Pravda

Dešavanja u Libiji ponovo su pokrenula pitanje da li Srbija treba u svet da pošalje i diplomatske obaveštajce, ali kako je "Novostima" rekao ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, trenutno se ne razmišlja o ponovnom uspostavljanju Službe za istraživanje i dokumentaciju (SID) koja je nekada radila. To pitanje, objašnjava, trebalo bi da se nađe na dnevnom redu naredne vlade, koja bi konačno trebalo da usvoji i novi Zakon o spoljnim poslovima. Obnavljanje SID inicirao je Dačićev prethodnik u MSP Ivan Mrkić, koji nam kaže da je i dalje veliki zagovornik toga, bez obzira na to što je zbog raznovrsnosti informacionih izvora, uključujući internet, sve manje tajnih informacija: - U nacrtu zakona koji smo pripremili bile su postavljene osnove i za obnovu obaveštajne službe. Ona je danas preko potrebna, ne radi se o tajnim agentima, već o posebnim kanalima komunikacije. Sve velike diplomatije imaju ovakvu službu. Glavni zadatak SID, koji je osnovan za vreme SFRJ, ali je slična služba postojala i u Kraljevini Jugoslaviji, bio bi da državni vrh bude što bolje i blagovremenije informisan o dešavanjima u centrima gde je naša zemlja diplomatski prisutna. Za bivšeg šefa diplomatije Vladislava Jovanovića ukidanje SID bio je izuzetno loš potez, a događaji u Libiji, po njemu, poslednja su opomena da se ta greška ispravi: - Zadatak ove službe nisu nedozvoljene radnje, već dolazak do produbljenih informacija. U njoj obično rade dobri osmatrači i analitičari, koji znaju da čitaju "između redova". Naravno, trebalo bi osigurati da se takva služba ne otme kontroli, već da bude pod komandom šefa diplomatije. Osnovu za obnavljanje SID trebalo bi da postavi novi zakon o spoljnim poslovima, koji je prošao javnu raspravu, ali će njegovo usvajanje sačekati formiranje nove vlade. Takođe, trebalo bi promeniti i Zakon o službama bezbednosti, kako bi se SID ponovo ugradio u obaveštajni sistem. Veća naknada za rizična područja U MSP kažu da bi osnivanje SID morala da prati i odluka Vlade o novoj sistematizaciji radnih mesta. Morao bi značajno da bude povećan i budžet za plate, s obzirom na to da diplomatama koji rade u rizičnim zemljama sleduje i posebna naknada. Prema podacima MSP, plate ambasadora u trenutno rizičnim zemljama, Libiji, Iraku i Tunisu, kreću se do skoro 5.000 evra, koliko u Bagdadu prima Radosav Petrović.

Pročitajte još:SLOM „DRŽAVE“: Tači ipak „predsednik“, predratna atmosfera u Prištini!ZA SVE KOJI MISLE DA SAM SE UPLAŠIO: Vučić o izborima i američkim bombama

Izvor: Večernje Novosti