Pravda

Oštro kritikujući spoljnu politiku svoje zemlje, on navodi da su SAD izašle na svetsku scenu 1898. nakon što su uspostavile kontrolu nad Kubom koju su, u stvari, pretvorili u svoju koloniju. Zatim su prodrli na Filipine i pri tom ubili nekoliko stotina hiljada ljudi. Čomski nastavlja nabrajanje epizoda u nastajanju imperije. Havaje su prvo oteli od starosedelačkog stanovništva, a nakon 50 godina uključili ih u svoj sastav kao jednu od američkih država. Po završetku Drugog svetskog rata SAD su postale svetska sila koja poseduje moć i sistem bezbednosti bez presedana. Pošto je uspostavio kontrolu nad Zapadnom hemisferom i dva okeana, Vašington je počeo da razmišlja kako da svet uredi po svom nahođenju. Čomski se slaže da se moć SAD smanjila u poređenju sa 1950. godinom kada je dostigla svoj maksimum (tada je njihov udeo u svetskom BDP iznosio 50%, sada iznosi - 25%). Ipak, i pored toga, smatra on, SAD su i dalje najbogatija i najmoćnija zemlja sveta, a po vojnoj moći nema im ravne. Čomski upoređuje izbore u svojoj zemlji sa kupovinom paste za zube u super marketu. Mi imamo jednu partiju - partiju biznisa i preduzetništva sa dve frakcije: demokratskom i republikanskom. Po njegovom mišljenju više se ne može govoriti o tim dvema starim političkim formacijama, budući du su se tokom neoliberalnog perioda, ipak, njihove tradicije potpuno promenile. Današnji republikanci sebe nazivaju demokratama, dok se bivša organizacija republikanaca našla na marginama političkog života. Tokom neoliberalnog perioda i jedni i drugi i „skliznuli“ su desno, a to isto desilo se i u Evropi. Na kraju su demokrate na čelu sa Hilari Klinton prihvatile program starih republikanaca koje su potpuno potisnuli neokonzervativci. Ako gledate njihove tv-šou u kojima se po tvrđenju organizatora vode diskusije, u stvari svi viču jedni na druge, a ono malo političkih izjava koje se, ipak, daju izazivaju samo najveći strah. On posebno naglašava da svi kandidati republikanci negiraju globalno otopljavanje, a ako ne negiraju onda tvrde da vlade ne treba da preduzimaju nikakve korake u tom pravcu. Ipak, globalno otopljavanje predstavlja najaktuelniji problem sa kojim se čovečanstvo ikada suočavalo, a svet sada ide ka potpunoj katastrofi. Po mišljenju Čomskog, klimatske promene se po svojim posledicama mogu uporediti samo sa nuklearnim ratom. Sem toga, republikanci žele da povećaju korišćenje fosilnih goriva, a to nije problem nekoliko stotina godina već jedne ili dve generacije. Negiranje stvarnosti, svojstveno neokonzervativcima, proizlazi iz logike slične onoj kojom su se rukovodili inicijatori podizanja zida na granici sa Meksikom. „Ti ljudi koje mi ne puštamo kod nas, beže od nevolja izazvanih politikom SAD“. U Bostonu, gde ja živim, pre nekoliko dana vlasti su deportovale čoveka iz Gvatemale koji je tu živeo 25 godina. On je imao porodicu i svoj posao i bio integrisan u društvo. Otišao je iz Gvatemale u vreme Reagana kada se tamo situacija veoma pogoršala. I odlučili su da podignu zid da bi sprečili prodiranje nelegalnih imigranata u zemlju. To isto dešava se u Evropi. Dok gledamo milione ljudi koji beže iz Libije i Sirije u Evropu treba da se zapitamo: koji su događaji koji su se desili tokom poslednjih 300 godina doveli do toga. Pre samo 15 godina na Srednjem Istoku nije bilo takvih sukoba kakve danas gledamo. To je posledica američkog upada u Irak, najstrašnijeg zločina sadašnjosti. Američko-britanska invazija prouzrokovala je najteže posledice koje su dovele do razaranja Iraka. Jedna od najstrašnijih posledica bila je razaranje većeg dela poljoprivrede Sirije koja je hranila tu zemlju. Kao posledica toga ljudi su krenuli u gradove što je prouzrokovalo napetost i sukobe. Mi još nismo ozbiljno razmišljali o tome do čega će dovesti negiranje globalnog otopljavanja, kao ni o planovima republikanaca koji će dovesti do njegovog ubrzanja. Ako se nastavi povećavanje nivoa mora i njegov tempo ubrza, voda će progutati neke zemlje kao što je Bangladeš. Stradaće