Pravda

U Srbiji je trenutno na snazi potpuna zabrana proizvodnje i prometa GMO što će, po svemu sudeći, morati da se promeni zbog kandidature za članstvo u STO i EU. Štaviše, članstvo u Svetskoj trgovinskoj ogranizaciji je uslov za zatvaranje još neotvorenog Poglavlja 30 u pregovorima sa EU. A trenutno, jedna od najvećih prepreka za ulazak u STO je generalna zabrane proizvodnje i prometa genetski modifikovanih proizvoda, jer STO ne dozvoljava opšte zabrane, već zabrana svakog proizvoda mora biti posebno tretirana. Da li se pred nas postavlja pitanje "EU ili zdravlje", odgovara dr Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista i penzionisani profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. "Nadam se da ne, ali takođe se nadam da do izmena zakona neće doći. Zdravlje budućih naraštaja građana Srbije bi trebalo da bude briga iznad svih drugih briga, ako nam već nije važna ekonomija i ekologija naše zemlje", decidiran je prof. Ševarlić. Iz EU nas uveravaju da strah od usklađivanja srpskog Zakona o GMO sa EU nije opravdan jer, kako kaže šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Beogradu Frejk Janmat, "evropski propisi nude visok nivo zaštite". "Možda negde u Evropi", kaže Ševarlić, "ali primena propisa i kontrola nam ovde nije jača strana. Kada smo imali liberalniji zakon od postojećeg, imali smo ogromne probleme sa GMO a i sada, sa potpunom zabranom uzgoja, imamo 'divlje' zasade. A ekonomska pošast koju sobom donosi GM seme, je posebna priča", upozorava agrarni stručnjak. "Da li bi se ljudi vozili avionima za koje bi stručnjaci rekli da zapravo ne znaju kako radi dve trećine sklopova? A upravo takvo je savremeno znanje o tajnama genetike, bar kako kažu neki iskreni genetičari", kaže Ševarlić, pozivajući se na izjave svog kolege Miodraga Dimitrijevića, genetičara i profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu o nepotpunom znanju nauke o ovom pitanju. Dimitrijevića domaća javnost zna kao nekog ko nema sumnju u to da genetski modifikovane (GM) namirnice izazivaju sterilitet, da su kancerogene, izazivaju srčane probleme... Te promene se ne događaju odmah već nastaju kroz određeni vremenski period. "O navodnoj bezbednosti za ljudsku upotrebu genetski modifikovanih organizama dovoljno je reći da sva ispitivanja koja sprovode kompanije, proizvođači GMO semena, traju do 90 dana. To je prekratak period da se uvide neželjeni efekti i naučno istraživanje bi moralo da traje najmanje dve godine", kaže Ševarlić. Upravo toliko su GM proizvode na pacovima testirali naučnici u Francuskoj. Rezultat istraživanja je da su životinje obolele od kancera bubrega i jetre, ili imaju teška oboljenja pluća, poremećaje u genima... Rusija je zbog te studije zabranila uvoz GM kukuruza. Za one koji smatraju da "štetnost još nije dokazana" postojali su kontraargumenti i ranije, i to naučni. Od mnogih istraživanjaizdvaja se ono DŽefrija Smita, osnivača Instituta za odgovornu tehnologiju iz SAD, koji je sproveo studiju u saradnji sa više od trideset naučnika, i u čijem zaključku tvrdi da da postoji 65 naučno dokazanih zdravstvenih rizika od genetski modifikovane hrane. Studija je pretočena u knjigu "Seme obmane". Ono što ni najveći zagovornici GMO proizvodnje ne mogu da prećute je upotreba kancerogenog herbicida "glifosat" (“total”, “glifosav”), kojim se tretiraju GM biljke, a koji je 2014. Svetska zdravstvena organizacija konačno prepoznala kao kancerogen. GM biljke su na njega otporne, ali je on smrt za sav ostali biljni svet u okolini ­i željeni i neželjeni. Takođe, pošast se onda prenosi na ptice, pčele, sitne životinje... i ceo ekološki sistem je u opasnosti. "Nemojte nikada zaboraviti dve stvari ­ prva je da su tehnologije