Pravda

Saopštenje o ovim događajima dobili smo od naših čitalaca, uznemirenih činjenicom da se srpska deca zloupotrebljavaju u političke svrhe. I odlučili smo da saznamo ko vrši "razmenu pisama". Ovom (za medije nepolitičkom) skupu prisustvovala je cela plejada diplomata, različitog ranga. Zanimljivo je da su organizatori Mađari, odnosno mađarska ambasada u Kijevu i mađarski konzulat u Ivano Frankovsku (Karpati, Zapadna Ukrajina) gde živi veliki broj mađarske populacije. Odmah posle Majdana Mađarska je podržala inicijativu za autonomiju Mađara u Zapadnoj Ukrajini, kao i Vojvodine u Srbiji, s tim što će ta autonomija biti još "eksplozivnija" od ove u Vojvodini. Mađarski faktor je "spojio događaje" na obe strane. Zanimljivo je da je ovom događaju u Novom Sadu prisustvovao i mađarski ambasador u Beogradu Atila Pinter. Više o tome kako Ukrajina želi mir govorio je novosadskoj deci ukrajinski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksandrovič, autor izveštaja o "Putinovoj agresiji na Ukrajinu", o kojoj je govorio na konferenciji Centra za evroatlantske studije (CEAS), koji je u organizaciji Ambasade SAD, Rokfeler fondacije i lokalnih pronatovskih lobista danas održan u Beogradu. Diplomata iz zemlje koju je "evrointegracija" dovela do raspada i rata govori odraslim o EU a deci o miru. Da nije tužno bilo bi smešno. Ali ono što je još interesantnije je da su baš u Ivano Frankovsk deca slala poruke podrške i želje za mir. Gde su tamo našli rat? Mala deca imaju pravo da ne znaju ali ukrajinske diplomate odlično znaju gde se vodi rat. To su DNR i LNR - bivši Istok Ukrajine. "Teroristi iz Donbasa" poznati su po tome da nisu ubili ni jedno ukrajinsko dete za razliku od ukrajinskih vojnika koji nemilosrdno bombarduju Donjeck i Lugansk. Ali želju za mirom, hlebom nasušnim i toplim domom nisu dobila deca iz Donbasa koja mesece provode u zagušljivim prostorijama i koja već sad mogu da prepoznaju zvuk granate. Nije dobio Vanja Voronov dečak iz Donjecka koji je izgubio obe noge, ruku i oči. Nije dobila ni porodica iz Gorlovke koja je od granate izgubila troje dece. Nad njihovom sudbinom plakala je cela Rusija ali ne i Ivano Frankovsk. I ni reči nije bilo o stotinama dece koju su pod vatrom iz Donbasa u Rusiju preneli volonteri. A zašto ova deca nisu imala pravo na alternativu? Zašto su poruke podrške morali da šalju baš u ovaj zapadni region iz koga su prvi krenuli na fašistički Majdan a posle i u rat na tadašnji istok Ukrajine a današnju Novorusiju. To je jedna oblast gde odrasli pevaju pesme kao što su "Ja sam Banderovac" i poziraju u uniformi hitlerovske Ukrajinske Ustaničke armije iz Drugog svetskog rata. O kakvom vekovnom "srpsko-ukrajinskom" prijateljstvu je ukrajinski ambasador govorio? Srbi nikad nisu bili ni sa fašistima niti u bilo kom savezu koji je ratovao protiv Rusije. To bi ambasador trebalo da zna. * A kako pevaju "jadna" deca kojima podršku pružaju srpski mališani, možete pogledati na snimku: www.youtube.com/watch

Pročitajte još:

• Ukrajinac je danas onaj koji je spaljivao ljude u Odesi i streljao decu u Gorlovki
• NIJE SAMO OD BOMBARDOVANJA: Evo kako je Srbija postala deponija radioaktivnog otpada
• LAZANSKI: Dajmo sad i Rusima u Nišu isti status kao NATO osoblju

Izvor: NJuz Front Srbija