Pravda

U svom govoru pred članovima ekonomskog kluba u Vašingtonu, nedavno je prvi čovek Pentagona pokušao da dokaže da je neophodno povećanje troškova američkog vojnog resora, koji će iznositi 582,7 milijardi dolara. To je za 17 milijardi manje nego u 2016. finansijskoj godini, ali znatno više od iznosa koji troše za svoje vojne potrebe Kina, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Japan i Kanada. Po Karterovim rečima, obim vojnog budžeta uslovljava pet ključnih faktora: porast "velikodržavnih" raspoloženja u Rusiji i Kini, pretnje Severne Koreje Sjedinjenim Državama i njihovim tihookeanskim partnerima, "pogubni uticaj" Irana na saveznike SAD u Persijskom zalivu i dugotrajna borba protiv Islamskom državom. Pri tom, kako je naglasio ministar odbrane SAD, "ključni momenat našeg pristupa predstavlja mogućnost obuzdavanja naših najekspanzivnijih konkurenata". "Mi moramo da imamo – i mora da bude očigledno da imamo – mogućnost da namećemo troškove neprihvatljive za agresora, koji će ih 'odvratiti' od provokacija ili prinuditi da veoma zažale ako se za njih, ipak, odluče". "U tom kontekstu Rusija i Kina su – naši konkurenti koji najviše koncentrišu našu pažnju" – ocenio je šef Pentagona. Neću analizirati sve cifre pretpostavljenih troškova američkog vojnog resora za sledeću finansijsku godinu. Ipak, treba obratiti pažnju na neke od njih koje posebno padaju u oči. To su pre svega troškovi za obuzdavanje Rusije i za pomoć koja je u te svrhe potrebna saveznicima u NATO u Evropi, kao i troškovi za borbu sa teroristima. U jednom slučaju to je petostruko povećanje – sa oko 0,8 milijardi do 3,4 milijarde dolara. U drugom – povećanje za 35%. Na borbu sa Islamskom državom Pentagon je odlučio da potroši 7,5 milijardi "zelenih novčanica" umesto oko 5 milijardi koje je do sada trošio. Otkud tako kontradiktorna dinamika? Vašington, koji je na rečima oštro osuđivao teroriste iz ID do nedavno im se nije naročito suprotstavljao. Takođe nije ozbiljno uticao na svoje saveznike u Persijskom zalivu i u Turskoj koji su ekstremistima pomagali novcem, oružjem i obukom rezervista. Zatvarao je oči na saradnju terorista ID sa naoružanom sirijskom opozicijom. Uz to, sporadična bombardovanja pozicija bojovnika, koja Pentagon izvodi već više od četiri godine i na koje je prema saopštenjima potrošio više od 5 milijardi dolara, nisu dala nikakav vidljiv rezultat. Povodom 3,4 milijarde dolara za suprotstavljanje "pritisku i agresiji Rusije u Evropi i Ukrajini", takođe nije sve tako očigledno i jednostavno kako o tome govori Ešton Karter. Od tih sredstava, glavnina će ići na izdržavanje američke vojske u Evropi. To je 1 milijarda dolara. Još gotovo 2 milijarde – za prebacivanje u Evropu dodatnog naoružanja, uključujući 250 tenkova, samohodnu artiljeriju, avione i borbena vozila pešadije, koji se, kršeći Osnovni akt Rusija-NATO, već nalaze u vojnim bazama u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Pentagon namerava da drži pored granica Rusije, tobože za svaki slučaj (!), jednu potpuno opremljenu tenkovsku brigadu. On to objašnjava zabrinutošću evropskih NATO-saveznika, posebno na njegovom istočnom krilu, zbog ruske "aneksije Krima", "podrške separatistima u Istočnoj Ukrajini" i povremenih pretnji zapadnim susedima u periodu izvođenja iznenadnih vojnih vežbi. Sa svoje strane, Pentagon će radi suprotstavljanja izdvojiti 163 milijarde dolara za isto takve vežbe Severno-atlantske alijanse. Naravno, stvar nije ni u tim vežbama niti u ruskoj ratnoj pretnji. Konstantnim raspirivanjem strahova od rata, čak i nekakvim neshvatljivim histerijama nalik na film VVS o trećem svetskom ratu i nuklearnim udarima po Evropi, Pentagon i njegovi sateliti u Severno-atlantskoj alijansi samo prikrivaju njima krajnje potrebno stalno prisustvo SAD i njihove armije na teritoriji Starog kontinenta, vatrenu želju Vašingtona da tu realizuje svoju večitu kontrolu i nadzor nad vladama, političkom i ekonomskom elitom, nad evropskim medijima i društvenim organizacijama. Za potčinjavanje Evrope američkim interesima služe i baze nuklearnih bombi SAD V61, koje su raspoređene na šest arsenala u Italiji, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji i Turskoj. Pentagon namerava da ih modernizuje i za te ciljeve izdvaja više od 11 milijardi dolara, kao i avione "Tornado" i F-16 koji su predviđeni za dostavljanje tih bombi na cilj. Međutim, ni pod kakvim uslovima neće dopustiti da svoje nuklearno oružje izveze nazad, na teritoriju Sjedinjenih Država. Postavlja se pitanje, zašto? Sa kim Sjedinjene Države nameravaju da ratuju pomoću tih sredstava za masovno uništenje? I da li je moguća njihova primena u savremenim lokalnim konfliktima koji su mogući na evropskom kontinentu? Odgovori na ova pitanja iz Vašingtona i Brisela veoma su neodređeni. Raspoređivanje američkog nuklearnog oružja u Evropi oni nazivaju zajedničkom solidarnošću naspram „ruske pretnje”. A, u stvari, zajedničkom odgovornošću država, kako se ti postupci nazivaju u određenim krugovima, Vašington je samo "zavezao" – članove Severno-atlantske alijanse za svoje sebične nacionalne interese. Navedene cifre – samo su mali deo budućih budžetskih rashoda Pentagona na dokazivanje svoje izuzetnosti i nepobedive vojne moći kojoj, kako je izjavio predsednik Barak Obama, nema ravne u svetu. Za takvu zemlju kao što su Sjedinjene Države, zabluda je više nego opasna.

Pročitajte još:Kako su sankcije protiv Rusije promenile EvropuDa li je Putin zaista pretio Erdoganu nuklearnim oružjem

Izvor: fakti.org