pesticida i herbicida preuzete iz tehnologije bojnih otrova iz Prvog i Drugog svetskog rata. To je ista ideja, totalnog uništenja. Druga stvar je da se zapitate da li je za epidemiju bolesti ludih krava iko ikada odgovarao. Ili, za razne 'bezbedne' poljoprivredne preparate ili čak ljudske lekove, koji su naknadno povučeni iz prodaje kao štetni i nikom ništa", upozorava Ševarlić. Zagovornici GMO, i genetskog inženjeringa uopšte, ističu smanjenje upotrebe hemijskih sredstava i do 40 odsto u borbi protiv insekata i korova, a time i "nesumnjivi doprinos GMO smanjenju zagađenja životne sredine". Oni ističu da je "oplemenjivanje biljaka" staro koliko i poljoprivreda, više od deset hiljada godina, i zahvaljujući njemu su stvoreni bundeva, krompir, šećerna repa... Broj transgenih biljaka se danas uvećao na više od 50, od kukuruza, soje i pamuka, do uljane repice i krompira. Neke transgene biljke mogu imati vrednost i kao vakcina, a u semenu biljaka sintetišu se, recimo, hormoni rasta. Tradicionalna metoda kalemljenja ili ukrštanja vrsta može, recimo, da ukrsti dve rase svinje pa dobije mesnatiju ili bržerastuću, ali ne može da ukrsti svinju i pauka. Genetski inženjering može. Tako se dosad došlo do toga da imamo ljudskim genom modifikovan kukuruz, šećernu trsku i pirinač, zatim kukuruz modifikovan genom meduze i hepatitisa, duvan modifikovan genom zelene salate... GMO entuzijasti i biotehnološke kompanije tvrde i da GMO poljoprivredne sorte na manjoj površini daju više prinosa, da je prinos otporan na vaši, buđ, larve insekata, sušu... "Zadržimo se, za primer, samo na tvrdnjama o prinosu i suši. Već mi u Srbiji imamo prinose neGM soje od 3,3 t/ha a prosek GMO soje je 2,6 t/ha. A pritom oni koji rade sa GMO plaćaju seme za svaku novu sezonu. Proizvođači u SAD imaju inspektore, koji proveravaju da li se nešto ostavilo za seme i potom sudski gone farmere. Drugo, 2012. su osiguravajuće kuće morale da isplate 30 milijardi dolara direktne štete zbog suše u SAD, od koje bi proizvođači GMO trebalo da budu zaštićeni", kaže Ševarlić. Profesor Ševarlić pitanju bezbednosti i zdravosti GMO proizvoda prilazi i sa jednog "prizemnog" aspekta ­ pitanja "reklamiranja", odnosno označavanja GM proizvoda. "Ako je takva hrana zaista bezbedna i zdrava, kao što se tvrdi, zašto se na sva zvona ne reklamira upravo tako, sa etiketom 'GMO hrana', umesto što se, kao u SAD, zabranjuje označavanje?", kaže Ševarlić. Za razliku od SAD i drugih zapadnih zemalja, EU propisi ne zabranjuju obeležavanje hrane kao "Ne­GMO". Štaviše, oznaku "GMO" mora da u EU nosi svaki proizvod za ljudsku ili stočnu ishranu koji jeste, sadrži ili je napravljen od GMO u iznosu ne manjem od 0,9%. Neke od zemalja imaju usvojene i posebne oznake za "GM­fri" hranu. Jedna od njih je Austrija, gde je "GM(O)­fri" obeležavanje zastupljeno na čak 1.800 od 2.000 proizvoda u pojedinim oblastima hrane (mleko i jaja 100% proizvoda, kokošije meso 95%, sokovi, organski proizvodi i slično 35%...) Na 2.300 proizvoda (mleko, mlečni proizvod, jaja, hleb, pekarski proizvodi, sojini proizvodi, žitarice i bezalkoholna pića) stoji oznaka ARGE "ohne gentechnik" (bez primene genetske tehnike). Zbog potrošača koji su veoma svesni pitanja GMO, svaka treća farma proizvodi ne­GMO proizvode, a trgovački lanci poput Hofera i Spara, vole da ih vide na svojim policama. Pristanak na gajenje GM poljoprivrednih kultura nosi i ekonomske pluseve i minuse, ne samo za farmere, već i za celu državu. Gajenje GM soje je za seljaka oko 30 odsto jeftinije, jer zahteva manju zaštitu, ali država je na gubitku, kaže Miladin Ševarlić, i zbog toga ne bi trebalo gledati samo "koliki je moj deo". "Ako Srbija nabavi GM seme samo za soju i kukuruz, godišnje