Pravda

U srpskim gradovima nema protesta, ali u Pragu ne odustajete... - Dobro znam šta svaki Srbin oseća kada dođu ova dva dana i ne zameram im što nisu na ulicama. Mnogo muke obrušilo se na Srbe u prošlom veku, a patnje su "krunisane" događajima iz devedesetih. Vi svakog dana možete da organizujete sećanje na neki pogrom ili nesreću koju ste doživeli. U Češkoj smo solidarni s vama, jer smatramo da je 24. mart 1999. bio najveći korak ka rušenju stabilnosti evropske građevine u prošlom veku, a dan proglašenja nezavisnosti Kosova drugi, možda nepovratni korak u tom smeru. Za Čehe, Trg kralja Vaclava ima simboličko značenje... - Sve velike stvari, svi društveni preokreti u našoj istoriji, događali su se ili obeležavali na ovom mestu. Danas, zahvaljujući i našoj upornosti, Česi razumeju da je Evropa davanjem nezavisnosti Tačijevoj kvazidržavi Srbe izdala baš kao i Čehe 1938. godine. Češka je, ipak, 2008. priznala Kosovo... - Naš parlament je te 2008, posle velike rasprave, doneo rezoluciju prema kojoj Kosovo kao nezavisna država ne postoji i preporučio Vladi da se prema statusu srpske pokrajine odnosi u skladu s Rezulocijom SB UN 1244. Nažalost, Vlada tada nije poslušala "glas naroda", koji predstavljaju češki parlamentarci, već se na zasedanju u Teplicama, a na insistiranje tadašnjeg ministra spoljnih poslova Švancerberga, pridružila najmoćnijim evropskim zemljama koje su sponzorisale ovaj nelegalni čin. Postali smo, tako, saučesnici u prekrajanju Evrope, čega se stidim. - Da li je sada kasno za bilo kave proteste? - Mislim da nije. O državi Kosovo već je govorio izvestilac Evropskog parlamenta Dik Marti, a nadam se da će o tome biti reči i na suđenjima za trgovinu ljudskim organima u Hagu. Da ne pričamo o onome što znaju o današnjem Kosovu ljudi iz obaveštajnih zajednica Evrope i sveta. - Dopire li to do političara? - Mogu da posvedočim, posle nezvaničnih razgovora s kolegama poslanicima u parlamentu, da oni sve znaju o takozvanoj državi Kosovo, ali evropska i svetska politika se ne menjaju lako. Moramo da budemo uporni i vredni. - Imate i lični motiv da se borite za "srpsku stvar"? - Moja majka je Zora, rodom iz Nemenikuća na Kosmaju. Ona me je naučila srpski i tome šta Kosovo predstavlja za vaš, i delom moj, narod. Ne znam nijednog Srbina koji se pomirio sa tim da su mu oteli kolevku, i to pričam svima sa kojima sarađujem u političkom životu. Moj deda po majčinoj liniji bio je solunac sa spomenicom, koju držim na svom fejsbuk-profilu. U velikim ratovima prošlog veka Srbi su bili svetionici slobode. Nije da se hvalim, ali ja sam dao da se sašije zastava od 25 metara "Kosovo je Srbija" koja se vije na svim protestima u Češkoj. - Koliko često dolazite u Srbiju? - Ne onoliko koliko bih voleo. Bio sam u poslednje tri godine dva puta službeno u Beogradu, a jednom je premijer Vučić sa delegacijom došao u Prag. Radimo na dogovoru oko čeških investicija u Srbiju, i mogu da kažem da se sve što smo se s premijerom Vučićem dogovorili oko Resavice i izgradnje TA odvija bez ikakvog zastoja. Uskoro ćemo obradovati i javnost dveju zemalja. - Imali ste nedavno žestok radio duel s kolegom iz desničarske stranke TOP 09 oko angažmana Rusije? - Deo političke javnosti u Češkoj danas ponovo kuka na "ruskog medveda" i krive Putina za ekspanzionizam. Prebacuju mu aneksiju Krima, Donbasa... Ja sam samo podsetio na to ko je počeo. Amerika, NATO i EU su prvi složno otkinuli deo Srbije i tako srušili međunarodno pravo. Takođe, bio sam jasan da ne podržavam aneksiju Krima, ali mogu da je razumem kao ruski odgovor na "jugoslovenski scenario".