Rusija bi mogla da se uključi u projekat „Posejdon“, koji podrazumeva izgradnju gasovoda po dnu Crnog mora do Grčke i dalje do juga Italije.
Atina i Rim podržavaju upisivanje ove maršrute na gasnu mapu Evrope, saopštio je predsednik uprave „Gasproma“ Aleksej Miler na sastanku s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Miler je šefa države podsetio da je prošle sedmice ruski gasni holding potpisao memorandum o razumevanju u vezi s transportom „plavog goriva“ iz Rusije u Južnu Evropu novom maršrutom. Dokument su potpisali i izvršni direktor italijanske kompanije „Edison“ Mark Benajun i glavni izvršni direktor grčke kompanije DEPA Teodoros Kicakos. „Memorandum podrazumeva davanje tehničko-ekonomske procene do kraja ove godine“, rekao je Miler predsedniku Rusije. Projektom „Posejdon“, koji su svojevremeno razradili Grci, Italijani i Francuzi, bilo je predviđeno da se 12 milijardi kubnih metara azerbejdžanskog gasa iz Grčke dnom Jonskog mora prenosi na jug Italije. „Gasprom“ ozbiljno razmatra mogućnost uključivanja u ovu projektovanu maršrutu koja konkuriše projektima Južnog gasnog koridora – Transanatolijskom (TANAP) i Transjadranskom (TAP) gasovodu koji, prema planu, treba da spoje Azerbejdžan (a možda i Turkmenistan i Iran) s Grčkom, Italijom i nizom balkanskih zemalja kroz Tursku. Geografski gledano, „Posejdon“ je pogodniji, jer je put gasovoda dnom Crnog mora kraći i direktniji od onog koji bi vodio preko turskog kopna. U realizaciji novog projekta planirano je korišćenje projekta „Interkonektor“ Turska — Grčka — Italija, koji je jedan od elemenata „Južnog toka“. „Održao sam sastanak s ministrom za ekonomski razvoj Italije. Italija podržava ovaj projekat. Na potpisivanju je bio generalni sekretar Ministarstva inostranih poslova Grčke. I grčka strana, i grčka vlada takođe podržavaju ovaj projekat“, rekao je Miler Putinu. Realizacija projekta „Posejdon“ uz učešće Rusije za sada je neizvesna, jer dosta toga zavisi od političkih pitanja. Teoretski, međutim, ovaj gasovod bi mogao da bude dobra zamena za „Južni tok“, koji je u decembru 2014. godine obustavljen pod pritiskom Evropske unije i SAD.
Pročitajte još:
Izvor: rs.sputniknews.com
Godišnjica “Incidenta u Banjskoj”: Kako su povezani tragični događaji na Kosovu sa samitom BRIKS u Kazanju? 
