Pravda

Rogozina je pozvala opozicija, tačnije DF. Poruka establišmenta bila je, međutim, da je on "persona non grata" u Podgovorici. Umesto u Podgoricu otišao je u Iran da pregovara o prodaji i isporuci oružja toj zemlji. Početkom ove godine Rogozin je u Srbiji primljen uz najveće počasti. Dočekan je na najvišem nivou, a formalno mu je bio domaćin šef diplomatije Ivica Dačić. Za vreme boravka u Beogradu Rogozin je poklonio Vučiću maketu mnogohvaljenog sistema S-300. Sama činjenica da je u srpskoj prestonici razgovarao o prodaji ruskog oružja našoj zemlji izazvalo je zebnju, pre svega u Hrvatskoj. Da Rogozin ima mnogo prijatelja među Srbima videlo se i po tome što su ga mnogi u Beogradu oslovljavali ne protokolarno već prijateljski - Dima. Nesporno je jedno, da veliki broj Srba svaku Rogozinovu izjavu prihvata sa simpatijama dok kod drugih na Balkanu izaziva strah. Samo po sebi se nameće pitanje ko je Rogozin, čovek koji sebe naziva "Putinovim vojnikom". Dakle, čovekom koji ne solira nego obavlja zadatke poverene od ruskog predsednika. Ovaj čovek, ipak, ne spada u grupu Putinovih prijatelja i intimusa. Oni su uglavnom rodom iz Sankt Peterburga. Ipak, Rogozin jeste njegov čovek za najvažnije zadatka. Vladimir Putin nije slučajno odabrao Rogozina da rukovodi vojnoindustrijskim sektorom. Dmitrijev otac Oleg je sovjetski general koji je bio zadužen za razvoj nauke za vojnu indistriju. U Rusiji Rogozina zbog važne funkcije koju obavlja upoređuju sa Lavrentijem Berijom kome je Staljin svojevremeno dao zadatak da koordiniše pravljenje ne samo prve atomske bombe nego i celokupnog najubojitijeg sovjetskog naoružanja. Na početku ovog posla Rogozin se našao u nepovoljnom položaju jer je korupcija zahvatila i vojnoindustrijski sektor. I u nekada moćnim fabrikama raketa i aviona nicale su privatne firme, a neki rukovodioci pre svega su mislili o svom privatnom džepu. Nije tajna da su zbog mućki hapšeni rukovodioci raznih nivoa angažovanih na gradnji kosmodroma "Istočni". Smenjeno je mnogo rukovodilaca. Dmitrij je neprestano obilazio vojne fabrike i brodogradilišta i kontrolsao kako se realizuju vojni planovi sa kojima Rusija želi da uspostavi balans snaga sa Zapadom. Na strani SAD je novac dok Rusi imaju dovoljno pametnih, obrazovnih stručnjaka koji mogu da naprave mnogo brže rakete koje američki presretači ne bi mogli da stignu. U jednom od poslednjih intervjua Rogozin je kazao da Rusija radi na superteškoj raketi čije će se prvi stepen zvati "feniks" - Reč je o sasvim novoj tehnologiji koja će moći da podigne 150 tona. Inače, ta raketa će kasnije biti prvi stepen ruske superteške rakete - objasnio je Rogozin. A mnogo ranije u SSSR, Dmitrij je radio u Komitetu omladinskih organizacija. Posle raspada velike zemlje brzo se razočarao u Borisa Jeljcina i njegove najbliže saradnike. Navodno je odbio ponudu tadašnjeg ministra spoljnih poslova Andreja Kozirjeva da pređe u diplomate. Rogozin se angažovao u formiranju patriotskih organizacija i brzo je dobio simpatije oficira koji su bili ogorčeni ponašanjem Kremlja. Tako je 1993. sa svojim istomišljenicima organizovao Kongres ruskih opština koji se bavio zaštitom interesa ruskog stanovništva na teritoriji postsovjetskog prostora. Što se tiče odnosa sa Kremljom, Rogozin je prošao nekoliko faza, od podržavanja do sukoba pa do ponovnog vraćanja poverenja. NJegova partija "Rodina" je jedno vreme imala podršku Kremlja dok se borio protiv Zjuganovljevih komunista i dok se borio protiv oligarha koji su nasrtali na Putina. Kasnije je došao u nemilost, pa je jedno vreme čak i protestovao gladujući u Dumi, jer je donesena odluka o "monetarizaciji povlastica". "Rodina" je tražila ostavku ministra finansija Alekseja Kudrina, zatim ministra ekonomskog razvoja Germana Grefa i ministra zdravlja Mihaila Zurabova. Sukobljavao se i u Moskvi na gradskom nivou. U novembru 2005. pred izbore za skupštinu Moskve, na TV-u je emitovan predizborni spot u kome razgovaraju Dmitrij Rogozin i njegov istomišljenik, ekonomista Sergej Glazev. Poruka spota je bila "Očistimo Moskvu od smeća", a aluzija da se proteraju Kavkasci koji su se sve agresivnije ponašali u Moskvi ali i širom Rusije. Tadašnji gradonačelnik Moskve Juri Luškov ga je optužio za ksenofobiju i ekstremizam. Obrazovan i energičnan političar kao što je Rogozin, Putinu je zatrebao da reši pitanje tranzita za Kalinjingradsku oblast. Kasnije, imenovao ga je za ambasadora u NATO-u. Već u avgustu 2008. Rogozin je imao "vatreno krštenje" u NATO-u. Iste godine povodom krize u Gruziji, za govornicom skupštine NATO u Briselu Rogozin je bez dlake na jeziku gruzinskog predsednika Mihaila Sakašvilija nazvao ratnim zločincem i mrtav hladan je najavio rusku intervenciju. U Briselu je potom proveo tri godine od januara 2008. do 2011, da bi ga tadašnji predsednik Medvedev imenovao za zamenika za vojnoindustrijski kompleks. Dmitrij se rodio u Moskvi 21. decembra 1963. Na drugoj godini fakulteta se oženio vršnjakinjom koja je studirala filologiju Tatjanom, koja je takođe iz oficirske porodice. NJen otac Genadij Nikolajevič Serebrjakov je bio pukovnik sovjetske obaveštajne službe, a specijalnost mu je bila Amerika. Mladi bračni par je 1983. godine dobio sina Alekseja. Rani brak im nije smetao da budu odlični studenti koji su naučili po tri jezika. Zbog toga što se vrlo rano oženio, Dmitrij Rogozin je već sada trostruki deda. Posle izbijanja sukoba u Donbasu američki časopis za poslovne ljude "Forbs" nazvao je Rogozina "glavnim jastrebom ruske spoljne politike". Američka administracija ga optužuje da je on jedan od glavnih visokih ruskih rukovodilaca odgovornih za događaje u Donbasu. U proleće 2014. Amerikanci su Rogozina stavili na crnu listu, što je on doživeo kao svojevrsno priznanje. Sankcije ga nisu pogodile jer nikad nije imao novac, nekretnine i biznis na Zapadu.