Saopštenje Moskve da će delovati u Siriji u koordinaciji sa nacionalnom vladom i njenim saveznicima protiv terorista onoliko koliko bude potrebno da se unište, zatvorilo je temu ograničenosti materijalnih i vremenskih resursa Rusije o kojoj su dugo vremena spekulisali svetski mediji. Piše: Jevgenij Satanovskij
U svakom slučaju, u dogledno vreme konflikt se neće završiti. Koordinirana antiruska kampanja evropskih i američkih političara, arapskih monarha, birokrata OUN-a i medija, zapadnih, arapskih i turskih, govori upravo o tome. Ruska vojna operacija koja je počela 30. septembra bila je neočekivana i za sponzore antiasadovske naoružane opozicije - Tursku, Saudijsku Arabiju i Katar, i za SAD, Francusku i Veliku Britaniju. Na arapske monarhe poseban utisak ostavilo je lansiranje krstarećih raketa sa brodova Kaspijske flotile nakon čega je usledila poseta naslednog princa i ujedno ministra vojnog Kraljevine Saudijske Arabije, Muhameda ben Salmana i emira Katara Tamima al-Tanija, čiji je cilj bio ispitivanje situacije. Čini se da su monarhije Zaliva priznale ulogu Moskve kao faktora za rešavanje sirijskog pitanja, iako to ne znači i njihovo odustajanje od namere da podele Siriju i svrgnu Asada. To se ne može reći i za Tursku. NJeno rukovodstvo u sirijskom konfliktu ima dva cilja: da na svojim granicama ne dozvoli da se pojavi kurdska država i da sever zemlje sa Alepom uključi u svoju zonu uticaja. Za to je Ankara već platila kvalitativnim pogoršanjem odnosa sa Moskvom posle obaranja aviona Su-24 krajem novembra. Rusko učešće omogućilo je sirijskoj armiji da preokrene ratnu situaciju. Rano je da se govori o radikalnoj promeni, ali je očigledna pozitivna dinamika. Tokom prve polovine prošle godine vladine trupe trpele su neprekidne poraze. U martu prošle godine su Asadovi protivnici zauzeli Idlib na severu zemlje i grad Bosraaš-Šam u provinciji Deraa. U aprilu je Damask ostao bez poslednjeg kontrolnog punkta (Nasib) na granici sa Jordanom. U maju je predat strateški važan DŽisr eš-Šugur. Situacija je počela da se menja tek od novembra. U januaru je Asadova armija zauzela Salmu i odbranila Latakiju i Šejh Miskin u provinciji Daraa, koji su držali buntovnici od kraja 2012. Do početka dejstava VKS RF, naglo se povećavala fragmentacija Sirije. Izdvajali su se regioni koji se ne potčinjavaju centralnoj vladi, kao što je „Islamska država“ sa centrom u Raki ili „Islamski emirat Idlib“. Od početka 2015. SAD su počele da sarađuju sa sirijskim demokratskim snagama u koje spadaju kurdske oružane formacije Partije demokratskog saveza (PYD - Partiya Yekîtiya Demokrat) Saliha Muslima, odredi hrišćana-Asirijaca i delovi bivše Sirijske oslobodilačke armije (FSA). Partija PYD koja deluje u Severnoj Siriji predstavlja ogranak Radničke partije Kurdistana (PKK - Partiya Karkerên Kurdistanê), koja se bori protiv turske armije i otvoreni je protivnik Erdogana. Efikasnost dejstava Kurda dokazana je u odbrani grada Kobana koji je pola godine bio u opsadi bojovnika ID. Asadova vlada kontroliše manje od polovine teritorije zemlje, ali na njoj živi 80% Sirijaca (ne računajući 6 miliona izbeglica koji su napustili Sirijsku Arapsku Republiku), budući da je on, za razliku od njegovih protivnika, uspeo da u zonama koje kontroliše sačuva funkcionisanje infrastrukture. Očigledno je smanjenje uticaja na sirijski konflikt Saudijske Arabije, nakon što je u martu prošle godine počela vojnu operaciju „Bura odlučnosti“ u Jemenu. Posle zauzimanja Adena krajem jula 2015, armija Er-Rijada i vojni kontingenti njenih saveznika našli su se u bezizlaznom položaju u toj zemlji. Indikator suštinskih promena u razvijanju konflikta bila je pogibija Zahrana Aluša, lidera grupacije DŽejš al-Islam krajem 2015. Tokom 2013-2014. on je bio jedan od pet najuticajnijih komandanata na terenu. Većina njih više nije među živima, a ostali su se povukli. Praksa pokazuje da se formacije bojovnika u Siriji u odsustvu harizmatičnih lidera osipaju ili gube svoje pozicije. Istovremeno se smanjuju saudijske nade na pregovore o Siriji: Aluš je od strane Rijada proglašavan za „umerenog“, „demokratskog“ lidera i zato je kraljevina u mnogo čemu računala upravo na njega. Na diplomatskom polju Turska se skoncentrisala na pokušaje da ne dozvoli da sirijski Kurdi