Pravda

U ovom članku nema dovoljno mesta da se opširno opiše šteta koju je nanela pogrešna politika prema Siriji. Ali možemo navesti pogoršanje odnosa sa sa Iranom, Irakom, Rusijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskom unijom i NATO-om odjednom. Ako Erdoganov režim ne prizna potpuni neuspeh svoje politike u Siriji i odbije da napravi oštar zaokret, bojim se da će cena koju će Turska platiti biti veća, a gubici će postati nepovratni. Čak i ako posmatramo samo loše stanje u tursko-ruskih odnosa, možemo videti razorne posledice za nacionalne interese Turske. Zahvaljujući loše proračunatoj politici, Rusija je već došla do ogromnih geostrateških mogućnosti, koje nije bila u prilici da postigne vekovima. Rusija se oslanja na legitimne izgovore, za koje se lako mogu naći opravdanja u međunarodnom pravu, i može se služiti opravdanom mržnjom međunarodne zajednice prema Islamskoj državi Iraka i Levanta (ISIL). Tako je došla u mogućnost da u vojnom i političkom smislu prodre u Siriju, zemlju koja ima 910 kilometara granice sa Turskom. Na ovaj način, Rusija je stvorila jednu vrstu uticajne sfere u istočnoj regiji Mediterana, koju je vekovima želela. Do nedavno, Turska je uživa izuzetno dobre odnose sa Rusijom, do nivoa održavanja zajedničkih sastanaka kabineta i međusobnog ukidanja viza. Ali politički, komercijalni i ekonomski odnosi između dve zemlje danas naglo opadaju. U jednom trenutku je razmena dostigla nivo od 32 milijardi dolara godišnje, ali bi sada svaki napredak tursko-ruskih ekonomskih veza bio iznenađenje. Isto tako, velika poseta ruskih turista je već daleka uspomena. Politička, ekonomska, vojna i strateška cena koju je Turska platila nije ograničena samo na ovo. Pošto je Turska oborila ruski ratni avion u novembru prošle godine, pozivajući se na povredu vazdušnog prostora koja je trajala 17 sekundi, Ankara je pod vojnom opsadom Rusije. Osim toga, u znak odmazde za oboreni avion, Rusija pokušava da uvuče Tursku u sukob. Proučavajuću ovu sliku, možemo zaključiti sledeće: Rusija se utvrdila u Siriji i spremna je za sve vrste potencijalnih sukoba, u velikoj meri koristeći mogućnosti stvorene pogrešnom politikom Erdoganovog režima. Nema naznaka da će vojno prisustvo Rusije u Siriji biti privremeno. Ovim potezom, Rusija je predvidela sve vrste potencijalnih reakcija iz Turske. Moglo bi se reći da čak pokušava da isprovocira Ankaru na vojnu akciju, jer se ne očekuje da SAD, EU i NATO pokažu bilo kakvu ozbiljnu reakciju. Rusija će, veoma verovatno, ostati u Siriji zauvek. Osim toga, politički i vojni sistem koji će se stvoriti u Siriji će sigurno biti u skladu sa interesima Moskve. Pošto je pretvorila obaranje svog ratni avion u stratešku pobedu, Rusija je efikasno elimisala prisustvo turskih aviona u sirijskom vazdušnom prostoru. Zato je jedino što Turska može da uradi u Siriji granatira pozicija kurdskih milicija. Štaviše, čak i ova akcija nosi rizik da Rusija proglasi to granatiranje, koje ima ograničen efekat, kao "agresivnu akciju" protiv "legitimnih" grupa u Siriji. Zaista, režim Bašara al-Asada tretira snage kurdske "Partije demokratskog jedinstva" i "Jedinice narodne zaštite" kao legitimne grupe, i ovaj zvanični stav je naveden u evidenciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. I Rusija zvanično smatra ove dve oružane formacije snagama "patriotskih opozicionih grupa" u Siriji. Kritično pitanje je: da li će ruske vojne snage - koje su se u Siriji našle na osnovu bilateralnih sporazuma Kremlja i Damaska -  izabrati da izvrše odmazdu protiv turske artiljerije zbog granatiranja kurskih snaga? Šta bi bile praktične posledice takve intervencije?  Dok turska vojska ne može da uđe Siriju radi odgovora na napad, verovatno je da bi Turska bila poražena u bilo kakvoj vojnoj akciju izvan ili na granici. Uoči prekida vatre koji stupa na snagu 27. februara, očekuje se da trupe na terenu deluju brzo da bi proširile područje koje kontrolišu. U tom slučaju, da li politika noćnog slanja boraca sirijskim grupama koje Asad i Rusija označavaju kao terorističke služi interesima Turske? Zar nije očigledno da je ova praksa u stvari davanje Rusijinove karte za igru? Zajedničku granicu između Turske i Sirije u velikoj meri kontrolišu snage kurdske Partije demokratskog jedistva, a svi znaju da je to moguće samo zahvaljujući Rusiji. Drugim rečima, Turska je došala u situaciju da deli gotovo svih 910 sirijske granice sa Rusijom. Osim toga, ruska opsada Turske nije ograničena samo na sirijske granice. U stvari, Rusija istorijski nastavlja da deluje kao pravoslavni zaštitnik. U tom kontekstu, Jermenija, kiparski Grci i Grčka su ruski prirodni saveznici. Ruske rakete S-300 i S-400 koje su instalirane u ovim zemljama, kao i u Iranu, okružuju Tursku sa svih strana. Osim toga, Rusija je povećala broj aviona raspoređenih u Jermeniji i objavila da će u martu početi da patrolira tim područjem. Od 29 ispostava jermenskih graničnih snaga - gde služi i 1.500 ruskih oficira - 14 su veoma blizu turske granice. Ruska opsada Turske sa Crnog mora takođe jača. Slanjem 40 novih ratnih aviona i helikoptera na aerodrom u Kubanu, Moskva je ozbiljno ugrozila izviđačke mogućnosti turskih aviona u području Crnog mora. Kao što se jasno vidi, sirijski problem u koju je Tursku uvukao Erdoganov režim čini da Turska gubi na svim frontovima. Način da se osujeti ruska opsada i da se izvuče iz sirijskog problema jeste povlačenju iz očiglednih grešaka koje je Ankara počinila u vezi sa ovom krizom.

Pročitajte još:SVI NA RAKU: Sirijci i Kurdi u trci sa Turcima za glavni plen Islamske državeEKSKLUZIVNO ZA PRAVDU: Na Bliskom Istoku ništa novo

Izvor: Kurir/Todaus zaman