Pravda

Sjedinjene Države i Ruska Federacija odlučile da poprave političku kartu Bliskog Istoka. Molim! Vidi, vidi! Šta se radi! Izgleda da su se SAD i RF dogovorile ne samo o primirju u Siriji... Tamo ima tušta i tma strana, a sem „velikih“, SAD i RF, tamo su desetine, ako ne stotine odreda opozicije Asadu, sam Asad, Turska, Saudijska Arabija i lakše je reći koga tamo nema nego nabrojati sve strane koje se bore, tako da je povodom primirja – pred nama jednačina sa mnogo nepoznatih. Najpre, bilo bi korisno znati kakav je realni odnos SAD prema Turskoj. Do kojeg će nivoa ići podrška SAD sirijskim Kurdima, budući da je začuđujuća činjenica i sasvim očigledna – SAD podržavaju oružjem sirijske Kurde koje samovoljno bombarduje saveznica SAD i član NATO – Turska. Pristaju li SAD na građanski rat u Turskoj između Kurda i Turaka? Pristaju li na odvajanje od Turske teritorija koje su naseljene Kurdima? Izgleda da pristaju. Francuski politikolog Tjeri Mejsan, koji često istupa sa paradoksalnim hipotezama, tvrdi da je još pre 30. septembra 2015., odnosno, još pre ulaska Vazdušno-kosmčkih snaga Rusije u rat u Siriji, uoči Putinovog govora u OUN, navodno, već postojao nekakv pakt između SAD i RF o američkom razumevanju interesa Rusije u tom regionu i o pristajanju SAD na dejstva Rusije za koje se ona pripremala da preduzme. Sudeći po događajima koji su usledili i po tome što su SAD i RF smislile da se zajednički dogovore o kakvom-takvom, ali primirju, izgleda da je Tjeri Mejsan bio u pravu. Izgleda da se tamo, na teritoriji Sirije i Iraka, vodi rat ne samo sa Islamskom državom, ne samo rat protiv Asada, nego i borba sa Turskom. Erdogan se ponaša očajnički izazovno, ali je i Bašar Asad odjednom, ne osvrćući se ni na kakva primirja i sporazume, odredio april za izbore u svojoj zemlji u kojoj se vodi rat. Za sada ne predsedničke, ali, ti izbori su – ipak, izazov primirju. Zašto je Erdogan otkazao poslušnost SAD-u, a Asad, čini se, otkazao ili otkazuje Rusiji? Postoji li, možda, dogovor između SAD i RF o razmeni Erdogana za Asada? Sem toga, granicama država Bliskog Istoka potrebna je revizija budući da su ih sprovele države-pobednice posle Prvog i Drugog svetskog rata, ne obazirući se na interese naroda i plemena Bliskog Istoka. Višemilionski narod Kurda obreo se bez države, rasejan u četiri države. Istovremeno, prema malo razumljivim principima osnovana je država Irak od koje su odsekli komad obale Persijskog zaliva, napravili državu Kuvajt i tako sa mora „začepili“ Irak. Ko živi u Iraku? Iračani? Nema takve nacije. Irak naseljavaju arapska plemena, često međusobno neprijateljska. Neka od njih su – suniti, drugi – šiiti i ostaci još starijih naroda: Jezidi, Asirijsci, ti isti Kurdi. Dakle, jesu li SAD i RF odlučile da poprave političku kartu Bliskog Istoka? Tako izgleda. I Rusija i SAD pristaju na osnivanje kurdske države na uštrb Turske, Iraka i Sirije. Kurdi žive i u Iranu, ali, tamo je posebna situacija, Iran za sada ne uznemiravaju. Znači li to da su se, kao u stara dobra vremena do pre rata u Avganistanu, RF i SAD nagodile? Znači, jesu. Ali, je li to istorijska prekretnica, prelazak sa međusobne konfrontacije na saradnju? Da. Baš tako. Istorijska prekretnica, koja, uz to, vraća Rusiji status velike sile. A teško žrtvama te saradnje. Asadu, ali i Erdoganu. Ipak, tamo ima jedna crna-crna država, pod crnom zastavom, koja može da se zauzme za Erdogana, a to je Islamska država. A ako se to desi onda će se na Bliskom Istoku desiti Veliki rat i sukobiće se u velikoj bici armije „Rima“ sa armijama „Kalifata“. To je upravo ona apokaliptična bitka koju razjareno čekaju i u koju se uzdaju i radi koje su se iz čitavog sveta okupili sledbenici kalifata. Sa kartom u jednom pravcu.

Pročitajte još:Kako su sankcije protiv Rusije promenile EvropuDa li je Putin zaista pretio Erdoganu nuklearnim oružjemTURSKA POD OPSADOM: Kako je Moskva stegla Ankaru u čelični stisak

Izvor: fakti.org