Pravda

Jelena Anžujska najzagonetnija je kraljica srednjeg veka - saglasni su hronografi i istoričari umetnosti. Velika enigma onovremene i sadašnje Srbije i Evrope, po svom tajnovitom poreklu, genima evropskih dinastija, jakim vezama sa zidarima sakrivene diplomatije, krunisana srpska vladarka zasluženo kanonizovana u Svetu kraljicu Jelenu... Prva srpska kraljica sa oreolom svetice! Zbirka je to Narodnog muzeja iz Kraljeva. Izložba je posvećena nepoznanicama iz žitija i delanja kraljice Jelene, povodom sedam vekova od njene smrti. Autorke su kustosi Suzana Novčić, Tatjana Mihailović i Emilija Pejović, uz pomoć milanovačkog muzeja. Nažalost bez, kažu kustosi, podrške Ministarstva kulture Srbije tom projektu... Izložba nas iz modernih gledišta "vraća" u život te vladarke iz kuće Nemanjića: istorijski, kulturni, umetnički, lični. Jelena je više od šest decenija uticala na istoriju i kulturu Srbije. - Međunarodnim terenskim istraživanjem, prikupljanjem (f)akata, umetnina, uz svesrdnu pomoć sestrinstva manastira Gradac, Jelenine zadužbine, obišli smo sva svetilišta gde je ona portretisana. Tačnije: obišli smo celu Jeleninu državu! U Srbiji, Albaniji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj - objašnjava kustos Suzana Novčić. Autorke odmotavaju novi sloj vela sa sedmostoletne misterije o srpskoj kraljici svetici, supruzi kralja Uroša Prvog, majci kraljeva Dragutina i Milutina. - Istražujući Jelenino zagonetno poreklo, još ne potvrđujemo da je ona direktni potomak vladarske loze Anžujaca, iako im je njima nesumnjivo bila u rodbinskom srodstvu. Jedina je žena kojoj čuveni arhiepiskop Danilo Drugi piše žitije. Stekla je ogroman ugled u pravoslavlju, u koje je prešla po dolasku u Srbiju, a zatim se u njemu zamonašila, kao i ugled u katoličanstvu, svojoj prethodnoj veri. Za njene vladavine dešava se izuzetan progres: kultura srpskog dvora utkala se u kulturu naroda! NJen dvor, po njenoj želji i ostvarenju, ni u kom smislu nije bio elitistički naspram naroda! - kazuje kustos Tatjana Mihailović. "Ulazi se" u Jelenin život: udaju za kralja Uroša Prvog (sin Stefana Prvovenčanog), rađanje pomenuta dva sina (možda još trećeg Stefana?) i ćerke Brnjače, Uroševu smrt 1276. Kao vladarka beše velika ktitorka, osniva jedinstvenu školu za devojke, siročad. Kad upravu preuzima njen unuk Stefan Dečanski, Jelena se zamonašila, povukla u svoj dvor u Brnjacima, gde se 1314. upokojila. U oblastima kojima je vladala Jelena je, katastarskim rečnikom, bila veleposednik, imanja posvuda, naročito od Trebinja do Skadra. - Nadamo se da će izložba uspeti da slojevito prikaže život te znamenite ličnosti, koja i nakon sedam vekova pleni lepotom i uzvišenim duhom - veruju citirane kustoskinje. Arhiepiskop Danilo Drugi, Jelenin savremenik, prijatelj i saradnik, piše da je ona "od plemena fruškoga (francuskog) kći roditelja, koji su bili u velikom bogatstvu i slavi". U biografiji Uroša Prvog Danilo svedoči: "Kralj je sebi uzeo ženu od carskog plemena, od fruškoga". Karlo Prvi Anžujski, kralj Sicilije i Napulja, i Jelenu i njenu sestru Mariju de Šor naziva svojim dragim rođakama. Trag za njenim roditeljima pratimo po dve važne teorije. Prvom iz 1902. istraživač Čedomilj Mijatović vezuje Jelenu za familiju De Kurtne, čiji rodonačelnik je Petar de Kurtne, mlađi brat francuskog kralja Luja Sedmog. U drugoj, iz 1982, Gordon Mekdanijel smatra da je ona starija kći ugarskog plemića Jovana (Kalojovana) Anđela, sina vizantijskog cara Isaka Drugog Anđela i Francuskinje Matilde iz porodice De Kurtne. Mekdanijel te tvrdnje zasniva i na aktima pape Inoćentija Četvrtog iz 1253. i 1254. Samostalno je upravljala, kako se zvala, državom kraljice Jelene, pod titulom Jelena kraljica Srbije, Duklje, Albanije, Huma, Dalmacije i Primorskih oblasti. Ta potvrđena titula joj je naročito bila isticana u evropskim državama, na latinskom jeziku. Udala se za Uroša, već kralja, čoveka u zrelim godinama. Po romantičnoj legendi, on je za venčanje divlje predele Srbije oplemenio jorgovanima, da se dopadnu Jeleni. Zato se deo doline Ibra od arhiepiskopije u Žiči ka nekadašnjoj prestonici Ras još zove Dolina jorgovana. "O mati moja i gospođo, kako ću ja nedostojni zaboraviti želju srca tvoga i bolove trudova tvojih, što si ih podnela za mene? Hristos udahnu duh u mene, a ti me vaspita, upućujući me razumnim rečima tvojih pouka, kao iz neiscrpnoga izvora medotočnih usta tvojih. No, o dobra moja hraniteljko, i krepka i neoborima tvrđavo otačastvu svome, evo puni se srce moje ridanjem i plačem mnogim, u nedoumici sam kakvo će pjenije izreći usta moja u tvoju pohvalu, blažena. No od nedostatka uma moga kličem ti hvaleći tvoja veličija", deo je tužbalice kralja Milutina nad telom njegove mrtve majke, ispisane u hronici "Žitije kraljice Jelene" arhiepiskopa Danila Drugog.