao sam posredniku da im prenese da ja ne mogu lažno nikoga da teretim. Ali rekao sam i da, ako im taj Cane treba, mogu im ga "na noge" dovesti u roku od 24 sata. Posrednik mi kasnije opet došao i rekao mi ovako: Pita Miljko da nisi možda mislio u gepeku da ga dovedeš? Odgovorio sam mu: Pa zar je važno kako? I od nagodbe ne bi ništa? - Vidite, da sam ja loš karakter, i da sam pristao lažno da optužim te ljude, Boris Tadić bi sigurno dobio izbore 2012. NJemu je optužba protiv Mila i Caneta trebala ko 'leb. Samo je tako mogao pobediti, kao navodni veliki borac protiv kriminala i korupcije. Pa molim vas, oni su unapred imali spremljen plan da me uhapse! To potvrđuju i depeše američke ambasade iz "Vikiliksa", u kojima stoji da će me za ubistvo Pukanića hapsiti u aprilu. A uhapsili su me pre nego što su u Hrvatskoj za taj slučaj imali svedoka saradnika, onog Roberta Matanića. Ko, po vašem mišljenju, stoji iza Pukanićevog ubistva... - Mislim da su umešani Amerikanci, jer je on raznet eksplozivom koji koristi američka vojska. Šteta što sudija Vučinić, koji mi je sudio u tom postupku, nije hteo da se u predmetu ide do kraja. Pošto sam ja bio vlasnik "Trajala", to je namenska industrija, rekao sam na suđenju: LJudi, možda je taj eksploziv iz moje fabrike, 'ajde da vidimo. Možda sam ja, je*ote, prodao ubicama eksploziv! Međutim, veštak je izašao i kazao: Ne, ne, to je američki eksploziv C4. Takođe, i onaj uređaj kojim je ulicama Zagreba praćeno kretanje motora sa kog je aktiviran eksploziv, pa taj uređaj imaju samo Amerikanci! Vi pričate kao da nemate nikakve veze sa podzemljem... - Vidite, kao što je pokojni Zoran Đinđić govorio, imam prijatelje i u raju, i u paklu. Ja sam Sreten Jocić, čovek, seljak iz Male Krsne, legalni trgovac draguljima i oružjem. Imam prijatelje u celom svetu, govorim osam stranih jezika. Živeo sam u Kini, Tajlandu, Siriji, Rusiji... Eto to sam. Jeste li radili za državnu bezbednost? U kakvim ste odnosima sa Jovicom Stanišićem? - Jovicu sam upoznao u Belgiji 1985. godine. On je tamo bio rezident jedne državne firme. Da li ste radili za službu? - Pre bi se moglo reći da sam radio za otadžbinu. Vidite, ja sam službi privodio ljude koji su špijunirali protiv naše zemlje. Eto, to sam radio. Otkrijte nam nekog špijuna? - To ne mogu jer možda ti ljudi sad rade za one koje su špijunirali. Jeste li ubijali za državu? - Znate kad bi ja nekog ubio za državu? Tek kad bi mi ministar policije, premijer i šef tajnih službi potpisali jedan takav nalog. Tek tad. A za pare? - Mene su teretili da sam Pukanića ubio za pare, za nekih milion evra, čini mi se. Vidite, da sam ja plaćeni ubica, da zarađujem ubijajući ljude, ja sam za desetine miliona mogao, na primer, da ubijem Miroslava Miškovića. Kako? - Lepo. Mogao sam da odem kod ljudi kojima se zamerio, ili da oni dođu kod mene, da svako uloži po nekoliko miliona. I onda ja izađem na terasu svoje kuće, koja se nalazila na nekoliko metara od Miškovićeve terase. Komšija nam je bio i jedan Amerikanac. Ja izađem na terasu, javim se učtivo: "Haj, komšija, hau du ju du" i pucam. Gde hoćeš, u ruku, u mali prst na levoj ruci ako treba. Ali ja nisam takav čovek... Kome ste bliski? - Ja sam rusofil. Iz Srbije sam kao mlad pobegao od komunizma. Nije mi se sviđao onaj sistem. Ali volim Rusiju, volim Putina! Reći ću vam još samo ovo da biste mogli da shvatite kome sam blizak. Ruske bezbednosne službe naručile su u Švajcarskoj šest satova sa ugraviranom zahvalnicom saradnicima. Samo šest su naručili. Jedan su poklonili meni. Ako lažem, neka vam moja žena pokaže. Koliko vam je ostalo da odrobijate za ubistvo Goksija Bombaša? - Vidite, za Pukanića sam bio u pritvoru više od četiri godine i oslobođen sam pravosnažno. Ali taj pritvor neće da mi uračunaju u kaznu za Goksija! To je delo iz 1995. godine, i tada se izlazilo iz zatvora na pola odležane kazne. Obaška što sa slučajem "Goksi" nemam nikakve veze, to ubistvo odležala su dvojica, a mene su naknadno "dopisali" u slučaj i osudili samo na osnovu iskaza svedoka koga je država Holandija proglasila za lažnog svedoka! E sad, pošto neće da mi u kaznu uračunaju pritvor za Pukanića, ja sam prinuđen da u tom predmetu tužim državu i tražim 60 miliona dinara odštete. To je minimalno, manje nisam mogao. Država treba da čuva budžet svojih građana, pa da se nagodimo, da oni meni uračunaju pritvor, a da ja ne tražim odštetu. Kako su se sa Cecom nagodili? Priznala je da je krala, vratila neku crkavicu, i dobila pola godine nanogicu! Ali nije još gotovo... Šta nije gotovo? - Da vas obavestim, sud u Strazburu prihvatio je moju predstavku u slučaju "Goksi". Ja neću da kukam: "Nevin sam, nisam kriv, bla-bla-bla." Hoću da mi se u tom slučaju omogući ponavljanje postupka, da imam fer suđenje i da suočim dokaze sa onim što tužilaštvo ima. Ništa više. Sumnjam da mi je smetio "biznismen Puta"Od slučaja Pukanić tvrdite da vam je neko "namestio", da smetate? Otkrijte već jednom ko je to? - Ja ni dan-danas ne znam ni ko je tog čoveka ubio niti ko me je za to "spakovao", verujte. Znam samo da mi je došao izvesni biznismen Puta, kažu da su se on i general policije Rodoljub Milović oženili dvema sestrama. Nudio mi je da uđemo u biznis, rekao je da radi sa "žutima". Tada je Boris Tadić bio na vlasti. Kaže i da im nisu mrski ni Čume, ni Kosmajac, avioni, kamioni... Vidim ja o čemu se tu radi, zahvalim se čoveku i kažem mu: Gospodine, to su za meni preveliki zalogaji, ja radim poslove do 100 miliona evra. Ne prođe malo, u oktobru 2008. ubiše onu malu Ivanu Hodak u Zagrebu, a "Politika" na naslovnoj strani objavila da sam ja umešan u taj zločin. Posle dve nedelje ubiše i Pukanića...

