Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u bezizlaznoj je poziciji i u najkraćem roku će morati da izvede invaziju na Siriju, ocena je analitičara. Prema njihovim rečima, ukoliko Erdogan direktno ne uđe u sukob u susednoj zemlji, moraće da vodi građanski rat u Turskoj kako bi sprečio njeno cepanje i nastajanje države Kurdistan.
Geopolitički stručnjak i nekadašnji savetnik nekoliko svetskih vlada Gregori Kopli objašnjava da je Erdogan uložio mnogo kako bi svrgao Bašara el Asada, čija vojska uz pomoć Rusije sada napreduje na frontu. - Rat je koštao Tursku mnogo, a istovremeno je ujedinio Kurde u Turskoj, Iraku i Siriji u želji da stvore sopstvenu državu. Oni sada u svakom trenutku mogu da započnu rat protiv Turske i izbore se za državu koju žele više od 40 godina - kaže Kopli. On ističe da Ankara sada traži da uspostavi koridor unutar Sirije na granici s Turskom u širini od 10 kilometara. Tako namerava da spreči prolazak kurdskih boraca u Tursku, koji bi podržali građanski rat koji Erdogan trenutno vodi samo u provincijama s većinskim kurdskim stanovništvom. - Druga turska armija, stacionirana u Malatji, zadužena je za granični pojas sa Sirijom i Irakom. Veruje se da bi ta druga armija mogla da napadne Siriju sa oko 20.000 ili čak 100.000 vojnika. NJih bi podržala i turska avijacija s helikopterima i bombarderima praćenim lovcima kako bi pružili podršku kopnenim snagama i odbranili ih od ruskih letelica. Prema trenutnim planovima, najmanje dve oklopne brigade s modernim tenkovima i dve mehanizovane pešadijske brigade uz podršku samohodne artiljerije ušle bi u Siriju - otkriva Kopli. Prema njegovim rečima, administracija predsednika SAD Baraka Obame, koja podržava Tursku, i Erdogan sračunali su da se Rusija neće direktno mešati u napad na kurdske snage. - Rusija ima sporazum s Turskom sklopljen 1936, koji omogućava ruskim brodovima da koriste Bosforski moreuz koji povezuje Crno more i Mediteran. Ukoliko uđe u rat s Turskom, Rusiji će biti zabranjen prolaz. Iz istog razloga Moskva dosad nije reagovala na turske vojne provokacije, na rušenje "suhoja" nad Sirijom. Reagovala je politički i ekonomski, a ne vojno. To je bio svojevrstan Erdoganov test - pojašnjava američki analitičar. Kako on procenjuje, turska invazija ipak neće proći glatko. - Kurdi će odmah reagovati diverzijama u samoj Turskoj. Takođe, treba računati na to da su kurdski borci snabdeveni tenkovima sa Zapada i moćnim oružjem. Pored toga, Sirija i Rusija bi mogle da sabotiraju turske napade tako što bi joj, na primer, presekle linije snabdevanja - smatra Kopli. Nakon toga Ankara bi morala da pozove u pomoć NATO ili samo SAD. - Alijansa sve vreme izbegava da uđe u rat. Međutim, Obama, kojem je ostalo manje od godinu dana mandata, može da uđe u rat. Fabrikovanje kriza postala je ideološka obaveza Bela kuće. Tu praksu je ustanovio Bil Klinton, koji je izmislio razlog da bi napao Srbiju 1999. i time napravio presedan u istoriji. Na isti način Obama bi mogao da prikaže javnosti potrebu da vojno interveniše u Siriji - zaključuje Kopli.
Srušena bolnica u Siriji je kao pijaca Markale u BiH
Gregori Kopli kaže da u narednom periodu treba očekivati gomilu tursko-američkih napada u Siriji za koje će biti okrivljeni Rusi. On kaže da na taj način treba da se stvori utisak u javnosti da Turska mora da reaguje vojno iz humanitarnih razloga. - Takav jedan napad dogodio se u ponedeljak, kad je srušena bolnica u Alepu. Turska, koja je izvela taj napad, okrivila je za to Rusiju. Islamske snage su postale poznate po napadima za koje okrivljuju druge. Tu praksu su muslimanski borci započeli tokom rata u bivšoj SFRJ, kad su napali pijacu Markale u Sarajevu 1994, a za to okrivili Srbe - ističe Kopli.
Pročitajte još:POLOMILI IH: Rusi razbili lanac ID koji je u Moskvi falsifikovao pasoše(VIDEO)VATRENO UPOZNAVANJE: Teroristima „predstavljen“ ruski raketni bacač Konkurs (VIDEO)OBAMA PRED ODLUKOM ŽIVOTA: Pružiti ruku Putinu ili podržati saudijsko-turski napad na Siriju
Izvor: Informer
