Prvu bateriju raketnog sistema S-300 za protivvazdušnu odbranu Rusija će isporučiti Iranu za dva dana. Kako javlja "Sputnjik" pozivajući se na nezvanične izvore u Moskvi, projektili će biti predati kupcu u Astrahanu, gradu u južnoj Rusiji, odakle će preko Kaspijskog jezera biti prebačeni u Iran – trasom sličnoj onoj kojom su rakete s ruskih brodova u Kaspijskom jezeru krajem prošle godine proletele ka položajima Islamske države (ID) u Siriji.
Sudeći po izveštajima ruskih medija, ovom nabavkom će Teheran tek početi da preuzima oružje od Moskve, i to ne samo ostatak odavno ugovorenih baterija S-300, ukupno vrednih 900 miliona dolara. Ti planovi su već izazvali protest Stejt departmenta, koji ionako nerado gleda na bliskost Irana i Rusije, dve zemlje koje je Pentagon nedavno ponovo označio kao bezbednosni "izazov" po Ameriku i čije vojske pomažu sirijskog predsednika Bašara el Asada, kojem Vašington želi da vidi leđa. Iranski ministar odbrane Hosein Deghan, koji će u četvrtak biti u Astrahanu na primopredaji S-300, tokom prošlonedeljne posete Rusiji razgovarao je s domaćinima i o kupovini naoružanja vrednog osam milijardi dolara. Prema izvorima lista "Komersant", Iran prvenstveno želi modernizaciju vojne avio-flote koju već poseduje, lovaca "mig-29" i "suhoj 24MK". Teheran je takođe zainteresovan za borbene avione "su-30SM", javila je RIA Novosti, i ugovor za njih bi mogao biti potpisan do kraja godine. O planovima za nabavku "suhoja" još prošlog novembra je izvestila iranska agencija IRNA, navodeći izjavu predstavnika te ruske kompanije Ilje Tarasenka da je moguć ugovor o isporuci stotinu ratnih letelica. Da su razgovori Irana i Rusije o tome daleko odmakli, javljaju i američki mediji, poput "Nešenel interesta", spoljnopolitičkog časopisa bliskog tamošnjim konzervativcima. Svi ti napisi delovali su dovoljno ubedljivo Stejt departmentu, koji ocenjuje da bi prodaja ruskih lovaca Iranu predstavljala kršenje embarga koji su Ujedinjene nacije zavele Teheranu na nabavku izvesnih kategorija oružja, među kojima je i "su-30SM". Jedini način da se to izvede bez kršenja zabrane UN bio bi, naveli su u Stejt departmentu, da Iran prethodno dobije odobrenje Saveta bezbednosti. "Sve članice UN, naročito one poput Rusije, koje su ispregovarale tu rezoluciju (o embargu) kao deo sporazuma o nuklearnom programu (između Irana i šest svetskih sila), trebalo bi da su potpuno svesne ovih ograničenja... Ako su navodi medija tačni, o ovom pitanju ćemo razgovarati bilateralno s Rusijom i ostalim članicama Saveta bezbednosti UN", prenosi Rojters izjavu portparola Stejt departmenta Marka Tonera. I Izrael se pobunio čim je prošle godine čuo da će njegov neprijatelj Iran napokon dobiti ruske S-300, za koje su dve zemlje potpisale ugovor još 2007. godine. Pre nego što je sproveden u delo, i Moskva je, kao i UN, Amerika i Evropska unija, nametnula sankcije Teheranu zbog njegovog razvijanja nuklearnih kapaciteta, za koje se sumnjalo da nisu isključivo mirnodopski, namenjeni proizvodnji energije, a ne i sklapanju atomske bombe. Iran je zbog suspenzije ugovora tužio Rusije pred međunarodnim sudom i tražio odštetu od 4,2 milijarde dolara. Taj zahtev je povukao kada je ruski predsednik Vladimir Putin u aprilu prošle godine, u vreme kada je potpisivanje nuklearnog sporazuma s Iranom bilo na pomolu, ukinuo zabranu isporuke S-300. Sada Teheran već govori o nabavi savremenije verzije već zastarelog sistema S-300, to jest o kupovini njegove nove generacije S-400, o čemu je, prema navodima iranskog ministarstva spoljnih poslova koje prenosi Rojters, bilo reči i tokom vikenda, kada je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu došao u nenajavljenu posetu Iranu. Zahvaljujući ukidanju embarga, Iranu će privreda ojačati, što će mu omogućiti i veći uticaj na regionalne prilike, te utoliko i više nego dosad predstavlja dragocenog saveznika za Rusiju, koja je vojnom intervencijom u Siriji pokazala da želi "povratak" na Bliski istok. Odnosi Rusije i Irana nisu previše trpeli ni zbog toga što se Kremlj bio pridružio međunarodnom embargu. Moskva je za poziciju Teherana oko njegovog nuklearnog programa pokazivala mnogo više razumevanja od ostalih svetskih sila koje su učestvovale u pregovorima oko ograničenja tih kapaciteta. Vojna saradnja u Siriji preneta je i u Irak, gde je prošle godine uspostavljen koordinacioni centar te četiri zemlje za borbu protiv ID. Otprilike u isto vreme, ne čekajući ni ukidanje većine međunarodnih sankcija, do čega je najzad došlo u januaru ove godine, Putin je posetio Iran prvi put još od 2007. godine, stavljajući do znanja koliko mu je stalo do učvršćivanja odnosa s Teheranom, ma koliko to išlo na živce njihovim rivalima. Teren za tu posetu je utaban i kreditom od pet milijardi dolara koji je neposredno pre toga Rusija odobrila Iranu. Taj novac će, kako je objavljeno, poslužiti ne samo za isporuke oružja nego i za formiranje zajedničke banke dve zemlje, učešće Rusije i razvoju mirnodopskog nuklearnog programa Irana, saradnju oko nafte, gasa i saobraćaja. Moskva će, ako su tačni jesenašnji navodi "Sputnjika" o planovima vrednim 21 milijardu dolara, Iranu prodati i putničke avione i pomoći razvoj njegovog kosmičkog programa. Verovatno će i to pobuditi sumnje Zapada da bi, poput onoga što navodno pokušava Severna Koreja, Iran mogao kroz kosmički program raditi na proizvodnji dugometnih projektila sposobnih da ponesu i nuklearne bojeve glave.
Pročitajte još:TRGOVINA ORUŽJEM U PORASTU: Amerikanci najviše prodaju, Indijci kupujuTO JE ZA NJIH UZNEMIRUJUĆE: Britanci nezadovoljni zbog saradnje Kurda, Asada i Rusa
Izvor: Politika