Prema zvaničnoj istrazi, jedan od najpoznatijih srpskih pesnika, Branko Miljković preminuo je tako što je izvršio samoubistvo. Međutim, članovi njegove porodice i prijatelji nikada se nisu složili sa time tvrdeći da je Branko ubijen.
Bio je zimski dan bez snega. Vraćao sam se sa grupom pesnika sa Kalemegdana, kad je pesnik Aca Sekulić prišao i rekao: “Znate šta je bilo u Zagrebu? Obesio se Branko Miljković“. To je odjednom odjeknulo kao bomba, priča književnik Petar Pajić, Miljkovićev prijatelj. Prema zvaničnim nalazima istrage nadležnih u Zagrebu, književnik Branko Miljković preminuo je nakon što je izvršio samoubistvo u Ksaverskoj šumi. Poznati srpski pesnik i prevodilac pronađen je u noći između 11. i 12. februara 1961. godine obešen o drvo. Međutim, i tada a i godinama kasnije njegovi prijatelji i porodica sumnjali su u taj izveštaj tvrdeći da je Branko ubijen. – Znate li kako izgleda čovek skinut s opasača ili konopca? Možete to videti u svakom udžbeniku sudske medicine: oči izbuljene, jezik isplažen, natečen vrat s jasnim oznakama davljenja i to u vidu brazde. Nijednog od tih očiglednih simptoma nije bilo na našem Branku i zato sam u očajanju, poput svake ucveljene majke, izbezumljena povikala: “On je ubijen! Morate nam odati ubicu mog deteta!” Zapretili su mi da ćutim iz političkih razloga. I zato sam namerno, svetu na uvid, uzela sanduk sa staklenim prozorom naspram Brankove glave da svako može da se uveri da je imao neozleđen vrat – navodi njegova majka Marija u knjizi “Ubijeni pesnik” Koste Dimitrijevića. Brankovo telo pronađeno je u Jandrićevoj ulici, nadomak šume. U blizini drveta o koje je obešen nalazila se krčma. Mnogi navode da je iz nje u neko doba dopirala velika buka, ali to je bio takav deo Zagreba gde noću nije bilo bezbedno izlaziti. Miljković je nađen u klečećem položaju, a kako su kasnije naveli svedoci, a preneli Brankovi prijatelji, književnici, oko tela bilo je mnogo otisaka stopala u snegu. Tako su se, kažu, nalazili i tragovi po kojima je bilo očigledno da je telo pesnika dovučeno upravo iz obližnje krčme. Telo mu je bilo u modricama. Međutim, vlasti se nisu mnogo bavile istragom. Brzo je zaključeno da je reč o samoubistvu, a svedoci su suptilno primorani da o svemu što su videli ili čuli, ćute. – To je prosto bilo neverovatno. On je nađen kako kleči u toj šumici na mračnoj periferiji Zagreba, obešen svojim kaišom od pantalona o jednu grančicu, tanku kao dečja ruka. On je u to vreme imao 110 kilograma. Sama ta činjenica da je nađen kako kleči, ne znam koliko je to moguće… Obešen o grančici koja bi se slomila pod tim teretom…ne, on je tako namešten – priča Pajić o smrti svog prijatelja. Kako objašnjava, Brankova smrt se malo istraživala, a jedan od razloga bio je i to što je to bilo vreme građenja bratstva i jedinstva. Miljković je u to vreme konkurisao na tri mesta: u Radio Sarajevu, Podgorici i Radio Zagrebu. Primljen je svuda, ali je odabrao mesto kulturnog urednika Radio Zagreba, jer je u tom gradu imao prijatelje, pesnike sa kojima se družio. Branko je, priča Pajić, voleo da popije i da diskutuje. Bio je meraklija i imao je “mentalitet južnjaka srbo-turski”. – On je pisao filozofske pesme o smrti, ali je voleo život. Sve je sumnjivo oko njegove smrti. To što izaziva radoznalost, nikada nije ispitivano. Svi ti događaji nikada kasnije nisu ponovo istraženi, ali postoje verovatno i neki podaci koje mi ne znamo. NJegova rodbina i prijatelj Tasa Mladenović su išli u Zagreb da sve to ispitaju, ali zaustavilo se to istraživanje. Kada smo njegovoj majci izrazili saučešće ona je rekla: “Ja ga najbolje poznajem, on se nikad ne bi ubio” – zaključuje Petar Pajić. Jedna od pretpostavki o smrti Branka Miljkovića je i da je stradao jer se bavio istraživanjem porekla Josipa Broza po njegovom dijalektu. Navodno, neposredno posle rata Tito je veoma malo govorio srpski. Miljković je tvrdio da je Broz imao izmešan govor s asocijacijama na ruski, austrijski i nemački jezik. Takođe, navodi se da su ga ubili hrvatski nacionalisti jer im se rugao i pevao srpske pesme. Međutim, u prilog činjenici da je izvršio samoubistvo govorilo je pismo koje je pesnik poslao kritičaru Petru DŽadžiću govoreći o svojoj neizmernoj ljubavi prema jednoj ženi. Međutim, njegovi prijatelji tvrdili su da je pesnik to uradio namerno, kako bi DŽadžića doveo u zabludu. Takođe, navodno je i ranije pokušavao da izvrši samoubistvo, ali o tome postoje različite verzije. Prema jednoj od njih to se dogodilo u kafani “Prešernova klet”, gde su se često okupljali književnici. Ipak, zvaničan nalaz istrage nikada nije ponovo ispitan, a drvo o koje je obešen je odavno posečeno. Povremeno bi na tom mestu osvanuo poneki buket. “Umesto posečene vrbe”, navodi Kosta Dimitrijević, “likvidatori su stavili veću drvenu tablu s krupno napisanim rečima upozorenja: Zabranjeno za pse, Srbe i Cigane.” Branko Miljković sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
Pročitajte još:
Izvor: Telegraf
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano 
NEBOJŠA KRSTIĆ NAM SE VRATIO: Povodom knjige "U znaku neba i krsta" 
Nebojša Jevrić: Moler 
Slobodan Antonić: Uspon i pad srpskog bajdenizma 
AGENDA 47: Trampov plan za borbu protiv duboke države