Pravda

Stranke i pokreti desne orijentacije snažno su poslednjih dana protestovali protiv saradnje Srbije i NATO. Bar za predstavnike vanparlamentarnih pokreta, poput Zavetnika, koji su juče u Beogradu okupili nekoliko hiljada ljudi na protestu protiv severnoatlantske alijanse. Zavetnici su za deo javnosti asocijacija za desničarsko nasilje i ksenofobne ideje, a njihova portparolka Milica Đurđević to negira. "Mi smo organizacija koja deluje u ustavnim okvirima", navodi ona. Dok deluju, kako kaže, u ustavnim okvirima, Zavetnici, ali i ostatak desne opozicije nalaze se van parlamenta. Sada najavljuju izlazak na izbore, protive se sporazumu sa NATO, ali kažu i da ne bi menjali vojnu neutralnost savezom sa Rusijom. "Paralelno sa izbornom kampanjom mi ćemo voditi kampanju da se na dan izbora raspiše referendum o Zakonu o saradnji sa NATO paktom. Narodna skupština Republike Srbije izglasala je rezoluciju o neutralnosti i mi se nje držimo kao pokret koji deluje legalistički", kaže Milica Đurđević. A da bi baš pitanje saradnje Srbije i NATO, bar za deo birača moglo da bude značajno pitanje u predstojećoj kampanji, smatra Bojan Klačar iz Cesid-a, ističući da je negativan sentiment građana prema toj vojnoj organizaciji i dalje veoma jak. "Relativno veliki broj okupljenih juče na skupu je zapravo pokazatelj da je ta tema važna za one ljude kojima su bliske desničarske stranke. NATO je zapravo tema za sve stranke koje su na desnici prednost u ovoj kampanji", ističe Klačar. Klačar kaže i da stranke desnice danas imaju podršku oko 20 odsto birača u Srbiji, i da se tu naša zemlja ne razlikuje od ostalih evropskih država, gde je primetan porast podrške takvim partijama. "Nema tu nekih bitnih razlika. Trenutna situacija je neprirodna zato što su stranke desnice na prošlim izborima izašle odvojeno i nisu prešle cenzus. Potpuno je prirodno da one budu u parlamentu", navodi on. Na poslednjim izborima ispod cenzusa su ostali Demokratska stranka Srbije sa 4,2 odsto, Dveri sa 3,6 odsto i Srpska radikalna stranka sa dva odsto glasova.