mora da izdvoji oko 530 miliona dolara, i pritom izgubi 100 dolara po toni na soji i 10 dolara na kukuruzu na razlici u ceni između tako dobijenog GMO proizvoda i konvencionalnih koje sada proizvodimo. To je dva puta više nego što je celokupan agrarni budžet Srbije koji ide na sve vrste subvencija i podsticaja. Tu je i pitanje domaće semenarske industrije, itd.", kaže Ševarlić. A konvencionalna proizvodnja se isplati, potvrđuju za MONDO iz Viktorija grupe, čije su kompanije u 2014. godini su bili najveći neto izvoznik prerađenih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji (Sojaprotein neto 61 mil €, Viktoriaoil 49 mil €). Fabrika Sojaprotein, u okviru Viktorija grupe, prerađuje isključivo NON GMO soju i upravo je zbog toga, kažu, u kontinuitetu susreću sa rastućom tražnjom za njihovim proizvodima. Izvoze u 40 zemalja širom sveta, ali 80% izvoza čini tržište EU. "Konkurentsku prednost ostvarujemo time što smo na svetskom nivou jedan od retkih prerađivača isključivo NON GMO soje sa bogatim i diverzifikovanim asortimanom i za ljudsku i za životinjsku ishranu. Generalno, domaći proizvođači i prerađivači mogu na svetskom tržištu biti konkurentni jedino sa NON GMO poljoprivrednim proizvodima. Ova vrsta proizvodnje, uz orijentaciju na kvalitet, jeste jedini put za poljoprivredu Srbije ako imamo u vidu veličinu naše zemlje i performanse agrobiznis sektora", kažu iz Viktorija grupe. A ni Srbija ni Viktorija grupa nisu jedine koje u non­GM soji vide svoju svetlu budućnost. Već 14 zemalja duž Dunava je potpisalo "Dunav soja Deklaraciju", čiji je cilj da se bolje koriste domaći resursi i umanji zavisnost od uvezene GMO soje. "To što vi imate niko drugi u Evropi nema – jedino Srbija ima kompletan lanac za proizvodnju soje i jedino ona proizvodi dovoljno soje za svoje potrebe. Ali, šta će biti u budućnosti sa tom proizvodnjom? Iako su u pitanju male količine, Srbija već sada uvozi meso nekontrolisanog porekla na prisustvo GMO. Šta možete? Možete da označite proizvode i ojačate genetski nemodifikovane, lokalne proizvode. Recimo, meso iz Srbije, koje je jako dobro. Ako to meso povežemo sa non GMO sojom, ako na njemu bude pisalo 'hranjeno sojom kontrolisanog kvaliteta' – dobili smo jak brend", objasnio je Matijas Kroen, predsednik udruženja Dunav soja na prošlogodišnjem skupu "Budućnost proizvodnje soje u Srbiji ­- značaj označavanja GM fri proizvoda i izazovi otvorenog tržišta". Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su, ubedljivom većinom, u januaru 2015. zakon koji omogućava zemljama članicama EU da ograniče ili potpuno zabrane gajenje genetski modifikovanih useva (GMO) na svojoj teritoriji. Da bi zabranile uzgoj GM zemlje članice ne moraju da navode bezbednosne razloge, kako je bilo propisano pre zakonskih izmena. U obrazloženju se mogu pozivati na ciljeve ekoloških i poljoprivrednih politika, kao i na zahteve planiranja gradova i sela, socioekonomski uticaj, korišćenje zemljišta, izbegavanje prisustva GM u drugim proizvodima, navodi se u izveštaju Evropskog parlamenta. Zabrana se može uvesti nakon procene da bi u zemlji moglo da dođe do ugrožavanja prirodne okoline, za razliku od pređašnje obaveze da se nepobitno dokaže da usevi predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ili životinja. To je ujedno i tačka na četvorogodišnju debatu o prednostima i manama GMO, tokom koje su se žestoko sukobljavali pristalice i protivnici genetskog inženjeringa. Promet je i dalje dozvoljen za proizvode za koje se utvrdi da su bezbedni, i uz jasno označavanje, ali zemlje članice mogu da zabrane uzgoj na svojoj teritoriji, što je do sada učinilo 19 zemalja. Protiv GMO su Austrija, Belgija, Britanija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska i Slovenija. Na veliko evroazijsko tržište, Rusiju, takođe ne može Monsantov kukuruz NK603, nakon francuske studije o štetnosti GMO. U EU se gaji samo jedan GMO proizvod, kukuruz kompanije Monsanto ­ MON 810. Odobren je 1998. godine, a uzgaja se u pet zemalja na 150.000 hektara (1,5% površine pod kukuruzom u EU), od čega je u Španiji 137.000 ha, kažu zvanični podaci EU. U 2010. se gajio i paradajz "amflora", ali više nije dozvoljen u EU. Trenutno ima osam prijava za GMO uzgoj u EU, među kojima je i obnova dozvole za MON 810. Polovina ima pozitivno mišljenje nadležne agencije EFSA (European Food Safety Authority), polovina ga čeka. Evropska komisija (EK) odobrila je u martu 2010. godine uzgajanje genetski modifikovanog krompira, nemačke kompanije BASF. Komisija ističe da će se GM krompir uzgajati samo za industrijske potrebe i biće uključen u stočnu hranu. Osim pozitivne odluke kad je reč o krompiru, EK je dala i dozvolu da se u Evropi prodaju tri vrste transgenetskog kukuruza, ali njihova proizvodnja nije dozvoljena. Za razliku od gajenja, GMO je slobodan za prodaju i u EU, jer tako nalažu pravila STO. Jedina odbrana na tom polju je mogućnost da se postave ograničenja i istaknu upozorenja potrošačima da proizvod sadrži GMO. Pored EU, obeležavanje genetski modifikovanih proizvoda uvode i u Japanu, Australiji, Novom Zelandu, Koreji, Švajcarskoj, Norveškoj, Islandu... Ali, postoji tu jedno veliko ali, zabrane i izuzeci od proizvodnje GMO u EU neće zaštititi njene stanovnike, kao što tvrde evropske birokrate. Zemlje EU uvoze male količine GMO hrane za ljude, ali zato znatne količine hrane za životinje koje jedu ljudi. Statistika EU kaže da je godišnje potrebno stočne hrane koja odgovara količini većoj od 36 miliona tona soje. Sama EU proizvode samo 1,4 miliona tona, tako da je uvozno veoma zavisna i to od zemalja koje proizvode GMO soju i do 100 odsto (Argentina 100%, Brazil 89%, SAD 93%, Paragvaj 95%). Za one koji misle da ih se sve ovo ne tiče jer "ne jedu soju" pomenućemo još neke podatke iz već navedene, a "GMO svesne", Austrije. Iako imaju na hiljade Non­GMO proizvoda, čak ni Austrijanci nemaju široko dostupno meso za koje bi se moglo reći da nije GM "kontaminirano". GM­fri govedine nema uopšte, dok se svinjetina stidljivo pojavljuje od 2011. godine. Takvo meso se može naći u Bila marketima po ceni za 50 centi po kilogramu većoj od "obične". Pored toga, soja brzo prođe svoj put od sirovine do derivata koji se nalaze u velikom broju proizvoda koje konzumiramo ­ čak u nekima za koje ne bismo ni posumnjali - od hleba preko konzervirane tunjevine, čokolada, bombona, do viršli i ostalih mesnih prerađevina, osvežavajućih napitaka, i, na kraju, i dečje hrane, lekova... Ono što je još opasnije kada je genetsko modifikovanje u pitanju, jeste pitanje genetski modifikovanih ljudi. Velika Britanija izdala je početkom godine prvu dozvolu za genetičko modifikovanje ljudskih embriona radi istraživanja o neplodnosti i pobačajima. Licenca je odobrena doktorki Keti Nijakan, sa Instituta Frensis Krik, da obnovi svoja laboratorijska istraživanja, uključujući izmenu gena embriona, saopštila je nadležna britanska agencija HFEA, uz napomenu da je i u ovom, kao i u svim ostalim istraživanjima u kojima se koriste embrioni zabranjeno da se oni unose u žene u okviru tretmana. Ovi embrioni neće postati deca, pošto moraju biti uništeni u roku od 14 dana i mogu se koristiti samo za osnovna istraživanja. Slična istraživanja obavljaju se u Kini.

Pročitajte još:VAKCINA MORA: Roditeljima koji ne vakcinišu decu kazna do 150 hiljada dinara!BORBA ZA PRAVDU U SRBIJI: Braća pokušavaju da spreče iseljenje iz porodične kuće (VIDEO)

Izvor: Mondo