postanu legitimni i punopravni učesnik pregovora u rešavanju sirijskog konflikta, što bi bilo početak nove faze konfrontacije Ankare sa Kurdima. U slučaju odustajanja Zapada od ideje o učestvovanju u stvaranju „zone bezbednosti“ u regionu od DŽarablusa do Azaza, za koju lobiraju Turci, pojačaće se opasnost od pojavljivanja kurdskog uporišta duž čitave sirijsko-turske granice. Armija Damaska izbacila je odrede Turkmena iz provincije Latakija. Te formacije na koje u turskim obaveštajnim službama posebno računaju, sada su skoncentrisane samo u toj zoni DŽarablus-Azaz. Prelazak sirijskih Kurda preko Eufrata značiće objavljivanje rata Turskoj, budući da će oni biti direktna pretnja logistici u toj zoni. Strahovanja turskog rukovodstva pojačavaju izveštaji nacionalne obaveštajne službe MIT, koja javlja da se kod kurdskih odreda PYD pojavio veliki broj protivoklopnih sistema RPG-7 ruske proizvodnje. Prema podacima te službe, uskoro se može očekivati da se kod sirijskih Kurda pojave i protivoklopni sistemi „Kornet“. Podsetimo: u periodu odbrane enklave Kobana od ID - iransko oružje ruske proizvodnje dostavljano je američkim transportnim avionima u značajnim količinama. Za Tursku, situaciju komplikuje i igra Sjedinjenih Država na dva fronta. One vode pregovore sa Ankarom o uzajamnom delovanju avijacije uključujući i ideju načelnika centralne komande RV SAD, generala Čarlsa Brauna, o korišćenju baze u Dijarbakiru. Očekuje se da će sekretar za unutrašnju bezbednost SAD, DŽ. DŽonson posetiti Tursku 29. februara sa namerom da se razmotre pitanja tehničke podrške za jačanje i obezbeđivanje granice sa Sirijom. Sa druge strane, nastavljaju se kontakti Amerikanaca sa sirijskim Kurdima, kao i upućivanje više od 300 specijalaca u oblasti koje kontroliše PYD radi davanja konsultacija i izvođenja radova na proširivanju pista u Haseku da bi mogli da sleću transportni avioni „Herkules“. Roba i naoružanje obezbeđuju pripreme za zauzimanje glavnog grada Islamske države - Rake. Za sada operaciju usporava stav Ankare i nedovoljna opremljenost vojske. SAD požuruju saveznike jer Rusija navodno pojačava kontakte sa kurdskim odredima Partije demokratskog saveza. Održano je nekoliko sastanaka između njihovih komandanata i ruskih oficira, potvrđuju izvori Pentagona. Ove vesti nisu ohrabrujuće za Anakaru. Kopnena operacija, koja je razmatrana u turskom rukovodstvu, rizikuje da pretrpi gubitke u teškoj tehnici u slučaju sukoba sa kurdskim odredima u regionu strateškog grada DŽarablus. Grad se nalazi pod kontrolom sledbenika Islamske države. Predaja grada za islamiste će značiti gubitak značajnog kanala za dobijanje materijalno-tehničke podrške iz Turske, a za Ankaru, sužavanje varijanti za dalje postupke. Amerikanci su se našli u komplikovanoj situaciji. Sa jedne strane oni su dužni da ne dozvole zbližavanje Kurda i Rusije, sa druge - otvaranje kanala za saradnju i koordinaciju sa PYD bremenito je naglim pogoršanjem odnosa sa Turskom. Kao svoju prednost Vašington smatra ulogu posrednika u odnosima između Ankare i Moskve. Poznato je da turski vojni predstavnici mole Sjedinjene Države da pomognu u obnavljanju odnosa sa ruskom stranom. Sprovođenje kopnene operacije bez primene avijacije turski Generalni štab smatra za avanturu. Prema tome, Ankari preostaje da insistira na principu neučestvovanja Kurda u pregovaračkom procesu, što malo menja stvar u njihovom jačanju na turskim granicama i nastajanju kurdskog „tampona bezbednosti“. Ispostavlja se da je nesumnjivi gubitnik Islamska država. U bilo kom scenariju ona će se naći pod jakim pritiskom od strane svih učesnika konflikta. Ofanziva na pozicije ID odvija se iz nekoliko pravaca. Sa istoka na zapad u pravcu Manbidža napreduju Kurdi koji su ponegde već prešli Eufrat. Sirijske vladine snage napreduju uz podršku VKS prema Al-Babu sa juga. Sa zapada ID potiskuju proturske ustaničke grupe koje nastoje da idu duž granice, što navodi na pomisao: njihov realni zadatak je u tome da ostvare kontrolu nad nizom njenih deonica. Istovremeno sirijske trupe su u ofanzivi na jugu - u provincijama Kunejtra i Deraa. Prema tome, od početka godine Asadova armija ozbiljno je proširila zonu svojih dejstava, što po oceni Amerikanaca, i ugrožava „mirni proces“.
Pročitate još:
Izvor: fakti.org