Pravda

Ovo je, oslanjajući se na izvor u ruskoj vojnoj brodogradnji, prenela agencija TASS. Po informacijama ove ruske državne agencije, krstarica će biti opremljena i sa deset lansera 3S-14, koji mogu ispaljivati rakete "Oniks", "Kalibr" ili "Cirkon". Podaci koje je obavio TASS mogu se smatrati prvom zvaničnom najavom da se u Rusiji radi na stvaranju novih ofanzivnih sredstava sposobnih da razvijaju brzinu od 5-10 maha, tj. - 6,5 - 12,5 hiljada kilometara na sat. Pojava ove tehnologije – jedan je od globalnih izazova moderne avio i raketne industrije. U SAD se ovim bave u sklopu realizacie programa "Munjeviti globalni udar» (Prompt Global Strike (PGS)), koji će omogućiti američkoj vojsci da nanese precizne napade na bilo koji region i svetu u roku od 60 minuta od momenta donošenja odluke. U okviru PGS različite američke agencije razvijaju uporedo nekoliko obećavajućih projekata: X-43A (NASA), X-51A (Vazdušne snage), AHW (Kopnena vojska), ArcLight (DARPA, Mornarica), Falcon HTV-2 (DARPA, Vazdušne snage). NJihova realizacija, po mišljenju stručnjaka, omogućiće stvaranje hipersonične avionske, protivbrodske i protivkopnene rakete do 2018-2020. godine, a izviđački avion - do 2030. godine. U avgustu 2014. godine, Amerikanci su izveli prvo lansiranje. Raketa H-43A sa pligona Kodjak na Aljasci je trebalo da pogodi cilj na atolu Kvadžalejn. Dostigavši brzinu od oko 6,5 hiljada km/sat raketa je posle 7 sekundi izgorela u atmosferi. Ipak, Vašington je ovaj let nazvao uspešnim - raketa je dokazala sposobnost da dostigne potrebno ubrzanje. U Rusiji zvaničnih informacija o hipersoničnim istraživanjima do skoro praktično nije ni bilo. Pretprošle godine su korporacija "Taktičko raketno oružje", Ministarstvo odbrane i Ministarstvo industrije izvestili da su usaglasili program za razvijanje hipersonične raketne tehnologije. Za razvoj napredne tehnike izdvojene su 2 milijarde rubalja. Direktor korporacije Boris Obnosov je samo primetio da se prve hipersonične rakete vazdušnog baziranja u Rusiji mogu očekivati do 2020. godine, a masovni prelazak na hiperzvuk - 30-40-tih godina ovog veka. Zaostatak Rusije u ovoj sferi je bio prilično veliki. Još 1997. godine konstruktori Dubnenske "Raduge" prvi put su prikazali na avio-salonu MAKS sistem nove klase - hipersoničnu eksperimentalnu letilicu H-90. Ta raketa je imala domet do 3 hiljade kilometara. Nosila je dve bojeve glave sa individualnim navođenjem, koje su bile u stanju da pogode ciljeve na udaljenosti do 100 km od tačke razdvajanja. Nosač H-90 je trebalo da bude produžena verzija strateškog bombardera Tu-160M. Međutim, rad na raketi je obustavljen, a kasnije i potpuno zatvoren. Ovih dana o napretku postignutom u hipersoničnoj oblasti u više navrata su govorili menadžeri zajedničke rusko-indijske kompanije BrahMos Aerospace Limited. Uzimajući za osnovu rusku hipersoničnu raketu P-800 "Oniks"/"Jahont", kompanija je napravila indijsku sestru bliznakinju ove rakete - "BraMos". Predstavnik kompanije Pravin Patak je za moskovski list "Izvestija" izjavio da je u Indiji napravljena i testirana hipersonična "BraMos-2". Nije teško pretpostaviti da ako postoji indijska, onda sigurno postiji i ruska verzija takve rakete. - Mi smo već u stanju da ponovimo američki eksperiment, - ovako je na pitanje "Izvestija" da li Rusija ima odgovor na H-43A odgovorio generalni direktor Vojno-industrijske korporacije NPO Mašinogradnje iz Reutova– kompanije koja je razvila P-800 - Alekandar Leonov. O problemima rada na hipersoničnoj tehnologiji konstruktor je odbio da govori, ostavljajući prostor za zavereničke spekulacije. I zaista, ima razloga za spekulacije. Jer,15. decembra 2015. godine NPO Mašinogradnja, a odmah zatim i Ministarstvo odbrane su izvestili o neuspešnom testiranju nekakve rakete na poligonu u blizini Arhangelska. Po saopštenju vojske, letelica je skrenula sa kursa i udarila u privatnu kuću. Nije bilo žrtava. Ali žurba kojom je Ministarstvo odbrane održalo konferenciju za štampu, a predstavnici industrije obećali da će nadoknaditi pričinjenu materijalnu štetu, ukazuje na to, da je testirana nova - tajna raketa, o čijem postojanju javnost zasad ne treba da zna. Čini se da je izveštaj TASS o modernizaciji "Petra Velikog" stavio tačku na i. Hipersonična raketa "Cirkon" postoji, ispituje se, naravno - za se i koji brodovi će biti njeni nosači. "Izvestija" dodaju da bi se hipersonične rakete u okviru "modernizacije" mogle naći na celom nizu ruskih sistema naoružanja koji imaju nosač raketa "Oniks": kao što su obalski raketni kompleksi "Bastion", najnovije višenamenske nuklearne podmornice projekta 955 „Jasenj“. U okviru modernizacije P-800 planirano je da se instalira na udarnim nuklearnim podmornicama projekta 949 "Antej" i na još tri teške nuklearne raketne krstarice projekta 1144, kao zamena raketama "Granit". Kako kažu konstruktori, umesto jednog "Granita" u silos podmornice ili krstarice staju 3 "Oniksa". Na "Orlanu" i "Anteju" postoji ukupno po 24 lansera. U njima će biti raspoređene po 72 rakete. I na kraju. Prva krstarica projekta 1144 - "Admiral Nahimov" već je na dokovima Severodvinska gde očekuje modernizaciju svog naoružanja. Moguće je da će ipak ona biti prvi nosač hipersoničnih "Cirkona".

Pročitajte još:Ruski vojnik iznenadio Putina (VIDEO)TURCI RASKRINKANI: Transkript razgovora turske vojske sa džihadistima!SIRIJI PRETI RASPAD: Crni scenario ako borbe ne budu prestale u skorije vreme

Izvor: fakti.org