Pravda

Ma koliko izgledalo skandalozno, poslednje istraživanje o upotrebi duvana među mladima, sprovedeno u 59 škola u Srbiji, pokazalo je da ima dece koja zapale cigaretu pre nego što sa bukvarom prvi dan pođu u školu! Od 3.994 anketiranih, čak 17,8 odsto je prvu cigaretu zapalilo u sedmoj godini ili ranije. A među onima starim 12 i 13 godina, čak 30 odsto zna kakav je ukus duvanskog dima, i puše povremeno ili stalno. Trećina pušača tinejdžera, pokazalo je ovo alarmantno istraživanje, u proseku puši dve do pet cigareta dnevno, a više od polovine čak i do 10 dnevno. Mladi najviše puše na društvenim okupljanjima, što i nije čudno, ali zaprepašćujuće je da je druga po redu “pušačka zona” među tinejdžerima porodični dom! Iako na većini kioska stoji upozorenje da je mlađima od 18 godina zabranjena prodaja cigareta, istraživanje je pokazalo da se prodavci toga ne pridržavaju i da više od trećine pušača tinejdžera, njih 37,6 odsto, cigarete sami nabavljaju - na trafikama, a 31 odsto u samoposluzi ili prodavnici. Devojčice i dalje puše više od dečaka, a više od polovine tinejdžera pušača već pokazuje znake zavisnosti od nikotina, pa stručnjaci upozoravaju da će odvikavanje od pušenja zahtevati mnogo više napora i profesionalne pomoći. - Mladi u Srbiji još odrastaju u okruženju gde je pušenje prihvatljivo ponašanje, mada je zakon iz 2010. doneo promene i uveo zabranu pušenja u školskim dvorištima i drugim institucijama za mlade - kaže za “Novosti” Spomenka Ćirić Janković, psiholog, angažovana na preventivnim programima među mladima. - Očekujemo uskoro da i restorani i mesta gde izlaze mladi postanu nepušačke zone. Naša sagovornica upozorava da podaci dobijeni u studijama, i sva dostupna istraživanja, pokazuju da su mladi koji rano počnu sa konzumiranjem duvana u većem riziku da kasnije probaju i eventualno postanu zavisni i od odstalih droga, uključujući i marihuanu i ostale droge. - Ovu činjenicu većina roditelja ne uvažava, pa nije retko da čujemo “bolje neka puši nego da se drogira”. Rešenje je usmeravati dete ka zdravim stilovima života, naravno tu i roditelji moraju da daju primer, jer deca gledaju šta roditelji rade više nego šta pričaju - objašnjava Ćirić Janković. Uporedna analiza poslednjeg istraživanja, i prethodnog, sprovedenog 2008. godine, pokazuje da se broj pušača među tinejdžerima, nažalost, ne smanjuje. Posmatrano po regionima, najveći procenat pušača i onih koji su bar jednom zapalili cigaretu, zabeležen je u Beogradu (45,1 odsto), zatim u Vojvodini (42,5) i centralnoj Srbiji (38,8). - Vrlo je zabrinjavajući podatak da postoji veći procenat učenika iz seoskih sredina koji smatraju da bi jedan od njihovih roditelja bio tolerantan ukoliko bi počeli da puše - ukazuje Ćirić Jaković. Tek svaki osmi učenik kaže da nema nijednog prijatelja koji puši, dok 30 odsto svih učenika kaže da skoro svi ili svi njihovi prijatelji puše.Kad posežu tako rano za cigaretama, mladi, očigledno, razmišljaju samo o tome da se uklope u imidž vršnjaka, i da tako pokažu “da su odrasli”, a posledice pušenja im, izgleda, nisu ni na kraj pameti. - Što ranije se počne sa pušenjem teže su posledice - upozorava profesor dr Miodrag Vukčević, pulmolog u KBC “Zemun”. - Povećava se rizik da se ranije javi opstruktivna bolest pluća, a posebno su ugrožene grupe koje imaju i astmu istovremeno. Pušenje ima kumulativni efekat i dužina pušačkog staža i broj cigareta su direktno vezani sa posledicama odnosno nastankom HOBP. Pušenje nosi veliki rizik i za nastanak malignih oboljenja pluća. Profesor Vukčević navodi da su u tinejdžerskom uzrastu pluća već dovoljno razvijena, ali i da su kod mladih pušača štetni efekti sve izraženiji. Oboljenja i ozbiljna oštećenja pluća javljaju se u sve ranijim godinama. - Pušački staž od dvadesetak godina dovodi do značajnih posledica - upozorava prof. Vukčević. - Relativno mladi ljudi mogu da imaju HOBP. To je bolest koja se uglavnom javlja posle 40, ali ako se sa pušenjem počne jako rano, može da se javi i u 35. godini.

Pročitajte još:BBC: Migranti sve više seku i preskaču žicu između Srbije i MađarskeVLADA IZVREĐAO BIVŠU VERENICU ANA MARIJU: „Idiotkinjo, skakala si po tuđim k***evima i varala, kravo debela…“

U selima veći problem Mladi iz seoskih sredina ranije počinju da puše od svojih vršnjaka u velikim gradovima, pa tako u 13. godini, pa i ranije, počinje da puši 2,3 odsto ovih tinejdžera. Stručnjaci smatraju da je to posledica činjenice da u tim sredinama roditelji i nastavnici nisu dovoljno edukovani o štetnosti duvana. Rešenje u edukaciji - Najvažnije je da se na vreme počne sa edukacijom da mladi ne bi ni započeli pušenje - smatra profesor Miodrag Vukčević. - Svet je uspeo da smanji broj pušača tako što je radio na edukaciji mladih. Kada krenete s tom edukacijom, treba generacije da prođu dok se ne smanji broj pušača. U samoj školi treba provoditi dobru edukaciju i na taj način voditi borbu protiv pušenja. Izvor: Večernje Novosti