Pravda

Pošto je federalni kancelar Nemačke Angela Merkel stavila do znanja da je “spremna” da ukine sankcije, još žešće se o tome izjasnio premijer Slovačke Robert Fico. On je sankcije EU protiv Moskve nazvao “nonsensom” i izjavio da “što pre budu ukinute, to će biti bolje”. Šef slovačkog kabineta smatra da ne treba krivicu za sukob u Ukrajini svaljivati samo na Rusiju, već je za razrešenje ukrajinske krize neophodan dogovor Rusije i SAD. Čak i ako se uzme u obzir da je pasaž Roberta Fica o rusko-američkom dogovoru očigledno nametnut razvojem situacije oko Sirije, teško je odricati da su Evropljani sve umorniji od “rata sankcijama” sa Rusijom. Pogotovo što finansijsko-ekonomski interesi od njih zahtevaju potpuno suprotan pristup. To je naročito potvrdila poseta premijera Mađarske Viktora Orbana Moskvi, koja je održana ovih dana – koji je Rusiju nazvao “partnerom” svoje zemlje i koji je izgovorio možda naivnu ali veoma aktuelnu misao: “Bez odgovarajućih dobrih ekonomskih kontakata između Rusije i Mađarske, mađarska industrija će biti prosto nefunkcionalna”. Dovoljno je podsetiti se da Rusija obezbeđuje potrebe Mađarske u nafti od 75%, a u prirodnom gasu – od 65%, a u decembru 2015. godine “Gazprom” je sa mađarskim partnerima produžio ugovor za isporuke ruskog prirodnog gasa do kraja 2019. godine. A oko 40% električne energije koja se koristi u Mađarskoj, proizvodi se u nuklearnoj elektrani “Pakš” koja je izgrađena uz učešće Rusije, a koju ponovo treba da modernizuje ruska kompanija “Rosatom”. Mađarski premijer je stavio do znanja da na predstojećem junskom samitu EU antiruske sankcije neće biti produžene automatski, nego će biti predmet svestranog razmatranja. Naravno, finansijsko-ekonomski razlozi predstavljaju jak argument u korist postepenog “otrežnjenja” Evropljana – od kojih mnogi postaju svesni kome je u stvari ugodan prekid trgovačkih veza EU i Rusije. Žan-Pjer Toma, jedan od autoritativnih francuskih preduzimača, šef investicione kompanije Thomas Vendom Investments, svedoči da antiruske sankcije ne dozvoljavaju ekonomiji te zemlje da raste otprilike za 0,5% bruto domaćeg proizvoda mesečno. Iako je politička inicijativa u ovom slučaju došla i dalje dolazi iz SAD, gubitke trpi Evropa – čiji trgovački obrt sa Rusijom za deset puta prevazilazi analogne pokazatelje za rusko-američku trgovinu. “Dakle, ko je ovde na gubitku?. Na gubitku je Evropa, a ne SAD” – istakao je Žan-Pjer Toma. Gubitke trpi i Nemačka. Prema podacima nacionalnog ekonomskog instituta Ifo, indeks poslovnog raspoloženja u zemlji opao je u februaru mnogo jače nego što su pretpostavljali čak i analitičari-pesimisti: do 105,7 poena u poređenju sa 107,3 u prošlom mesecu i pri prognozi od 106,7 poena. Radi se o neprekidnom pogoršanju perpspektiva najjače privrede u Evropi – svedoče nemački stručnjaci koji ovu okolnost povezuju i sa nastavkom krize u trgovačko-ekonomskim odnosima Nemačke i Rusije. Preliminarni februarski indeks menadžera za kupovinu registrovao je smanjenje poslovne aktivnosti u proizvodnom sektoru Nemačke do 15-mesečnog minimuma. Međutim, ekonomski gubici su samo jedna od strana problema sa sankcijama. Druga strana je povezana sa produbljavanjem društveno-političke krize u samoj EU – koja se, ulazeći u sukob sa Rusijom, istovremeno našla i pod udarom problema sa izbeglicama. Ispostavilo se da je Evropska unija “nemoćna” pred masovnom migracijom sa Bliskog istoka, evropski političari – “lažljivi”, a pritok izbeglica predstavlja “najozbiljnije pitanje” sa kojim se EU suočila od trenutka osnivanja – takvo je mišljenje ministra inostranih poslova i spoljno-ekonomskih veza Mađarske Petra Sijarta. Prema njegovim prognozama, današnja kriza će ostati problem “tokom mnogo godina”, a broj ljudi koji borave u EU, u 2016. godini će biti još veći nego u 2015. godini. Evropa treba da zaštiti svoje spoljne granice, tražeći da migranti poštuju pravila zemalja EU u koju oni ulaze, a zatim da traže “suštinske uzroke” migracija na kontinentu, uključujući rat u Siriji. I ovde, po mišljenju šefa mađarskog spoljnopolitičkog resora, Rusija koja se nalazi pod evrosankcijama, može pomoći Evropskoj Uniji. Bez sporazuma Rusije i SAD rešenje “sirijske krize ne bi bilo moguće” – uveren je Peter Sijarto. No, postoji još jedan važan faktor koji tera vladajuće elite u Evropi da traže put zbližavanja sa Rusijom, uprkos poziciji Vašingtona i Brisela – to je raspoloženje sopstvenih birača. Ispitivanje javnog mnjenja u većini zemalja-članica EU, pokazuje porast popularnosti patriotskih snaga koje se zalažu protiv diktata Evropske komisije, koje se zalažu za doslednu odbranu nacionalno-državnih interesa i za razvoj saradnje sa Rusijom. Nabliže “odmeravanje snaga” očekuje se na parlamentarnim izborima u Slovačkoj (petog marta) – i tamo EU može očekivati šok u vidu uspeha Narodne partije “Naša Slovačka” na čelu sa Marijanom Kotlebom. Samo jedan spisak predizbornih slogana te partije dovodi do užasa Brisel: “Anti-NATO”, “Diktator Brisel”, “Anti-EU”, “Ciganski ekstremizam”. Prema podacima nezavisnih slovačkih medija, partija Kotlebe može da prikupi više od 12% glasova, zauzevši drugo mesto, odmah iza partije SMER premijera Fica. Zvanične sociološke službe čak pokušavaju da ne uključe Narodnu partiju “Naša Slovačka” u anketne listiće – zaboravljajući da je u novembru 2013. godine Marijan Kotleba, uprkos svim prognozama, pobedio u drugom krugu izbora za gubernatora slovačkog regiona Banjska Bistrica, sa 55% glasova. Tako da se EU menja pred našim očima. I ruska propaganda – na koju vole da se pozivaju u Briselu – sa tim nema nikakve veze. Jednostavno je celokupna politika EU poslednjih godina imala malo zajedničkog sa interesima evropskih zemalja i naroda – pa tako i onih koji danas maštaju da se nađu u sastavu te organizacije. Kad se to shvati, kao i obično, bude bolno. Ali ovo je upravo onaj slučaj kada se kaže – bolje ikad nego nikad.

Pročitajte još:TURSKA POD OPSADOM: Kako je Moskva stegla Ankaru u čelični stisakSVI NA RAKU: Sirijci i Kurdi u trci sa Turcima za glavni plen Islamske državeEKSKLUZIVNO ZA PRAVDU: Na Bliskom Istoku ništa novo

Izvor: Fond strateške kulture