stotine miliona ljudi. Lednici Himalaja brzo će se otopiti i znatno otežati snabdevanje vodom zemalja južne Azije. Kakva sudbina čeka te milijarde ljudi? Neminovne su užasne posledice, približava se najodgovorniji trenutak u istoriji čovečanstva. Čomski smatra da se sada nalazimo na takvoj istorijskoj prekretnici kada ljudi treba sami da odluče da li žele da žive ili da umru. Želim da kažem, nećemo svi umreti ali će biti izgubljene šanse za dostojan život. Sem toga, mi imamo organizaciju pod nazivom Republikanska partija koja ima nameru da ubrza globalno otopljavanje. Ne preterujem, oni nameravaju da baš to učine. Pozivajući se na bilten naučnika iz nuklearnih oblasti i na njihov Sat Sudnjeg dana, Čomski podseća da na konferenciji o globalnom otopljavanju u Parizu nije potpisan pravno obavezujući sporazum već samo odvojeni dobrovoljni sporazumi. Zašto? Zato što ga republikanci ne bi propustili. Oni su blokirali pravno obavezujući sporazum koji bi mogao da zaustavi tragediju koja se približava i kakve nije bilo u istoriji čovečanstva. Rusija poseduje ogroman vojni potencijal i predstavlja glavnu prepreku na putu ostvarenja planova Pentagona. Problem je u tome što Rusija i SAD, polazeći od mogućeg nuklearnog rata, konstantno povećavaju svoj vojni potencijal, što je samo po sebi kolektivna ludost. Čomski smatra da je nuklearni rat u suprotnosti sa zdravim smislom i može da plane samo kao posledica ljudske greške ili tehničkog kvara. On se slaže sa bivšim ministrom odbrane, Viljemom Perijem (William Perry), koji je nedavno izjavio da je pretnja nuklearnog rata sada veća nego u vreme Hladnog rata. Čomski smatra da rizik proizlazi pre svega iz sve većeg broja incidenata u kojima učestvuju oružane snage nuklearnih sila. Rat je više puta bio na samom pragu. Kao primer Čomski navodi vreme Ronalda Regana kada je Pentagon odlučio da proveri sovjetsku odbranu imitirajući nanošenje udara po objektima na teritoriji SSSR-a. A u SSSR-u su to ozbiljno shvatili. Godine 1983., nakon što je SSSR uveo automatski sistem reagovanja na raketni napad, taj sistem je fiksirao lansiranje američkih raketa. U takvim slučajevima neophodno je da se odmah izvesti vrhovna komanda i nanese uzvrati udar. Trebalo je da tu informaciju prenese Stanislav Petrov, ali je on zaključio da je uzbuna lažna. Zahvaljujući tome mi sada imamo mogućnost da komuniciramo. Čomski smatra da sistem protivraketne odbrane SAD ima ozbiljne nedostatke. Pre nekoliko nedelja objavljeno je saopštenje o slučaju koji se desio 1979. kada su radari izveštavali o masovnom raketnom napadu od strane SSSR-a. Kada je savetnik za pitanja nacionalne bezbednosti Zbignjev Bžežinski već uzimao telefonsku slušalicu da pozove predsednika DŽimi Kartera i nanese uzvratni udar, stigla je informacija da je uzbuna bila lažna. A takvih lažnih uzbuna, po uverenju ovog publiciste, svake godine ima na desetine. U sadašnje vreme SAD konstantno koriste provokacije. NATO izvodi vojne vežbe u Estoniji na 200 metara od ruske granice. Teško da bismo mi trpeli nešto slično u Meksiku. Poslednji takav slučaj bio je udar u novembru prošle godine, nanet ruskom lovcu koji je bombardovao pozicije džihadista u Siriji. Deo Turske gotovo je okružen sirijskom teritorijom. Ruski bombarder nalazio se iznad nje 17 sekundi i oboren je. To je nedopustiva provokacija na koju, srećom, Rusija nije odgovorila dejstvima sile. Ali je zato u Siriji rasporedila savremeni sistem PVO koji omogućava obaranje aviona NATO-a. Rusija to argumentuje činjenicom da se slični slučajevi dešavaju gotovo svakodnevno u Južnom Kineskom moru. Stvara se utisak da kad bi države u koje upadaju SAD postupale isto tako neodgovorno kao Vašington, onda bi se svet odavno stropoštao u provaliju.

Pročitajte još:NEIZVESNOST PRIMIRJA: Rusija zabrinuta zbog aktivnosti Turske i SaudijacaBITKA ZA „PUT ŽIVOTA“: Ofanziva sirijskih „Tigrova“, libanskog „Hezbolaha i Palestinaca na IDRusi: „Bombardovaćemo sve koji ne budu poštovali primirje“

Izvor: fakti.org