Čuvao sam Kustu u Kanu

- Naši bezbednjaci su 1995. godine tražili od mene da organizujem obezbeđenje Emira Kusturice u Kanu kad je ono dobio Zlatnu palmu za film "Podzemlje". Ja, naravno, sa zadovoljstvom pristanem i kažem ovim našima: Pozvaću moje Korzikance, ni dlaka sa glave neće Kusti faliti. I stvarno, vrhunski su to uradili. Posle jedno desetak godina sreo sam Kustu u "Hajatu", u Beogradu, pozdravili smo se, i tako...

Gledam "Znanje-imanje"

- Kako provodim vreme u zatvoru? Pa kako moram... Spavanje, rekreacija, čitanje knjiga. Najviše volim istorijske knjige. Gledam i televiziju, uglavnom dokumentarni program i Dnevnik, obavezno, a ono "Znanje-imanje" mi je omiljena emisija. Mene to zanima, ja sam seosko dete. Mnogo može da se nauči o poljoprivredi, o voćarstvu, ono je božanstveno.

Pravim stranku, hoću na izbore

- Tačno je da pravim listu za izbore, zvaće se Srpska osuđenička lista. Nije mi cilj visoka politika, već prava ljudi u zatvoru. Pre svega mislim na uslovni otpust, koji se kod nas ne poštuje, iako je zakonom propisan. Zatim pokretanje zatvorske ekonomije i zanata, da se poboljša ishrana, a ne da dvojica dele jednu viršlu za doručak. Pa lečenje, resocijalizacija, pomoć ljudima kad izađu sa robije, da se ponovo ne vraćaju u kriminal i u zatvor jer nemaju kud drugde...

Pročitajte još:Nikolić: Šešelj mora u Hag!Vučić: Ako je Karađorđe bio sloboda, Miloš je bio državaPovici protiv Vučića i Nikolića u Orašcu

Izvor: Informer