Pravda

Čepurin je ocenio da je paradoksalno to što Beograd ovo ne shvata kao neprijateljsko ponašanje i to što SAD sa druge strane principijelno traži kažnjavanje krivaca za smrt braće Bitići, koji su bili pripadnici terorističke Oslobodilačke vojske Kosova. "Srbija bi, po mom mišljenju, mogla da sledi primer Amerikanaca i isto tako istrajno i diplomatski stane u odbranu legitimnih interesa svojih građana, što je sasvim normalno po međunarodnim normama. Ovde očigledno nisu dovoljna objašnjenja Amerikanaca u vezi sa `kolateralnom štetom`", rekao je Čepurin za "Sputnjik". Komentarišući najnovije izjave državnih zvaničnika Srbije o vojnoj neutralnosti, Čepurin je rekao da Rusija dosledno podržavala i podržavaće politiku neutralnosti Beograda. Napominjući da je osnova neutralnosti neučešće u dejstvima jednih protiv drugih, a danas je to umnogome balans između Istoka i Zapada, Čepurin je ukazao da oštro narušavanje balansa pretvara neutralnost u prazne reči. "Nacionalni interesi Srba se objektivno gledano nipošto ne poklapaju uvek sa interesima ovih ili onih zemalja, ovih ili onih blokova. Ako govorimo o susedima Srbije koji ulaze u NATO, ti interesi su katkad suprotni. To je činjenica. Zašto da Srbi služe nečijim interesima nauštrb svojih? Zašto da rade protiv Rusije s kojom nemaju nikakvih objektivnih nesuglasica? Zar zato da bi nekome ugodili?", upitao je ruski ambasador. Čepurin je ocenio da nema nikakvog ozbiljnog razloga da Srbija ne potpiše sporazum sa Rusijom o humanitarnom centru u Nišu. "Potpisivanje širokog sporazuma Srbije sa NATO-om je pre povod da se setimo dodatnog sporazuma o Rusko-srpskom humanitarnom centru, koji ima daleko više tehnički karakter, a čije se potpisivanje tako dugo odlaže iz meni nejasnih razloga. Kako shvatam, njega ima u vidu predsednik Tomislav Nikolić", rekao je Čepurin. On je istakao da je Centar u Nišu dosta skromna rusko-srpska humanitarna organizacija i da su njegova poređenja sa NATO-om, blago rečeno, na staklenim nogama. Čepurin kaže da je dodatni sporazum o Rusko-srpskom humanitarnom centru uslovljen osnovnim Sporazumom između vlada Rusije i Srbije o formiranju ovog centra od 25. aprila 2012. godine u kome se navodi da će strane dodatnim dokumentom dati Centru povlastice, privilegije i imunitet neophodan za osiguranje njegovog rada. "U ovom trenutku, nacrt sporazuma je potpuno spreman. Svako slovo je usaglašeno. Ne vidim nikakve ozbiljne razloge da ne bude potpisan. Pa i da bude potpisan u okviru posete (premijera Rusije) Dmitrija Medvedeva Srbiji", rekao je Čepurin. On je naveo da neusvajanje dodatnog sporazuma stvara problem za funkcionisanje Centra, jer je nastao pravni vakuum. "Na tehniku koju kupuje Rusija, a koja se šalje kao humanitarna pomoć, kao i na aktivnost Centra, u Srbiji se plaćaju carinske i poreske dažbine. To je čudna situacija. Vi nekom poklanjate vozilo, a vas za to onaj kome ga poklanjate još i oporezuje u svoju korist. Plaćaš za pravo da pomažeš", rekao je Čepurin. On je naveo da nisu donesene nikakve odluke u vezi sa imunitetom ruskih stručnjaka koji rade u Centru, a koje su neophodne za normalno funkcionisanje ustanove. "Javlja se problem sa statusom i imunitetom ruskih stručnjaka koji rade u Centru. NJih je, uzgred, znatno manje među službenicima. Sada ih je svega dvoje", ukazao je Čepurin.