Pravda

Posledice bi, tvrdi, mogle biti nesagledive. Izlazak Češke iz članstva u Evropskoj uniji, mogao bi dovesti do srozavanja ekonomije i bezbednosti te povratka pod rusku sferu uticaja - što bi bila, dodaje, "apsolutna negacija razvoja događaja nakon 1989. godine". Ne upozorava on bez razloga. Naime, uprkos činjenici da Češka od ulaska u EU 2004. izvlači masni novac iz evropskih razvojnih fondova, njena javnost ima jedno od najnegativnijih mišljenja o Evropskoj uniji. Migrantska kriza, odnosno briselski plan izbegličkih kvota, nimalo nije pomogla: 3/5 Čeha nezadovoljno je članstvom u EU, a njih čak 62 posto, prema istraživanju agencije STEM iz oktobra 2015., tvrdi da bi glasalo protiv ostanka u Evropskoj uniji. Brekit bi euroskepticima dao krila, dodaje Tomaš Prouza, češki državni sekretar za EU ​​pitanja i jedan od glavnih premijerovih saveznika. - Dosad su izlazak iz EU u Češkoj predlagale samo rubne stranke s minimalnom javnom podrškom. No, ako dođe do Brekita, i strankama poput Građanske platforme i komunista postalo bi privlačno predlagati Czekit - objašnjava Prouza. Upravo to o čemu pričaju Česi brine i sam Brisel.

Pandorina kutija

Brekit bi, pribojavaju se čelni ljudi 28-članog bloka, mogao dodatno ojačati euroskeptike te, zavisno o medijima koje pratite, otvoriti Pandorinu kutiju ili prouzrokovati domino-efekat koji bi, u najcrnjem scenariju, doveo do raspada evropskog projekta, odnosno cepkanja Evropske unije, bez obzira da li u smislu "regionalizacije", povratka "jezgri", to jest inicijalnoj šestorki, ili opcije ne samo dve, nego više brzina. Kako god, radilo bi se o kraju ideje o idiličnoj, ujedinjenoj i složnoj federaliziranoj državi Evropskoj uniji. Najgore od svega, Brekit je samo tačka na i. Evropska unija već je neko vreme u previranjima. Sve je počelo sa Grčkom, odnosno krizom evra i pretnjama Grekit, da bi se zatim kriza naknadno produbila s neviđenim prilivom izbeglica i migranata. Raskol je predvodila, i u smislu migrantske krize još uvek to radi, Višegradska grupa čije su članice Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka. Ona pokazuje izuzetan otpor prema odlukama Brisela, prvenstveno onoj o obaveznim migrantskim kvotama.

Hod po ivici

Na primer, mađarski premijer Viktor Orban juče je najavio da će Mađarska održati referendum o obaveznim migrantskim kvotama. Nije rekao datum, ali već i ovo je dovoljno. Otpor je pokazan, i nije prvi put. Dakle, britanski hod po ivici - predvođen premijerom Dejvidom Kameronom koji je prošle nedelje teškom mukom ispregovarali nove uslove britanskog članstva, a sad, uoči referenduma 23 jun, na samom Otoku kreće u kampanju za ostanak u EU - samo dodatno nagriza narušenu evropsku slogu i poverenje što među samim državama, što u zajedničku budućnost. Brisel se boji ambicioznih vođa kojima bi moglo pasti na pamet da pokušaju izvući ustupke i za sebe, a muči ga i Poljska (na čelu sa novom vladom i njenim spornim zakonima). Francuski predsednik Fransoa Oland iz EU bi izbacio države na čije čelo dođe desničarska vlada. - Državu se može suspendovati iz Evropske unije. Evropa ima zakonske alate, u člancima sporazuma, kako bi sprečila državu da krši demokratske principe. Kada je na kocki sloboda medija, kada su ugroženi Ustav ili ljudska prava, Evropa ne može biti sigurnosna mreža. Mora uspostaviti procedure kojima će suspendovati takve zemlje - rekao je Oland koji se bori za život u francuskoj političkoj bari u kojoj, pak, vreba desničarski Nacionalni front. - Ako izađete, idemo za vama - poručio je Nacionalni front čijoj je šefici Marine Le Pen francuski izlazak iz EU, Frekit, svako malo na ustima. EU, čini se, nikad nije bila više podeljena. I manje privlačna. Upravo je to Briselu, i to iz Londona, naručio srpski premijer Aleksandar Vučić. Ulazak u EU, rekao je, nije više onaj isti veliki san kao nekada. - Da, želimo se priključiti, ali EU kojoj svi mi težimo izgubila je svoju magičnu moć - rekao im je Vučić.

Nikad skeptičniji

- Kada vidite da u Britaniji najmanje 50 posto ljudi kaže da žele da odu iz EU, to utiče na javnost - tvrdi Vučić. No, što tačno javnost u Britaniji misli, teško je dokučiti. Poslednja anketa, objavljena juče, govori o 51-postotnoj podršci ostanku. Bitke se vode svakodnevno - podrška izlasku porasla je kad se javio osebujni londonski gradonačelnik Boris Johnson i rekao da je za izlazak iz EU, da bi zatim, nakon što je funta u ponedeljak doživela najveći pad od 2009., u prednost došao suprotan tabor. Možda je, oko referenduma 23 jun, najbolje držati se istraživanja sprovedenog juli-novembar 2015., koje tvrdi iduće: Britanija nikada nije bila skepticniji prema EU, ali ta skepsa za većinu ljudi ipak možda neće biti dovoljan razlog za odlazak. Pritom samo 24 posto Britanaca misli da će Otoku ekonomski biti bolje ako bude samostalan.

Pročitajte još:Lavrov: Nema plana B za Siriju, niti će ga bitiJezivo: Islamska država uvela novu brutalnu metodu kažnjavanja žena

Izvor: jutarnji.hr