Pravda

Novinar istraživač Robert Peri izneo je zaprepašćujuću tvrdnju, koja je prošla potpuno neopaženo. Citiram Perijeve reči: „Izvor blizak ruskom predsedniku Vladimiru Putinu rekao mi je da su Rusi upozorili turskog predsednika Redžepa Taipa Erdogana da je Moskva, ukoliko je potrebno, spremna da upotrebi taktičko nuklearno oružje kako bi sačuvala svoje trupe od tursko-saudijskih napada“. Kako je Turska članica NATO, bilo kakav konflikt te vrste ubrzo bi se pretvorio u sveobuhvatni sukob. U principu bio bih vrlo skeptičan da mi ovakvu priču donese neki anoniman izvor. Međutim, Peri je među najpouzdanijim novinarima najvišeg integriteta i nema sumnje da mu je to preneo pravi izvor. Naravno, moguće je da izvor izmišlja priču ili da nije blizak Putinu, kao što Peri to veruje. Međutim, ruski Savet bezbednosti je 11. februara održao sastanak sa neobično kratkim izveštajem za javnost, a istog dana je ruska vojska izvestila Putina o brojnim iznenadnim vojnim vežbama u južnom vojnom distriktu, što ukazuje na to da se ruska vojska priprema za brzu akciju ukoliko se za tim ukaže potreba. Ako je zaista izdato takvo upozorenje, onda se to moglo desiti istog dana, ili možda dan kasnije, kako bi se poklopilo sa vojnim vežbama, čije značenje bi bilo vrlo jasno Americi i Turskoj. Sastanak Saveta bezbednosti bi u tom slučaju bio sazvan kako bi ga razmotrio i ovlastio.

Zašto su razgovarali Putin i Obama?

Činjenica da je Obama pozvao Putina dan kasnije, 14. februara, takođe je mogla biti povezana sa upozorenjem, ako je ono zaista dato. Sigurno je da bi i Turci i Rusi informisali američku stranu o ovakvom upozorenju, i u tom slučaju bilo bi sasvim logično da je američki predsednik želeo da razgovara sa ruskim. Štaviše, bilo bi čudo da to nije uradio. Ako su Putin i Obama imali razgovor o upozorenju, onda bi to moglo objasniti zašto SAD i Rusija daju potpuno različite utiske o razgovoru. Nijedna strana ne bi želela da upozorenje izađe u javnost – što bi ovu krizu vinulo u nebesa – već žele da izmisle priču koja bi prikrila prave detalje razgovora, što zbog okolnosti i nedostatka vremena očigledno nisu uspeli da usklade. To bi moglo objasniti zašto se zaključci tako mnogo razlikuju. Takođe, treba napomenuti da uopšte nije retko da američka i ruska strana iznose oprečna mišljenja o dijalogu. Trebalo bi naglasiti da je ovo spekulacija koja je ipak u skladu sa određenim diplomatskim i vojnim potezima. Ako je takvo upozorenje uopšte bilo izdato, to ne bi bilo prvi put da su SAD i Rusija pretile nuklearnim oružjem. SAD su, na primer, upozorile Sadama Huseina da će koristiti nuklearno oružje u znak odmazde ukoliko on upotrebi hemijsko oružje protiv američkih trupa u Prvom zalivskom ratu. Svejedno, pretnje nuklearnim oružjem se ne donose olako. Ako je do toga zaista došlo, onda je to jasan znak koliko je situacija u Siriji postala teška. Ako su Rusi zaista to uradili, to objašnjava zašto SAD i njihovi evropski saveznici apeluju na Tursku da deluje uzdržano i da joj ne preporučuju uplitanje u rat sa Rusima u Siriji. Već sam i pomislio da je to slučaj (i ovo) i da su se Perijeve tvrdnje o ruskim pretnjama ozbiljno razmatrale. Potvrda da su zapadne sile pozivale Tursku da ne napada Siriju su došle iz NJujork tajmsa. „SAD nastoje da obuzdaju svoje saveznike Tursku i Saudijsku Arabiju od napada na Siriju ukoliko propadne primirje koje bi danas trebalo da okonča ovaj krvavi rat.“ Uprkos sve većoj frustraciji zbog pasivnosti Vašingtona po pitanju petogodišnjeg konflikta, Obama i njegovi zapadni saveznici zabrinuti su da bi direktna vojna intervencija dovela do eskalacije konflikta i opasnog sukoba sa Rusijom. „Da li će oni poslati trupe tamo? Ne, ako se mi pitamo“, izjavio je jedan viši diplomata NATO.

Zapad ne podržava Tursku

Svakog dana nam stižu vesti o napredovanju sirijske vojske i njenih saveznika u severnoj Siriji. Poslednja informacija koju smo dobili je da je sirijska vojska povratila poslednje veće uporište pobunjenika u provinciji Latakija i da su sada na samo nekoliko kilometara od grada Idlib. Polako, ali sigurno, klopka oko džihadista u Alepu se zatvara. U međuvremenu, bilo zbog pretnji Moskve ili urgiranja Vašingtona, Saudijska Arabija i Turska nisu svoje reči pretvorile u dela. Dugo najavljivano raspoređivanje saudijskih aviona u američkoj bazi Indžirlik bilo je mnogo manjeg obima nego što se mislilo, a može zapravo da se ne dogodi uopšte. Turci se javno drže svog stava da neće sami poslati svoje trupe u Siriju, što zapravo znači da neće izvršiti invaziju na Siriju ukoliko ne budu imali saglasnost SAD ili njihovo direktno uključivanje u napad. Turske akcije su se do sada svodile na prekogranično bombardovanje Azaza i zahteva da se Kurdi drže podalje odatle budući da Turci tvrde da tu žele da naprave tampon-zonu. Čak i ovakvi potezi su bili previše za neke saveznice Turske unutar NATO, dovodeći do osuda nekih članica NATO zbog granatiranja Kurda. Interesantno je da zapadne sile ne izgledaju rade u podršci turskim akcijama protiv Kurda u Siriji i Iraku, koji su, za razliku od turskih Kurda, stajali iza napada na vojni konvoj u Ankari, te su turske vlasti odlučile da gađaju kurdske mete u Iraku, a ne u Siriji. Situacija je i dalje previše napeta i prerano je reći da li je kriza (ukoliko uopšte postoji) prošla. Bilo zbog ruskih pretnji nuklearnim oružjem ili zbog američkih, ili čak poziva njegove vojske da se uzdrži, sve ukazuje na to da se Erdogan povlači. Svakim danom šanse za tursku invaziju su sve manje. Sledećih nekoliko nedelja će odlučiti ovo pitanje.

Pročitajte još:Trampovi adutiUkrajinac je danas onaj koji je spaljivao ljude u Odesi i streljao decu u GorlovkiČime preti razmeštaj jedinica američke koalicije u Siriji

Izvor: Russia Insider, Novi Standard