Pročitajte još:Krle „loži“ Nikolića da potpiše NATO sporazumSRBIJA-NATO: Više od partnerstva, manje od članstva?Izvor: Politika
Haški spor Vučića i Nikolića
Naime, šef države i šef vlade različito su reagovali na najavu Haškog tribunala da će 31. marta izreći presudu Šešelju, uz obavezivanje Vlade Srbije da omogući da on prisustvuje tom činu. Tako je Nikolić, na prvi pogled neočekivano, zahtev Tribunala komentarisao pomirljivim tonom, dok je Vučić bio znatno oštriji. "Ako (Šešelj) mora da ide na izricanje presude, mora tamo da bude. Isto važi i za Vjericu (Radetu). To je država", izjavio je Nikolić u intervjuu za "Danas". Vučić je pak za "Alo" rekao da su kriterijumi i ponašanje Haškog tribunala čudni, izrazivši bojazan da se ovaj sud rukovodi više politikom nego pravom. Šta stoji iza ovih različitih gledišta dva čela čoveka u državi? Za analitičara Dragomira Anđelkovića, i predsednik i vlada su verovatno u pravu. NJega, međutim, čudi da Nikolić, koji "inače zauzima jaku nacionalnu poziciju" sada naglašava da Šešelj mora da prisustvuje izricanju presude. "To može da ima veze i sa njegovim ličnim odnosom sa Šešeljom. Ne bi trebalo zaboraviti da tu ima mnogo više konfrontacija nego na liniji Šešelj–Vučić. Ne verujem, međutim, da bi ovo moglo da izazove veće antagonizme između Vučića i Nikolića. Predsednik povremeno, ali i odmereno, odapinje strele prema Vučiću jer možda nije siguran da li će uspeti da osvoji drugi mandat, pa ponekad vrši jednu vrstu blagog pritiska, da bi bio siguran u Vučićevu podršku", ocenjuje Anđelković. Da iza nonšalantnosti predsednika države spram mogućnosti ponovnog odlaska Šešelja u Hag stoje lični motivi, veruje i analitičar Milan Nikolić. "Dovoljno je setiti se kako je Šešelj napadao Nikolića (po povratku iz Haga), a koliko je manje kritikovao Vučića. Ne mislim da to može da izazove neki ozbiljniji sukob predsednika države i premijera, niti da je reč o nekom posebnom prijateljstvu Vučića i Šešelja, po onim teorijama da je on premijerov omiljeni opozicionar. Treba imati u vidu da Vučić ima realnu moć da vođi SRS-a prilično zagorča život u Srbiji. Pošto nije, Šešelj uzvraća to svojom korektnošću. S druge strane, Nikolić se malo ubacio, kako bi uzvratio svom starom šefu, a i da Vučića podseti na svoje postojanje", mišljenja je Nikolić. Premijer, kada jer reč o ovom pitanju, ima veću odgovornost jer je na čelu izvršne vlasti, koja donosi odluku, dok je Nikolić u lagodnijoj poziciji jer suštinski s izručenjem Hagu nema ništa, ističe Bojan Klačar iz Cesida. Slično misli i Nikolić, koji ističe da vlada ima određeni manevarski prostor da se izricanje presude odloži, ali je Vučić u tesnacu jer pre toga treba da zvanično raspiše izbore. Upitan da li bi izricanjem presude Šešelju Tribunal mogao da zakomplikuje predizbornu situaciju u Srbiji, Vučić je za "Alo" odgovorio da "to rade (iz Haga) sve vreme". Ipak, iako se u javnosti često spekuliše da nije slučajno to što je Hag "tempirao" datum usred predstojeće kampanje, trebalo bi podsetiti da je Tribunal još sredinom oktobra 2015 – kad izbori u Srbiji nisu bili u najavi – zvanično saopštio da će izricanje presude Šešelju uslediti do aprila 2016. godine. Sa stavovima da Tribunal osim pravnih ima i neke političke konsekvence na umu, slaže se i Milan Nikolić. On podseća da Hag 12 godina nije mogao da utvrdi da li je Šešelj kriv, a sada zahteva da se tako brzo vrati na izricanje presude. A da li će biti vraćen, Vučić će, kako je rekao, odlučiti sam. Ako se odluči za hapšenje, to bi više naškodilo njemu nego predsedniku, koji je za ispunjavanje obaveze prema Hagu, smatra Milan Nikolić. A ako odluči da ga ne isporuči, Vučić bi u kampanji mogao da dobije još koji poen, smatra Klačar. Tada će, kako kaže, i birači s desnice to shvatiti kao neku vrstu uravnotežene i dobre odluke. Ipak, šta god da se desi s vođom radikala, SNS-u, kategoričan je Klačar, to neće ostaviti značajnijeg traga na rejtingu. "Vučićevi birači su vrlo odlučni da glasaju za SNS i njega, a on sam je kod njih uspeo da izgradi neku vrstu strpljenja i razumevanja za svoje odluke čak i kad su mnogo teže od ove, poput smanjenja penzija"”, objašnjava Klačar. U potpuno drugačijoj situaciji bili bi radikali. NJima bi pak izručenje lidera u roku koji traži Tribunal donelo lošiji rezultat na izborima jer njihov rejting kroji upravo Šešelj, budući da se u politici SRS-a nije ništa promenilo. "Ako bi on otišao u Hag, niko od radikala ne bi mogao da iznese kampanju do kraja", tvrdi Klačar i dodaje da će se u slučaju nastavka "sage oko hapšenja" Šešelj odlično snaći i verovatno praviti određene vrste skandala. To bi, zaključuje on, radikalima moglo da poboljša rezultat.
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kolumne
Slobodan Reljić: Kako se dobija rat protiv društvenih mreža
Istraživanja pokazuju da maloletnici koji provode više od tri sata dnevno na društvenim mre...
SIRIJA POSLE ASADA: Nova nada ili irački i libijski scenario!?
Zašto novi šef Sirije Muhamed al-Golani i njegov tim ignorišu izraelsku agresiju?
Verovatno samo lenji sebi nisu postavili pitanje: zašto novi šef Sirije Muhamed al-Golani i ...
Slobodan Antonić: Da nas sitno ne samelju
Blokaderi, onda i danas, u personalnom smislu nisu isti, ali u strukturalnom jesu. Većina ...